Покрет за одбрану Косова и Метохије

Грађани ЗП се жале на понашање косовских специјалаца, полиција тврди – главни циљ ред и безбедност

Фото: КоССев/Илустрација

Са изградњом база специјалних јединица на Северу и учесталог патролирања ових врста јединица косовске полиције, све чешће су и на адресу КоССев-а почеле да стижу притужбе грађана са Севера Косова на њихово понашање. И док се мештани жале на застрашивање, демонстрацију силе, па чак и прекомерну употребу силе, из Косовске полиције поручују да њедна њихова јединица нема намеру да ствара несигурност и провоцира, већ да су ту да осигурају безбедност свих грађана.

Протеклих месеци више грађана који живе на Северу Косова контактирало је нашу редакцију износећи скоро истоветне наводе о поступању припадника специјалних јединица – да су их  приликом уласка на територију Косова преко преласка Брњака изненада заустављали са дугим цевима, дању, као и у ноћним сатима, наводно се грубо опходећи према њима.

Такође су наводили да су припадници снага специјалних једница Косовске полиције са њима комуницирали махом на албанском, да најчешће грађани нису разумели шта им говоре, те су такве ситуације описивали као малтретирање. Према њиховим сведочењима, најчешће су заустављани када су у возилима била деца, а нису ретки били ни описи, према којима су деца присутна у ауту и плакала.

Последње такво сведочење стигло је на адресу нашег портала у недељу увече када је, према наводима Л. Н., око 22.20, аутомобил у којем је она са породицом путовала преко Брњака ка Зубином Потоку, зауставила патрола специјалних јединица.

„На сто метара од прелаза Брњак, у потпуном мраку заустављају ме до зуба наоружани са упереним пушкама – Косовска полиција. Крање агресивно и бахато инсистирају на контроли докумената и целог аута. У ауту су била деца која су доживела велику трауму. Све време су провоцирали, вређали. Причали су на албанском“, описала је наша саговорница.

Сличне наводе изнео је и Н. Т. само четири дана раније. Према његовим речима, припадници специјалне јединице КП зауставили су га око 23.30 у месту Газиводе, а током претреса, наводно су га напали, како је навео, и физички.

„У вечерњим сатима, око 11.30 у месту Газиводе зауставила ме је Косовска специјална јединица РОСУ и извели ме и наслонили на ауто и ударали по ногама иако сам их био раширио за претрес. Потом, зато што код себе нисам имао возачку дозволу, двојица припадника РОСУ су ме физички напали, ударивши ме два пута у стомак и једном у главу, након чега су ме, када је наишао други ауто, отерали у мој“, казао је наш суграђанин.

Да су тензије додатно и озбиљно подгрејане уназад неколико месеци управо присуством специјалних јединица полицијске полиције, нарочито у Зубином Потоку, потврђује и Милица Андрић-Ракић из Нове друштвене иницијативе.

И она каже да је упозната са тим да се више људи месецима уназад жали на застрашивања и непријатна искуства са специјалним јединицама, те да степен непријатности зависи од тога  „како ко од грађана доживи таква искуства“.

„Углавном нису толико претерано непријатне ситуације, бар не у вербалном смислу, али јесу у физичком, јер, како да се осећате када вас неко са упереном пушком заустави?! Није лепо ни кад видите полицајца са пиштољем, али то је нешто што је очекивано и део је нормалног понашања полиције. Али, аутоматске пушке су изнад уобичајеног редовног свакодневног рада полиције на улицама. При том, део ових јединица вози огромне блиндиране хамере и ненормално је, без обзира на то колико је ‘нормализовано’ да се на Северу виде тенкови и војна возила на путу.“

 

specijalna policija patrola gazivode
ФОТО: КоССев

 

Jarinje barikade Specijalci Specijalne jedinice
ФОТО: КоССев

„Људи које познајем а које су заустављале специјалне јединице Косовске полиције углавном би их питали где раде, куда су се упутили, какви су им планови за тај дан. Има појединих који су имали и вербална негативна искуства, али сви са којима сам ја разговарала, нису имали драстичније окршаје са овим полицајцима, али се свакако нису осећали пријатно. Чак су ми се неки и пожалили да су им писане казне а што није у  надлежности пограничне полиције“, каже, додајући да све ово подиже тензију.

Она указује и на неповерење које постоји између грађана и полиције и да је оно обострано.

„У старту постоји неповерење, посебно у Зубином Потоку, ја верујем и од стране полиције. Ту је страдао један припадник специјалних јединица. Постоји једна специфична врста историје која у старту чини превелико присуство полиције проблематичним, а где је онда ту понашање полиције које може да се протумачи као непримерено“, наводи она.

