Поводом објављивања Прогласа за окупљање у одбрани Косова и Метохије
Када се погледају извештаји са представљања Прогласа за окупљање у одбрани Косова и Метохије што се посебно односи на тзв. независне и про-европски оријентисане медије не могу се добити на увид елементарне чињенице о главним акцентима и ставовима изреченим на овом за српску политичку и друштвену сцену веома важном догађају. Све се свело у овим медијима на отворену и бескрупулозну идеолошку дисквалификацију потписника овог Прогласа и организација које су се њему придружиле и то једностраним означавањем да се пре свега ради о још једној манифестацији растуће деснице несвесне реалности на Косову и Метохији . Јер својим предлогом о пуној реинтеграцији наше јужне покрајине у уставно-правни поредак Србије само се додатно радикализује ситуација на овом делу Балкана. Режимски лист Политика у свом извештају је донела неке основне и пробране ставове изречене на овом скупу али су и у исто време објављено је и реаговање члана Председништва СНС-са Петра Петковића под насловом Српске опозиција као Курти вуче у рат. Занимљиво је приметити да се његове оцене у потпуности поклапају са реаговањима тзв. независних медија и представника про-европске и грађанистичке политичке и идеолошке опозиције. Ова чињеница и не мора много да нас изненађује јер у великој они деле главне правце националне политике напредњака која неминовно клизи ка све очигледнијем признавању тзв. косовске независности, што и јесте њихов главни политички захтев и циљ. О том процесу пузајућег признавања псеудо косовске државе и неопходности радикалне промене наше политике у односу на Косово и Метохију највише се и говорило на представљању Прогласа за окупљање у одбрани Косова и Метохије. Ради заиста објективног информисања неопходно је овом приликом изнети најважније ставове који су изнети на тој конференцији за медије. Пре свега је наглашена оцена да је на делу нови талас притисака на Србију и српски народ на Косову и Метохији, неприхватљиво је да се о Косову и Метохији одлучује мимо наших државних институција и без јасне преговарачке платформе али и да се амбасадори пре свега Квинте дневно оглашавају о унутрашњим односима и политичким процесима у Србији, неопходно је позвати на одлучан отпор и на све покушаје признања тзв. косовске државности али и на одбрану српског националног идентитета, на делу је фактичка окупација севера Косова и Метохије, а у исто време граде се војне базе на узурпираној земљи чији су власници Срби, власти говоре само о положају Срба на северу КИМ-а, док Србе јужно од Ибра готово нико више и не спомиње нити озбиљно брине о њима , као да су препуштени сами себи, никада се више не продаје земља, а млади људи убрзано одлазе са Косова и Метохије огорчени на деловање напредњачке српске листе, да ли је циљ да српски народ исцури са Косова и Метохије и да се то онда прогласи реалношћу која се мора прихватити, предати су судство , полиција, цивилна заштита након доласка напредњака на власт, кључни проблем је политика у Београда на Косову и Метохији а не Приштина и САД, ово је први пут у нашој историји да председник Србије политиком разграничења нуди део наше суверене државне територије, Срби на Косову и Метохији су изгубили поверење и осећају недостатак праве подршке Републике Србије, главни проблем су нејасне поруке и политикантске калкулације, ако се одрекнемо Косова и Метохије и косовског завета шта је следеће на реду, суштинска аутономија Косова и Метохије је уставна обавеза наше државе, нужно је ставити национални интерес изнад страначког и личног, Србија непрестано даје уступке спровођењем дела Ахтисаријевог плана, јасно је да је на делу спровођење сукцесивног и пузајућег предавања и признавања Косова и Метохије, неопходно је створити заједнички покрет за одбрану Косова и Метохије и тако се одлучно супротставити актуелној напредњачкој политици сложним и јасно одређеним деловањем у Парламенту али и другим облицима непосредног отпора и организовања, остварити принцип да отаџбинско буде изнад партијског.
Све ове наведене ставове обједињује јасна идеја потписника и покретача овог Прогласа , а то је јединствени захтев да је неопходна радикална промена актуелне напредњачке политике пузајућег и постепеног признања Косова и Метохије јер она додатно разара наше националне интересе и доводи у питање темеље нашег националног идентитета. Овако постављен захтев је послужио тзв. објективним и независним медијима да овај Проглас означе као манифестацију митоманије, ирационалности и десничарења што се може без икаквог отклона означити као јасна подршка напредњачком режиму .Оваквом идеолошком дисквалификацијом Прогласа сведеном на стигматизовање деснице/без обзира што многи угледни потписници овог Прогласа не могу се идеолошки сврстати на овако једностран и политикантски начин/ само се понављају већ овештале и толико пута рабљене флоскуле о отвореној и злокобној намери деснице да настоји да својим ирационализмом и екстремном националистичком политиком уведе Србију у нови рат на Косову и Метохију без обзира што нико од учесника на овом скупу није проговорио ниједну реч која би позивала на рат и ратне сукобе.
