Петрич наводи да је “2021. била година многих политичких промена, како у региону тако и у свету које су отежале деблокирање блокираних посредничких напора Европске уније”.
“Једна од њих је промена власти у Приштини, где је дошло до историјског удаљавања од 20-годишње власти којом је доминирала ОВК. Овај прекид у политици Косова допринео је малом напретку у дијалогу Приштина-Београд. Али било је важно да до самита уопште није дошло. Треба међусобно признавање. Требало је времена и да Вучић и Тачи међусобно разговарају. Сада када премијер Курти води владу, нема сумње да је спреман да настави дијалог. Видећемо каква ће бити стратегија Куртија. Међутим, почетком априла у Србији ће бити одржани избори, што значи још једно неопходно одлагање до избора председника и формирања владе у Београду”, рекао је Петрич.
Да ли мислите да би стратегија Запада за дијалог требало да се промени?
Увек постоји потреба да се процес прилагоди новим околностима. Али у суштини дијалог мора да се настави. Верујем да ће подршка САД бити више у складу са ЕУ сада него што је била за време председника Трампа.
Заменик помоћника америчког државног секретара за јужну и централну Европу Габријел Ескобар упозорава на нове санкције политичарима који на неки начин подривају дијалог Косова и Србије. Може ли то променити динамику дијалога и садашње ставове страна?
У мојим недавним разговорима у Вашингтону остао сам са утиском да Бајденова администрација жели да користи санкције као политићки инструмент у регионима у којима не види велики напредак. То је случај са чланом Председништва босанских Срба Милорадом Додиком, који је – након 2017. године – поново санкционисан, као и његовом правном саветнику, те телевизије блиска Додика. Не знам да ли ће уследити још санкција и да ли ће оне утицати и на дијалог Приштина-Београд. Много ће зависити од ЕУ која је уздржанија када је реч о овако оштрим мерама. Надам се да ће у дијалогу превладати политичка одговорност и спремност на компромис.
Неки аналитичари су изразили забринутост да, док се Запад предвођен Бајденом фокусирао на кризу у Украјини, како би избегао велики сукоб са САД-ом и Западаом око Украјине, руски председник Путин покушава да подстакне кризу између Србије и Косова. Да ли је криза у Украјини повезана са дешавањима на Балкану?
У праву сте, сукоби на источним и јужним границама ЕУ донекле су повезани са чињеницом да руски председник Путин злоупотребљава отворена питања – као у региону Западног Балкана – да би пратио своју ометајућу стратегију слабљења Европе. Уверен сам да лидери земаља Западног Балкана схватају да не треба да зависе од Москве, већ да успостављају добре партнерске односе са Бриселом и важним престоницама као што је Берлин.
Председник Бајден је именовао најеминентније америчке дипломате да се баве Балканом. Имам утисак да све познајете јер су то дипломате које су се веома ангажовале на питању Косова у време када сте били специјални изасланик ЕУ за Косово. Очекујете ли ове године јачи амерички ангажман на Балкану?
Да, прилично је занимљиво видети толико старих америчких пријатеља који се враћају на Балкан. Имао сам дуг разговор са мојим драгим пријатељем Крисом Хилом у Вашингтону у децембру, и разменили смо мишљења о тренутној ситуацији, неких 20 година након што смо се активно укључили у сукоб. Верујем да је Хилово именовање за изасланика Вашингтона у Београду јасан сигнал председника Бајдена да жели да види позитивне резултате у региону. Балкан више није у фокусу америчке спољне политике. То су Кина и Русија. Украјинска криза је непосредан изазов за Бајдена и Европу. То доводи у питање његово искуство и одлучност. Стога ће у великој мери зависити од спремности Београда и Приштине да се поново озбиљно ангажују у тражењу решења. Амбасадор Хил ће сигурно добро искористити своје огромно искуство које је стекао на много тежим тачкама сукоба као што су Кореја и Ирак. Очекује се нови моменат у процесу дијалога.
Био је то период од неколико година када се Велика Британија некако повукла из директног учешћа у дешавањима на Балкану. На крају, Британија је именовала специјалног изасланика за западни Балкан, док је Аустрија, ваша земља, почела да игра активнију улогу у дешавањима у региону. Да ли то значи да земље (Британија, Француска и Аустрија) које су историјски биле активне у балканским збивањима желе да искористе своја прошла искуства да донесу мир на Балкан?