Milioca Andrić Rakić, novinarka portala Kossev, izjavila je da je najveći problem Srbima na Kosovu nemogućnost odlaska u Rašku po lekove, jer su zalihe potrošene, a putovanje bi značilo dupli karantin, pa zbog toga ljudi, iako bolesni, biraju da sede kod kuće. "Karantini su jedna od mera koje je kosovska vlada od samog početka pandemije počela da primenjuje. Najpre su bila stavljena u karantin sela u gnjilasnkom okrugu, a kasnije i veće opštine, opštine Mališevo, Zvečan i Severna Mitrovica, od juče Priština, danas Suva Reka i Uroševac. Kada se opština proglasi da je pod karantinom, zabranjuje se ulaz i izlaz, osim licima sa posebnim dozvolama. U to spadaju osobe koje se bore protiv pandemije, radnici javnih preduzeća, kompanija koje se bave uslužnim delatnostima, ali i novinari i zdravstveni radnici", rekla je Rakić. Ona je navela da opšti policijski čas na Kosovu važi od 17 časova do šest ujutru, s tim što u opštinama koje su u karantinu važi naredba da je kretanje zabranjeno posle 12 časova, s tim što o tome odlučuju lokalne vlasti u dogovoru sa kosovskim Ministarstvom zdravlja. "Što se tiče taksi snabdevanje robom na severu Kosova, osim u početnom periodu, nije bilo problematično. Na jugu jeste", naglašava ona, i dodaje da je prema nekim podacima, vrednost robe koja je stigla do građana Srbije na jugu Kosova oko dva, tri miliona evra. "Na jugu je u jednom kratkom periodu bio problem snabdevanje brašnom, ali i to se sredilo odmah nakon ukidanja taksi kada je veća količina brašna uvezena iz Srbije", nagalašava Rakić. Govoreći o situaciji na administrativnoj granici, ona je rekla da važe duple mere, i sa srpske , i sa kosovske strane. "Kada putnici iz c entralne Srbije ulaze na Kosovo, ti putnici su u obavezi da provedu 14 dana u karantinu, u Studentskom domu u Prištini. S druge strane, kada ljudi sa Kosova pokušavaju da uđu u centralnu Srbiju, takođe se od njih zahteva da borave u karantinu. Ovde je najveći problem to što ne mogu da idu u rašku po lekove. Budući da državne apoteke, preko pet godina ovde ne dobijaju robu. Ljudi koji dobijaju lekove na recepte su u nekom određenom periodu odlazili u Rašku i uzimali veću količinu lekova za taj period", ističe Rakić. Prema njenim rečima, većina građana je iskoristila te svoje zalihe, a ne nemaju načina da odu do Raške da preuzmu lekove. "Na konferencijama za štampu Kriznog lokalnog štaba, pitanje koje postavljamo funkcionerima da li se neko brine o tim licima, dobijamo informacije samo o obolelima. Konkretno, u ovom trenutku ima 45 osoba obolelih od korone u srpskim sredinama, dok je taj broj na čitavom Kosovu 273. Na žalost, severna Mitrovica je treća opština po broju obolelih na Kosovu. Dakle , nismo sigurni da se uopšte neko bavi građanima koji ne mogu da odu u centralnu Srbiju po lekove", ističe Rakić.
ФОТО: Н1

Андрић-Ракић и њена породица су управо из Зубиног Потока, и сами су имали, како описује, непријатно искуство овог лета са специјалном полицијом.

„Ми смо заустављени на Брњаку, на неких 150 метара од прелаза. База полиције је у непосредној близини прелаза. Ми смо долазили са српске стране на Косово, са излета у викендици на језеру. Били смо у возилу са РКС ознакама. Стали смо са стране, скинули стикере, где је полиција могла да види и да смо легално прошли. Дакле, знали су да смо прошли прелаз, где је и царина и полиција могла да нас претресе, односно, свако ко је имао и извесну сумњу да смо нешто кријумчарили – могли су да то учине“, сведочи Андрић-Ракић.

Ипак, без обзира на то, њих је, како наводи даље, зауставила патрола Специјалне полиције, са аутоматским пушкама. Она је у аутомобилу била са супругом и двогодишњом ћерком.

„Претпостављам, да су, видевши дете, и опрему у ауту, схватили да се враћамо са излета на језеру, те нам је полицајац казао да је хтео да види да ли смо скинули стикер, погледао је кратко документа и отишао. Није било никаквих непримерених речи, а након почетног обраћања на албанском, на шта смо му узвратили на српском, полицајац је потом наставио да са нама комуницира на српском. Прокоментарисао је да је само хтео да види да ли имамо стикере. Ту није било непримерених поступака, али веома непријатно изгледа та ситуација“.

 

С обзиром на то да су при изласку са Косова, као и при повратку, видели исту особу која стоји у близини прелаза са пушком на готовс, Андрић-Ракић сведочи да је „осећај веома непријатан“.

Специјална полиција нема разлог да било кога зауставља на магистралним путевима након преласка самог Брњака, јер се возила и људи налазе, подсећа, на легалном прелазу, магистралном путу, који се ту и контролишу.

„Изгледа врло непријатељски цела та атмосфера. Друго, када нас је већ зауставио, не верујем да му треба аутоматска пушка уперена у нас. Треће, погранична полиција не треба да ради посао саобраћајне полиције, већ да брине о алтернативним прелазима. Да ли имамо стикере или не је задужење саобраћајне полиције, а он тиме не би требало да се бави“.

