Покрет за одбрану Косова и Метохије

Јовановић: Суштинска аутономија у саставу Србије за КиМ, компромис је записан у Резолуцији 1244

Некадашњи дипломата и министар иностраних послова у време СРЈ Живадин Јовановић изјавио је за Косово Онлајн, да оно што је пре седам година било предвиђено Бриселским споразумом, пре свега Заједница српских општина, ЕУ сада нуди као део неког свеопштег правнообавезујућег споразума Београда и Приштине. Он указује да ни Мирослав Лајчак као главни посредник испред ЕУ не говори јасно да то треба претходно да се примени и да се примени онако како је договорено, а не онако како хоће Приштина.

Изјаву Мирослава Лајчака да би председник Србије Александар Вучић требало да донесе “далекосежну одлуку”, Јовановић види као очигледан притисак на Србију.

“И то глуп притисак, а хвале га као вештог дипломату и преговарача. Уместо да буде статусно неутралан и да се држи као неко ко подстиче дијалог, он покушава да следи метод диктата. Ваљда је то ономатопеја немачке политике на Балкану коју он спроводи. ЕУ нема заједничке ставове. Ти ставови су у првом реду ставови Немачке које Лајчак тумачи уз асистенцију Макрона. Али то су ставови немачке геополитике”, рекао је Јовановић.

Дубоке разлике у ставу ЕУ и САД

Према његовим речима, очигледно је да се ЕУ и САД не слажу и да постоје дубоке разлике по питању КиМ.

“Не треба имати илузију. Ни САД не говоре да хоће компромисно решење у оквиру Резолуције СБ 1244. Ми имамо једну утакмицу ко ће имати примат. При чему Америка има више полуга за утицање на Приштину него ЕУ. Европска унија је одогворна што је толико времена изгубљено ниучему. Она носи одоговорност због сопствене немоћи”, каже он.

Сматра да је сада на делу друга мера притиска, а то је улагање ЕУ у износу од око девет милијарди евра у економску обнову и развој региона. Међутим, Јовановић указује да су ти пројекти планирани тек за 2024. годину.

“Не могу да се сложим са ставовима који гласе – они нама траже да признамо Косово и Метохију, а за узврат не нуде ништа. То је слаба српска позиција. То није добро. Тога се теба чувати, јер се тиме каже – ако нам нешто понудите ми смо спремни да признамо Косово. Нико не сме бити спреман да се одрекне КиМ. То је недопустиво. Треба се поставити мало јасније. Не оштрије, нисам за заоштравање, али јасни ставови Србије су неопходни да би парирали јасним сепаратистичким претензијама Приштине. Морамо да наступамо као власник те територије, која јесте окупирана и није под нашом контролом. Али нико други на свету нема тапију на КиМ као државном територијом. Нико”, поручио је Јовановић.

Јовановић каже и да би ставове Међународне кризне групе требало узети са резервом, јер то није неутрална организација, а решењима која предлаже углавном повлађује странама које су против Србје.

“Међународна кризна група никада није била неутрална, иако покушава да остави такав утисак. Увек је заступала антијугословенске и антисрпске ставове и решења која повлађјују оним странама које су против Србије. Они нису статусно неутрални фактор него фактор геополитичких интереса пре свега НАТО и водећих земаља западне војне алијансе”, рекао је Јовановић.

Према његовом мишљењу, једино што је принципијелно и прихватљиво у њиховим ставовима је то да не би смело и не би требало да буде наметнутих решења са било које стране, па ни од ЕУ.

“Стране би требало без притисака трећих фактора да дођу до компромиса. Компромисно решење прептопставља и уважавање интереса Србије. Досадашњи посредници у решавању овог питања, укључујући и ЕУ и САД, нису поштовали тај принцип статусне неутралности. Али, и сама кринзна група која говори да стране треба оставити да се саме договоре и дођу до компромиса међусобним уступцима, не поштује тај принцип. Она прејудицира ставове тако што поставља велика ограничења. Захтева признање од стране Србије. Признање отимања КиМ силом. Говори да стране треба да се договоре али да размена трериторија треба да буде по принципу ‘наша за наше’. Да Србија уступа КиМ врхушки у Приштини”, указао је Јовановић.

Опасни ставови Међународне кризне групе

Он је истакао да Међународна кризна група говори да би аутономија за Србе у оквиру ЗСО требало да буде идентична оној за коју би се Србија обавезала да да Албанцима у јужним српским општинама.

“Кризна група иако се залаже да се стране договоре, поставља обруче, оквире и нуди готовора решења, што је контрадикторно принципу договра страна. Компромис је прихватљив али он не може да буде на неозначеном, неомеђеном правно-политичком терену. Компромис може да буде само у оквиру Резолуције СБ УН 1244. То значи да се испоштује суверенитет и територијални интегритет Србије, а да КиМ у оквиру Србије добије суштинску, најширу аутономију. Компромис је нађен 1999. И он је записан у Резолуцији 1244 “, сматра Јовановић.

Он је указао да је Србија у међувремену отишла чак и даље од тог компромиса, тако што је потписала Бриселски споразум и повукла своје институције са севера Косова и повукла свој уставно-правни систем, “а прихватила ширење система власти у Приштини”.

Косово Онлајн

Фото: Медија центар Београд