У селу на 950 метара надморске висине, подно Копаоника, смештена је војна база Трмка. Како изгледа дан на самој административној линији према Косову, проверавала је екипа нашег портала. Сликовито је за Косово онлајн рекао командир базе капетан Милош Јанковић: војнички хлеб је хлеб са 77 кора. Ипак, тај позив је, каже, један од најчаснијих и најпоштенијих послова који постоје у држави Србији.
До базе Трмка, која припада 37. Механизованом батаљону из састава Треће бригаде копнене војске не може се путничким возилом. Вожња теренцем, зато, била је први сусрет са војничком свакодневицом. Лепи пејзажи на 950 метара надморске висине, пријају војницима. Нису, међутим, били довољан аргумент многим мештанима. У целом крају живи само десетак људи јер су оштри временски услови већину натерали да се преселе у питомије крајеве.
Знак “СТОП” на улазу у базу, зауставља непозване. Иза бодљикаве жице на својим позицијама су стрелци. Један од редовних задатака им је и свакодневно осматрање околине, како би се контролисала административна линија и КЗБ.
Редовна патрола има своја правила. Подизање заставе Републике Србије уз команде старешине. Након тога у извидницу под оружјем креће командир са одабраним тимом. Део екипе је и белгијски овчар малиноа, по имену Нар. Његово место је на почетку колоне, заједно са са водичем. Екипа у патроли са собом носи опрему тешку 25 килограма, а најдужа рута којом патролирају има 17 километара у једном правцу. Иако извиђање уме да буде напорно, десетар Душан Миленковић казао нам је да им то не пада тешко.
“Тренутно сам на бази стрелац у Првом стрељачком одељењу. Свакодневно обезбеђујемо КЗБ, патролирајући дуж административне линије. Неки задаци и неке патроле су нам понекад мало напорне, али нама то не представља никакав проблем и није нам тешко јер част је бити припадник ове јединице”, рекао је Миленковић.
Током патроле, у даљини смо видели обронке Шар Планине прекривене снегом, која је 100 километара удаљена од КЗБ. Војници су нам објаснили да смо имали ретку прилику да их видимо будући да је дан био сунчан и ведар.
Командир базе, капетан Милош Јанковић открио нам је шта је тачно задатак војника у патроли, која некад траје и по четири, пет сати. Како је рекао, они контролишу административну линију, која је једна строго дефинисана замишљена црта.
“Ми водимо рачуна да углавном албанско становништво које се налази са друге стране не пређе ту линију. Прелазак је дозвољен само на одређеним местима, на административним прелазима. Некада предузимамо неке тактичке радње и начела да нас они свесно виде јер кад нас угледају, онда неће да предузимају неке радње и да наносе штету приватној или државној својини, првенствено мислим на дрвну грађу”, објаснио је капетан нагласивши да, уколико се неко и нађе у илегалној радњи, те особе даље процесуира МУП.
Завршетак патроле не значи и крај задатака. О службеним псима брине водич паса десетар Александар Станковић, који је нагласио да су пси веома послушни и обучени. Они имају важну улогу да упозоре војнике на било коју опасност.
“Мој задатак је да свакодневно вршим кондиционирање службених паса, да их редовно храним и појим. Иначе, службени пас је саставни део патроле и веома је битан члан за извршавање задатака у КЗБ”, рекао је Станковић.
Војници и стерешине у бази су 24 сата, седам дана у недељи под оружјем, без обзира да ли су ангажовани на осматрачници или у патроли. Такође, одвојени су од породица недељама, јер толико углавном траје смена. Командир Јанковић испричао нам је колико је важно да се у војничком послу одвоји приватно од службеног.
“Сви проблеми које имамо код куће, морају остати код куће. Поготово ми старешине, морамо да раздвојимо приватно и пословно да бисмо могли што лакше да сарађујемо са људима”, рекао је Јанковић.
Он је нагласио да је, упркос томе, тај позив један од најчаснијих који се може обављати.
“КЗБ обезбеђујемо упућивањем патрола у простор који могу да пређу осматрачнице или заседе, као и активностима које су планиране са међународним снагама Кфора које су распоређене на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Извршење тих задатака није нимало лако и изискује велика психофизичка напрезања комплетног састава, али војници заједно са својим старешинама и командирима те задатке извршавају крајње професионално и ефикасно што је и најбитније. Ја често волим да кажем да ако је рударски хлеб са седам кора, војнички је дефинитивно са 77 кора. Ипак, тај позив је један од најчаснијих и најпоштенијих послова који постоје у овој држави. Управо због тога и Војска Србије ужива велико поштовање и респект свих грађана Републике Србије”, рекао је Јанковић.
“Искористио бих прилику да позовем све заинтересоване младиће и девојке да се придруже и стану у строј професионалног припадника Војске Србије”, рекао је командир Јанковић за Косово онлајн.
Као додатни аргумент додао је да се у последњих десет година Војска Србије опрема најсавременијим и најсофистициранијим наоружањима, средствима и опремом као и да су у последњих неколико година плате вишеструко повећане.
Живот и служба ван дома и породице, како смо схватили, један је од изазова на које се војници током школовања припремају. Овде у војној бази, уверили смо се, живот уређују према околностима и циљу коме служе.