„Из позиције у којој сам ја била, ја нисам могла то да било како другачије протумачим осим као покушај застрашивања људи који редовно прелазе Брњак. Који би други разлог могао да има да нас заустави са пушком, а онда да изговор да да је хтео да види да ли имамо стикере?“

 

На крају разговора указује на то да су и особе са стране са којима је комуницирала претходних месеци, а које су боравиле ових месеци у Зубином Потоку, као утисак износили управо масивно присуство специјалне полиције на Северу.

Можда Митровица и Звечан нису погођени толико тим сценама али Зубин Поток и Лепосавић свакако јесу

 
Полиција: Немамо намере да било кога провоцирамо већ да обезбедимо сигурност за све

Поводом ових навода КоССев портал се у претходном периоду у више наврата обраћао приштинским институцијама, а последњи пут Косовској полицији, а потом и косовском министарству унутрашњих послова у понедељак, односно уторак.

Упитали смо их да ли су добили притужбе на понашање полиције, да ли имају сазнања о инцидентима, шта налажу правила служби, те да ли припадници специјалних полицијских јединица имају право да у близини Брњака захтевају документа на проверу уместо пограничне полиције.

Одговор из Косовске полиције коначно је стигао ове недеље. У полицији поручују да ниједна полицијска јединица нема намеру да провоцира или ствара несигурност, већ напротив:

„Присутна је свуда на Косову, по оперативној потреби и ризику, на контролним тачкама, да осигура безбедност свих грађана у земљи. Полиција Косова, са својим надлежним јединицама, обавља своје дужности и законска овлашц́ења на целој територији земље без разлике“, наводи се у писаном одговору за КоССев.

 

Они наводе да је у оквиру испуњавања њихових дужности, као и законских овлашћења, обухваћена контрола возила према плану за борбу против кривичних дела и кријумчарења.

„Такав полицијски задатак на целој територији Републике Косова обавља се и на Северу Косова, где је њихов главни циљ очување јавног реда и безбедности, пружање безбедности за све грађане без разлике, као и спречавање кријумчарења и организованог криминала“, наглашавају у Полицији.

„Полиција Косова има мисију да спроводи законе у Републици Косово на професионалан и ефикасан начин. Полиција Косова обавља своју мисију вршец́и опште дужности и законска овлашц́ења у правцу пружања безбедноси, спровођења закона, спречавања и сузбијања криминалних активности, спречавања ризика над свим грађанима без разлике, одржавање реда и јавне безбедности, као и управљање и контролу државне границе“.

 

Са друге стране, изостали су конкретни одговори на питања о томе да ли је било пријављених инцидената и притужби на понашање полицајаца.

Устав Косова предвиђа правичну (територијалну) етничку заступљеност у полицији

Према Уставу Косова, у члану 61 који говори о заступљености при запошљавању у јавним  институцијама, предвиђено је да се посебно у полицијској служби Косова предвиђа правична заступљеност припадника оних заједница на којој те институције делују.

„Заједнице и њихови припадници имају право на правичну заступљеност при запошљавању у
јавним органима и јавним предузећима на свим нивоима, посебно у полицијској служби у областима где живи дата заједница, уз поштовање правила у погледу способности и
интегритета која се примењују за јавну администрацију“.

 

И док из полиције поручују да је њихов задатак да осигурају безбедност, грађани са Севера, а првенствено Зубиног Потока, према сведочењу опозиционог одборника ове општине, присуство специјалаца под изговором борбе против криминала виде као „окупацију“.

О томе је у септембру за КоССев портал говорио Милија Бишевац испред ГИ за Зубин Поток.

„Под изговором борбе против шверца, контроле специјалних полицијских снага појачале су се још од претходне кризе са таблицама, подсећа Бишевац, када је Курти извео полицајце на Брњак и Јариње, а мештани истовремено поставили барикаде које су трајале пуних 13 дана. Биће безмало годину дана од тада“, казао је Бишевац.

Тврди и да је народ уплашен управо због изградња база специјалних јединица.

„Налазимо се у великом проблему, народ живи у неизвесности, народ је уплашен, поред изградње база, не знамо шта ће бити следеће“, описао је оно кроз шта мештани Ибарског Колашина пролазе од овог лета.

У општини Зубин Поток, у првој половини ове године подигнуте су две базе специјалне полиције Косова – у Доњем Јасеновику и Брњаку. Одлуком Владе Косова од 19. августа, експроприсане су одређене парцеле у овој општини (идентична ситуација је у Лепосавићу). Према више сведочења, део база је на овим парцелама већ подигнут.

Експропријација приватног земљишта у општини Зубин Поток, односно изградња више база у засеоцима ове општине, стварна је брига њених мештана, сведоче бројни грађани. Они страхују и да су базе предвиђене да у будућности постану војне базе.

КоССев претходних месеци ни са једне званичне адресе којима се обраћао није успео да добије информације о радовима у овој општини, наменама и деловању косовских органа безбедности, осим недавног сведочења управо Бишевца за наш портал, те подсећања из КФОР-а другим поводима – да је за долазак КБС потребна претходна дозвола ове мисије.

(КоССев, 28. 10. 2022)