У месту Рет Љибовш, надомак града Фјера на југоистоку Албаније, живи значајан број припадника српске националне мањине, који се труде да очувају своје обичаје.
Углавном пореклом из Новог Пазара и околине, Срби су се у те крајеве Албаније настанили по окончању Првог светског рата, 1918. године.
Како су стигли баш ту, испричао је за Косово онлајн 83-годишњи Исмет Дулевић, преносећи оно што су њему причали отац и деда.
Према његовим речима, муслиманима из Рашке по одласку Османиља из Србије није било свеједно какав ће им бити живот по стварању нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Тако је његов прадеда Сулејман, велепоседник из села Бујца код Новог Пазара решио да пошаље свог сина Луана да “извиди” како би им живот изгледао у Грчкој или Турској.
Луану се тамо није свидело, па је одлучио да се врати у Бујце, међутим, у повратку, он и неколицина његових суграђана бива задржана у Албанији – где су остали до данас.
“Моји мајка и отац нису знали ни реч албанског, само српски. И мене је учио отац. Он ми је оставио у аманет да отворим школу, да научимо наш језик, а наш језик је српски. Српски, а не албански, тако ме је отац научио”, прича Дулевић.
Његов отац је дошао у Албанију 1924. године. Желео је да се врати у Нови Пазар, али им Ахмет Зогу то није дозволио, додаје он.
“Два, три пута је ишао код њега, али му је Зогу одговорио – ‘Ти да идеш у твоје место не дам! Изволи читаву Албанију бирај где ће хоћеш да живиш да ти дам земљу'”, прича Исмет судбину својих предака.
Касније су, присећа се, Срби у Албанији живели веома тешко.
“У време гвоздене палице Енвера Хоџе, нису смели да говоре свој језик и да се слободно изјашњавају, али да је данас ситуација много другачија”, каже Исмет.
Наводи и да је крај око града Фиера, где живе Срби, свима познат као српска земља.
Наглашава да поред Дулевића, који су вратили своје презиме из Дула у Дулевић, у том делу живе и друге велике породице, Ризвановићи, Скреља, Дрини (Дрињаковић)…
По усвајању Закона о заштити националних мањина у Албанији 2017. године, Срби су поред Египћана, Рома, Црногораца, Северно-Македонаца, Бугара, Бошњака, Румуна, Грка и Влаха, признати као мањински народ. Данас није познат тачан број Срба који живе у Албанији, нити у Фиеру и околини.
Последњи попис показао је да у Албанији живи свега 155 Срба. Тај попис није признала ниједна мањинска заједница у земљи.
За 18. септембар ове године заказан је нови попис становинштва и станова у Албанији.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
