Покрет за одбрану Косова и Метохије

Ја сам се крила од НАТО бомби: Три минута видеа о Украјини који је погледало више милиона људи

© Sputnik
Последњих неколико дана гледам како моји пријатељи у целом свету мењају своје аватаре на Инстаграму и Фејсбуку на украјинске заставе.
 
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграмукоји нико не може да угаси.
 
 
 
Они који живе у Америци или Европи чине то зато што су поклекли пред реториком мејнстрим медија, не знајући чак ни да нађу Украјину на карти.
 
Али, било је и Руса који су учинили исто. Истини за вољу, већина њих живи у иностранству. Када је почео рат, променили су аватаре са речима: ”Пробудио сам се са осећањем срамоте”.
 
Чудно је да ти исти људи нису осећали срамоту последњих 8 година док су деца, жене и старци умирали на Донбасу.
 
Ја сам Српкиња и преживела сам НАТО бомбардовање 1999. Скоро три месеца сам се крила од бомби плашећи се за свој и живот мојих блиских.
 
Зато имам право да кажем да је рат најгора ствар на свету. Сваки нормалан човек би осудио сваку форму насиља.
 
Да ли заиста мислите да они који су на челу руске државе славе зато што су били приморани да се окрену војној акцији? Да су то учинили због својих империјалистичких амбиција?
 
Не, пријатељи. Русија је била стрпљива. Последњих 8 година Русија није престајала да инсистира на поштовању Минских преговора које је Кијев одбио да испуни.
И имали су много стрпљења док су Украјици убијали Русе у комшијској земљи.
 
Паралелно, у Украјини се организовало све више и више нацистичких покрета, радили су све што су могли да убију сећање на заједничку совјетску прошлост. Уништавали су споменике, историјске симболе и забрањивали да се говори руски.
 
Запад одавно покушава да на све начине испровоцира Русе да нападну Украјину. Месецима причају о ”неминовном нападу”.
Одатле се родила паника. И не у Русији, која је много пута оповргла ове верзије лоших намера.
 
То је створило панику у Украјини, која је наставила да бомбардује Донбас дан за даном, осећајући се јаком, мислећи да ће јој НАТО држати леђа.
Сада њихов председник каже да се осећају сами. Изненађење?
 
Изненађује чињеница да их сада изненађује што Русија реагује. Годинама провоцирају једну од најмоћнијих земаља на свету, не поштујући договоре, нарушавајући обећања. И сада су изненађени?
 
НАТО алијанса је обећала да се неће ширити и урадила је то отворено. Сваког дана је ближа и ближа руским границама.
 
Дошао је тренутак да кажу доста. И, да, боли. Русија покушава да заустави НАТО и њихову империјалистичку надобудност.
 
Многи који сада вичу ”не рату” су исти они који су годинама промовисали ширење НАТО-а, који су организовали крваву револуцију у Кијеву и који су наоружавали и настављају да наоружавају Украјину.
 
На крају изгледа овако: ова акција јесте била неминовна, за неке неизбежна, али је и чињеница да после овог 24. фебруара равнотежа снага у свету никада више неће бити иста.
 
Видео Јелене Милинчић погледало је више милиона људи широм света – само на једном каналу на Тик-току има готово 800 хиљада прегледа:
 

 
 
Јелена Милинчић аутор је филма “Зашто”, који је снимљен поводом 16 година од НАТО бомбардовања СР Југославије.