Овом приликом је веома важно изнова нагласити очиту сагласност између представника про-европских странака које се залажу за реални приступ у политици и признавање псеудо косовске државе и гласоговорника напредњачког режима и то у јединственој осуди и жигосању Прогласа за окупљање и одбрану Косова и Метохије. Треба речи да нико од критичара овог Прогласа деснице како они то неопозиво тврде /што он свакако није, јер није искључиво страначки и идеолошки одређен/ не налази за сходно да прочита Предлог Покрета за одбрану Косова и Метохије о Програму реинтеграције Косова и Метохије у уставно-правни поредак државе Србије, а у његовом конципирању и осмишљавању су учествовали афирмисани стручњаци из области уставног права, политичких наука, геополитике али и темељни познаваоци историјских и друштвених процеса и прилика на Косову и Метохији. Све се одвија по познатој идеолошкој матрици, осуђујем и дисквалификујем текст и предлог који нисам ни прочитао, али довољно је што се оглашавам у „објективним и независним „ медијима који се боре против српског екстремног национализма, клерофашизма и митоманије . Значај овог предлога је у томе што коначно развејава политикантску флоскулу напредњачког режима да нико никада није предложио респектибилан и аргументован програм за решавање положаја Срба на Косову и Метохији али самим тим и одбрану наших виталних државних, националних интереса и територијалног суверенитета.
Овом приликом веома је важно изнова нагласити сагласност између представника про-европских и грађанистичких странака и функционера напредњачког режима у јединственој осуди Прогласа за окупљање у одбрани Косова и Метохије .То се може јасно сагледати у неколико индикативних ставова и ставова који ту ускалађеност и заједништво јасно потврђују. У тексту објављеном у листи Данас под насловом Фале само Црнчевић, Чавошки, Чосић можемо прочитати следеће ставове :Дјордје Павичевић из посланичке групе Зелено-леви блок – “ Проглас сам по себи делује као празан и прилично бесадржајан документ али да говори да десница нема јасну и разрађену политику према овом питању. Да ли то значи уједињавање деснице и какво уједињавање. У том погледу Проглас не значи много јер не представља основу ни за акционо ни за организационо удруживање, чак и под иностраним покровитељством како се призива. Највећи део ових организација не показује никакву бригу за живот и судбину грађана у данашњој Србији или оној будућој какву призивају, него жели да их изложи још већем терету и ризицима исконструисаним у својим геополитичким анализама и новим антимперијалистичким поделама света“. Небојша Новаковић , посланичка група ДС.“ Већина потписника поменутог прогласа је, осим по популистичким ставовима препознатљива и по антицивилизацијској реторици. Тврдим да потписници Апела никада не могу бити власт у Србији и да су због тога идеална опозиција за Вучића и његов режим. Корисно му је да са њима прети као са лошијом алтернативом, иако зна да не могу да угризе његову власт“. У текст Ново замајавање народа такође објављеном у објективном и независном Данасу Биљана Стојковић политичарка из коалиције Морамо овога пута је превазишла себе износећи следеће ставове. “Да ли можда ова група „патриота“ са теразија позивају на неку оружану офанзиву и нове жртве. Озбиљна политика нису лепе жеље и снови. Уместо поезије и изанђале прозе, било би добро да се спусте на земљу и сагледају реалност живота људи на Косову. Ово је ново замајавање грађана и митолошко доливање уља на ватру, а главом неће платити ови академици, професори и политичари, већ грађани српске националности који живе у тешким условима на Косову посебно јужно од Ибра. Пречесто нам показују да у њиховој интерпретацији патриотизма народ нужно мора бити жртвован за некакве визије небеске. То мора да нас плаши“. Овој политикантској идеолошкој осуди прогласа придружио се неизбежни реалиста Бошко Јакшић у тексту објављеном у Политици под насловом Златоуста декларација, опасне последице.“ Да ли је идеја потписника производ искреног великосрпства или жеље за популистичким поенима, ништа не мења на ствари. Док живот поред њих протиче мењајући матрице понашања и захтева максимум хладне памети, ови људи зажарених умова сами себе осудили су да живе у преамбули устава. Ето нас код формуле више од аутономије, мање од независности. Готово освежавајући недостатак идеја чији је циљ да се избегне сукоб с главним српским преговарачем иако га максимално минирају, посредно оптужују и спремају за распеће. О каквој реинтеграцији они трабуњају. Питам их како мисле да остваре свој генијални пројекат Зар неко иоле разуман помишља да би окупио довољно пушака које би послао за КИМ да бране српски Јерусалим. Тачно је да има много оних који кличу: Догодине у Призрену“, али они би да га неко други „ослободи“.