Покрет за одбрану Косова и Метохије

Небојша Јовић: Васкрсење или смрт

Наша ,,Пасха”, односно пасхална одлука, пред вратима нам је и најкасније следеће године нас чека. Сигурно! И ми морамо одлучити хоћемо ли бити Јуде или ученици – ратници Христови.

На Велику Среду, Јуда је издао Господа нашег Исуса Христоса за 30 сребрњака. И завршио тако како је завршио. У паклу и вечној смрти. Није препознао у Сину Божјем свог спаситеља и заштитника. А Бог је испоштовао Јудину слободу избора коју му је, као и свим људима дао. И Јуда је одабрао.

Свих ових векова нашег постојања од искона, сам Бог нас чува! Понекад допусти да се кроз благе и кратке патње, страдањем прочистимо и чисти се Њему вратимо. А све велике, трагичне патње, сами смо, својом НАОПАКОМ али слободном вољом или савезом са нечастивим, одабрали. И уз допуштење Божје страдали. Јер, Бог се не намеће, већ чека одлуку нашу или покајање наше.

ДАНАС, на нама је да одлучимо хоћемо ли заштитнике наше, Светитеље СрБске, Великомученике Косметске, светиње и мошти њихове издати за неких нових ,,30 сребрњака” и врло брзо доживети судбину Јуде… или ћемо у Св.Стефану Дечанском, Св.Јоаникију Девичком, Св.Козми и Дамјану, у Соколици, Грачаници, Пећаршији… препознати управо ЗАШТИТНИКЕ НАШЕ који су нас кроз векове чували… па да и ми данас чувајући њих ,,препознамо” Сина Божјег!

Бог нас још увек стрпљиво гледа… и слуша… и чека! Чека одлуку нашу на основу које ће нам заслужено подарити или нестајање и вечну смрт или ВАСКРСЕЊЕ и живот вечни! Трећег НЕМА!!!

Иродови синови данас желе да искорене СрБски, Богу одан, народ. Често, пречесто, чује се наводна мудрост ,,мали смо, морамо радити како ,,велики” кажу и дати шта траже. Сила је то. Одрекнимо се Светог Косова и Метохије, Светитеља и Светиња наших, једино тако у овом окружењу можемо опстати и ,,преживети”. Не знајући да нас од наших западних ,,спаситеља” једино НЕСТАЈАЊЕ наше може ,,спасити”. И ТЕК ТАДА ће нас на миру оставити, тада када нас више не буде.

 

А прави спас није у добровољном самонестајању, у одрицању од самих себе или малодушности, нити у народном суициду. Спас је у прихватању помоћи управо оних које, плашим се, спремамо се да богоотпадницима на милост и немилост оставимо.

Спас је да не заћутимо, не ,паднемо”, већ да, али пре свега СЛОЖНО, кренемо у борбу коју једноставно морамо и хоћемо добити. Не смемо заборавити од постања света доказану истину да ОНО ШТО ЈЕ ЧОВЕКУ НЕЗАМИСЛИВО И НЕМОГУЋЕ, БОГУ ЈЕ И ЛАКО И МОГУЋЕ!!!

Нас свакако следеће године чека наша ,,Пасха”. ,,Пилат” (ЗаПАД) ће нас опет перући руке од греха и пребацујући га на нас, питати јесмо ли за Христоса (Косово и Метохију) или за Барабу (ЕУ). А ми добро пазимо јер следећу прилику имати нећемо. У овој одлуци морамо учествовати СВИ и ЗАЈЕДНО, јер је велико зло наспрам нас. И ту нема средине јер, У СУКОБУ ДОБРА И ЗЛА, СТАЈАЊЕ ПО СТРАНИ ЈЕ СВРСТАВАЊЕ НА СТРАНУ ЗЛА.

Зато, народе мој срБски, кумим те Богом немој да и нама одлука буде ,,крв на нас и на децу нашу”, већ гласно и као један узвикнимо, завапимо – ОПРОСТИ НАМ БОЖЕ САГРЕШЕЊА НАША, СПАСИ НАС И ПОМОЗИ ДА ИЗ ОВЕ, наметнуте нам борбе, ИЗАЂЕМО КАО ПОБЕДНИЦИ, да сачувамо Косово и Метохију у Србији, а све у вечну Славу Твоју!!!