Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Пилото: Дечани су у опасности, циничан покушај Приштине за чланство у Унеско

Фото: Снимак екрана/Косово онлајн

Угледни италијански политиколог и професор Универзитета у Трсту др Стефано Пилото оценио је у интервјуу за Косово онлајн да најава косовских власти да ће аплицирати за чланство у Унеску показује цинични приступ Приштине споменицима и наслеђу Српске православне цркве на Косову.

Пилото истиче да је било које тумачење које српско културно наслеђе на Косову, као и наслеђе СПЦ, третира као “косовско” или “албанско”, озбиљно демолирање историјских чињеница. Како додаје, међународна заједница би требало да спречи чланство Косова у било којој међународној организацији, “све док питање статуса покрајине не буде дефинисано”.

Велику буру у приштинским политичким круговима подигла је вест да је организација “Европа Ностра” уврстила манастир Високи Дечани на светску листу угроженог културног налеђа. Косовски премијер Аљбин Курти писао је премијерима више од 50 држава света, жалећи се да су Дечани на ту листу уврштени по политичкој линији. Какве су шансе Приштине да оспори ту одлуку?

Мислим да је манастир Дечани заиста под потенцијалном опасношћу. Његова вредност је немерљива за културни идентитет читаве српске цивилизације, а неки екстремисти међу косовским Албанцима показали су да желе да избришу све историјске споменике и цркве који показују историјски легитимитет српске цивилизације на Косову и Метохији. Организација “Европа Ностра” је стара и добро позната институција, која нема никакву политичку етикету, већ само културну. Жалбе представника Самопроглашене Републике Косово нису релевантне. Одбор Европа Ностре подвукао је то питање званичном декларацијом 1. јуна 2021. године (https://www.europanostra.org/wp-content/uploads/2021/06/20210602-EN-Statement-Decani-Monastery.pdf).

Курти у писму тврди да је брига о културном наслеђу на Косову нешто чиме се Косово поноси, а такође и да су споменици Српске православне цркве у добром стању. Како гледате на те тврдње?

По мом мишљењу, представници Самопроглашене Републике Косово покушавају да стекну кредибилитет изјављујући да им је стало до српских споменика и цркава, али поновљање чинова насиља над Србима у региону, не само планирана девастација 17. марта 2004. године, него такође разарања гробаља и напади на српско становништво и грађевине, показују вољу неких екстремиста међу косовским Албанцима да све више уништавају. Кредибилитет представника Самопроглашене Републике Косово је слаб. Стратегија објављивања да Приштина подржава заштиту културног и историјског наслеђа Косова и Метохије чини се вештачким инструментом за добијање пријема у међународну организацију Унеско. Али пријава тој организацији показује лицемерно понашање представника Самопроглашене Републике Косово: они желе да искористе невероватну историјску и уметничку вредност српских манастира на Косову и Метохији да би стекли легитимитет на међународном нивоу, чак претварајући се да ти манастири припадају величини косовско-албанског становништва. Свет би требало да зна истину.

Косово се Вашингтонским споразумом обавезало да неће тражити пријем у међународне организације, међутим приштинске власти најављују да ће поднети захтев за чланство у тој организацији. Какве су шансе Косова да успе у томе?

Најава пријаве представника Самопроглашене Републике Косово за организацију Унеско корак је који дефинише цинични приступ Приштине: они сматрају да тиме што су су манастири Дечани, Пећ, Призрен и Грачаница наведени као наслеђе човечанства од стране Унеска, они имају право да буду чланови Унеска. Али сви ти манастири припадају српској цивилизацији и били су под косовско-албанским нападом током последњих четрдесет година, након Титове смрти. Међународна заједница треба да заустави сваки покушај Приштине да се пријави било којој међународној организацији све док питање статуса покрајине не буде дефинисано. Први корак био би коначни пријем Самопроглашене Републике Косово у Организацију Уједињених Нација, највећу и најважнију међународну организацију на свету. Док се то не догоди, било каква пријава Приштине на међународном нивоу нема значаја и треба је одбити.

Овим политичким акцијама претходила је кампања у приштинским медијима, током које су разни “стручњаци” тврдили да је српско културно наслеђе на Косову заправо албанско, да су Албанци староседеоци, а Срби узурпатори. Шта нам то говори?

Та медијска кампања показује колико се лаж може искористити да би се утицало на јавно мњење. Косово и Метохија је света земља Србије. Албанци су искористили османску окупацију балканског региона, након невероватне битке која се водила на Косову Пољу на Видовдан 1389. године. Та битка је икона за српску цивилизацију, која је показала свој сјај током претходних векова и посебно током Душановог царства у XИВ веку. Битка на Косову Пољу представља вредност српске цивилизације која је свој живот жртвовала да би заштитила своју земљу. Изгубили су, али су сачували част. После пет векова османске окупације – које су Албанци искористили да умноже своје присуство у покрајини – Уговором из Букурешта од 10. августа 1913. враћен је Краљевини Србији суверенитет над Косовом и Метохијом. Само катастрофална интервенција НАТО 1999. године – која је у Србији изазвала више хиљада жртава – пружила је косовским Албанцима прилику да контролишу покрајину, али то питање тек треба разјаснити, чак и против интереса Сједињених Америчких Држава. Коначно, било која медијска кампања, чији је циљ да се објасни да земља историјски припада косовским Албанцима, као потомцима илирског становништва, била би озбиљно демолирање историјских доказа.

Неретко је подршка настојању да се српско културно и верско наслеђе на Косову учини “косовским” или чак албанским, долазила и из иностранства. Такође и поједини великодостојници католичке цркве на Косову, износили су тврдње то наслеђе има “католичко порекло”. Познато је да Ватикан није признао Косово, какав је став Римске курије по питању српске баштине на Косову?

Света столица је показала свој мудри приступ дипломатији подвлачећи важност поштовања. Света столица није признала независност Самопроглашене Републике Косово: ово је културна и историјска порука. Веза између Римокатоличке цркве и Српске хришћанске православне цркве је добро позната. Хришћанска солидарност превазилази тумачење хришћанства и превазилази неспоразуме из прошлости. Патријарх Српске православне цркве Иринеј рекао ми је 2019. године да постоји план за сусрет са Његовом светошћу папом Фрањом. Штета је што смрт Његове светости Иринеја, 2020. године, није дозволила да оствари свој сан. Из Италије ће, у сваком случају, порука историјске истине увек стизати у остатак света, иако су ограничења наметнута везама са другом страном Атлантског океана. Али истина је истина.

(Косово онлајн, 08. 06. 2021)

Став