“ У неколико наврата овакве ставове износио је и господин Дјилас оправдавајући ново стечено звање најомиљенијег Вучићевог опозиционара, а није изостао ни Павле Грбовић следећи толико пута прежвакане мантре некадашњег Градјанског савеза тврдећи да је „тужно што за 30 и више година део интелектуалне елите не може да понуди више од апдејтоване верзије чувеног Меморандума“. Осим тзв. начелне критике овог Прогласа у либерално-демократском Времену освану је и текст Т. Панчића који се овог пута исказао у свој својој грандиозности служећи се личном и недостојном дисквалификацијом потписника овог Прогласа , вероватно поштујући новинарски кодекс и принцип толеранције по чему је он иначе веома познат. “Гледам заједничку фотографију иницијатора и првих потписника Декларације, наџиџаних за микрофонима Медија центра: слева надесно, Анђелковић Драгољуб, „аналитичар“, лице непознате и нејасне сврхе и смисла, Ђурковић Миша, социолог и наш древни предак из лепших времена пре Француске револуције, млади Јовановић као постхумни заостатак ДСС метафизике, још млађи Бећковић Матија с капом Шерлока Холмса која ће му помоћи да пронађе путеве “реинтеграције“, Јеремић Вук у својој опсценој неописивости, Ковић Милош у разисторичности свог историчарства, Обрадовић Бошко подбочен на Дверима сваког штеточинства, те још један грађанин са њима, бог зна ко је тај, можда представник оних који имају бити „реинтегрисани“. У низу ових цитата наводимо и ставове Петра Петковића функционера СНС-а задуженог за Косово и Метохију као довољну илустрацију о сагласности про-европске и грађанистичке опозиције и СНСа у осуди овога Прогласа. “По ко зна који пут Вук Јеремић и остатак српске опозиције неодговорно, популистички и пре свега штеточински су иступили зарад стицања јефтиних политичких поена и спремни су да туђу децу шаљу у рат. Јеремића као и осталих потписника Прогласа нема на Јарињу, ни на Брњаку, ни јужно од Ибра, него би да рат за Косово и Метохију да воде из срца Београда или врачарских кафића.За разлику од њих Срби на КИМ желе мир а не ратове у које би готово свакодневно да их увуче Албин Курти, а сада и Вук Јеремић са делом српске опозиције, што само показује да по ко зна који пут раде заједничким снагама против интереса српског народа на КИМ“.
Било је неопходно навести ове цитате јер они само прегледно и недвосмислено показују до које мере је остварено политичко јединство црвено-зелене, про-евроовропске и грађанистичке политичке групације и Српске Напредне странке у одбрани демолизаторске и капитулантске политике А. Вучића коју он већ једну деценију води на преговорима са представницима тзв. косовске државе. Сви они увелико понављају његове основне дефетистичке и испразне флоскуле и тако нам показују да у ствари нема никакве битније разлике у њиховом односу у решавању положаја Срба на Косову и Метохији. Више је него очито да се то њихово јединство своди на отворено признавања њиховог виђења тзв. реалности на простору Косова и Метохије што по њиховом тумачењу и залагању неминовно доводи до признавање косовске независности што би била велика победа грађанске Србије и то у политичком садејству и јединству са напредњачким режимом. При томе се користе најприземнијим подметањима да потписници овог Прогласа призивају на ратне сукобе и не спомињући да се на северу Косова и Метохије убрзано граде војне базе а све под покровитељством њихових западних савезника о чему про-европски оријентисана опозиција не налази за сходно да означи као директну ратну претњу и провокацију. Треба рећи да се врло ретко или никако не оглашавају поводом учесталих напада на Србе и инцидената којих је у току ове године било више од 100. Али зато не пропуштају прилику да за изазивање ратне претње оптуже потписнике овог Прогласа. То је позната метода политикантских дисквалификација и денунцијација којим се служи напредњачки режим/ у сагласности са СПС-ом који је то исто чинио када је водио политику на КИНМ / али очигледно да овакав начин политичког и идеолошког деловања није стран ни представницима “толерантне објективне“ проевропске , зелено-црвене и грађанистичке политичке групације у чему здушно учествују и медији који су њихова некритичка идеолошка потпора и подршка. Посебно је отужно када они говоре о томе да потписници овог Прогласа не знају како тешко живе Срби на Косову и Метохији . Ова приземна дифамација је упућена људима који су у непосредном и свакодневном контакту са Србима на Косову и Метохији и веома добро су упознати са катастрофалним последицама напредњачке политике на Косову и Метохији о чему су и говорили на овој конференцији за медије приликом представљања Прогласа и Декларације о реинтеграцији. Као и у случају задужених медијских извештача јасно је да ни представници про – европских и грађанистичких странака нису нашли за сходно да се детаљније упознају са предлогом о пуној реинтеграцији КИМ-а у уставно-правни поредак Србије а он је поре свега заснован на одредбама нашег Устава који одређује Косово и Метохију као саставни део наше државне територије и суверенитета. Проглас који позива на обједињавања у одбрани наше јужне покрајине је пре свега израз тежње да се на надстраначкој и надиделошкој платформи обједине и усредсреде све оне друштвене снаге које су спремне да устану у одбрану Косова и Метохије као неразлучивог дела наше државе и упоришну тачку косовског завета и нашег националног идентитета.
10. Октобар 2022 године.
