После писања “Новости” да Албанци на брду изнад Великог Трновца подижу маузолеј једном од вођа Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ) Ридвану Ћазимију, познатијем као командант Леши, у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да ће се након сазнања из медија, обратити надлежним државним органима, који ће у складу са својим надлежностима и овлашћењима проверити наводе и Министарству доставити извештаје на основу којих ће бити покренуте даље законске процедуре.
Процедура за уклањање спомен-обележја која нису у духу традиције ослободилачких ратова Србије је, како наводе, прописана Законом о ратним меморијалима.
Управо по слову овог закона, о маузолеју Ридвану Ћазимију, као и о другим спорним споменицима, одлучиваће Савет за неговање традиција ослободилачких ратова. Очекује се да већ следеће недеље Савет изнесе свој став.
Међу Албанцима у општини Бујановац, изградња маузолеја на брду изнад Великог Трновца, недалеко од места где је 2001. године Ћазими убијен, и даље се чува под велом тајне. Нико из Удружења ветерана ОВПМБ, који наводно стоје иза изградње овог објекта, не жели да говори шта се планира са објектом, али је извесно да за такво нешто немају дозволу.
Начелник Одељења за урбанизам у Општинској управи у Бујановцу Басри Мемети рекао је за “Новости” да нико није поднео захтев за дозволу за маузолеј.
“Ми нисмо издали дозволу за изградњу тог маузолеја, чак нисмо издали дозволу за изградњу никаквог објекта, нити је ико поднео захтев”, категоричан је Мемети.
Он каже да ако неко гради такав објекат, онда је реч о такозваној дивљој градњи.
Међутим, неки од чланова Удружења ветерана ОВПМБ су на друштвеним мрежама чак објављивали снимке радова, као и замишљени пројекат објекта у коме се планира да буду смештени лични предмети попут униформи, књига и џипа који се чувају у просторијама Фудбалског клуба у Трновцу где већ постоји “музеј” капетана Лешија.
У Бујановцу се незванично говори да сви виђенији Албанци, а међу њима и политичари, помажу финансијски изградњу маузолеја, али нико од њих не жели да јавно говори о томе.
Спорно Удружење ветерана је увек стајало иза организације свих манифестација којим се величају борци ОВПМБ, као и изградње спомен-обележја којима се не зна тачан број на југу Србије.
“Сви политичари Албанци су увек прећутно подржавали све активности ветерана, делом из личних побуда, а делом због додворавања гласачима. У сваком случају, увек су присуствовали манифестацијама у част команданта Лешија, као и годишњицама његовог убиства када се полажу венци на споменик у центру Трновца”, прича нам Албанац из Трновца који инсистира на анонимности, како се не би замерио својим сународницима.
Подсећамо да је у част Ридвана Ћазимија већ подигнут споменик на улазу у Велики Трновац где је и сахрањен. Откако је споменик откривен, са њега се не скида застава Албаније иако је законом уређено да обележја друге државе не могу бити истицана.
(У Великом Трновцу већ постоји споменик Лешију, Фото: Ј. Стојковћ/Новости)
Ове године се навршава 20 година од убиства капетана Лешија и завршетка сукоба у Копненој зони безбедности. Новинар и публициста Радоман Ирић, који је аутор књиге “Југ Србије након 200 ратних дана”, каже за Новости да се и две деценије касније повремено подижу тензије управо на изграђеном култу капетана Лешија.
“Ако мене питате, звецкање оружјем на југу Србије почело је још 1999. године потписивањем Кумановског споразума и формирањем Копнене зоне безбедности, када су се војска и полиција са Косова и Метохије повукле на југ”, каже Ирић.
Према његовим речима, до ескалације сукоба долази 2000. године, после догађаја који је потресао цео свет, а не само регион, када су у ноћи између 20. и 21. новембра масакрирана тројица српских полицајаца.
“Тада су екстремни Албанци загосподарили Копненом зоном и почели су сукоби у којима је са обе стране страдало, према мојима подацима, стотинак људи, међу којима полицајци, војници, екстремисти, али и цивили”, каже Ирић.
У служби подизања тензија
Албанци са југа Србије са којима смо разговарали ограђују се од потеза ветерана ОВПМБ и сматрају да је реч о непотребној провокацији која може иницирати уклањање свих спомен-обележја иако је досад постојала извесна доза толерантности државе у том погледу. Многи сматрају да провокација долази са Косова и служи за покретање нових тензија на југу Србије.
Извор: Косово онлајн