Након изласка из Европске уније, Велика Британија сада мора да дефинише своју спољну политику. Била је добра одлука да се именује специјални изасланик јер је Лондон одувек играо главну улогу у региону. Сећам се када сам, као специјални изасланик ЕУ, много пута путовао на Косово, британски амбасадор је био на мојој страни и био је од велике помоћи и имао је знање. Британско присуство на Западном Балкану је јасан знак да Форин офис види ситуацију као нестабилну. Сигуран сам да ће тројка ЕУ-САД-ВБ бити важан играч, поред тога, Француска сада председава ЕУ по принципу ротације, а председник Макрон је Западни Балкан ставио високо на своју европску агенду. Јасно је да је најнепосредније питање бугарска блокада почетка преговора о чланству у ЕУ Северне Македоније. Надам се да ће Француска успети да откључа бугарски вето. То је важно и за Албанију, која је на неки начин претрпела колатералну штету, да тако кажем, од бугарске недоследности. Моја земља Аустрија наставља да се ангажује у региону, заправо Западни Балкан је главни приоритет нашег Министарства спољних послова. Традиционално блиски односи са Приштином, али и блиски односи са Београдом и другим престоницама, дају Бечу јединствену прилику да својим добрим услугама, као неутрална земља, конструктивно подржи европску интеграцију целог региона. Аустрија је један од главних инвеститора у региону; Беч је мултикултурални град захваљујући великом броју народа са простора бивше Југославије.
Имате значајно искуство у решавању криза на Балкану и из ове перспективе занима ме ваше мишљење о иницијативи Отворени Балкан. Питам вас хипотетички, – са овом иницијативом, како ће изгледати Балкан 2025. године?
Није први пут да је предложена регионална слободна трговина. Овог пута из Албаније, Северне Македоније и Србије. Свестан сам да модел Берлинског процеса постоји и премијер Курти такође има предлог. Иначе, Брисел је предложио сличну идеју, названу Заједничко регионално тржиште. Али, колико видим, нема много разлике од иницијативе Отворени Балкан. Међутим, видим питање оних који су скептични да би иницијатива Београд-Скопље-Тирана била дискриминаторна према мањим националним економијама. Ове забринутости могу се лако отклонити, уверен сам, на основу инклузије и једнакости. Који год да буде крајњи резултат – позивам на брзе одлуке – отворени трговински и економски простор са слободним кретањем робе, услуга и људи преко граница био би профитабилан за регион и служио би као нека врста полигона за чланство у ЕУ. На овај начин, 2025. година – до које је још само три године – може видети обновљену динамику регионалног развоја. И то би требало да буде заједнички циљ.
Крајем прошлог лета имали сте састанак са премијером Куртијем, ако можете да поделите са нама своје искуство у сусрету са Куртијем у вези са његовим ставом о дијалогу и „Отвореном Балкану“?
То није био мој први сусрет са Куртијем, којег познајем још из дана када сам био специјални изасланик ЕУ. Такође сам био активан у његовом пуштању из Милошевићевог затвора. Овог пута смо имали добру размену мишљења. Премијер је у потпуности у току међународних дешавања, што је неопходан предуслов за успешног премијера. Разговарали смо о стању у процесу дијалога и уопштено о политичкој ситуацији. Премијер је изнео своје приоритете, укључујући запошљавање младих и борбу против корупције. Успео сам да га обавестим о веома турбулентној политичкој ситуацији у Аустрији, која ме понекад подсец́а на Балкан. Нагласио сам чињеницу да је добро управљање оно што допире до мањина и настоји да буде инклузивно.
Очекујете ли напредак у процесу дијалога између Косова и Србије ове године?
Да, верујем да ћемо у другој половини 2022. године видети напредак. Али да би ово било тачно, очекујем од свих страна озбиљан напор да се заиста позабаве многим питањима која су још увек нерешена. Мој став је да ће се имплементација Асоцијације која је договорена сматрати кораком напред од стране међународне заједнице.
(Косова прес/Косово онлајн, 22. 01. 2022)
