Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама, Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине. То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања.

Напомињемо да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО – у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији. Међутим, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе. Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом – официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.

Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодоговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима,

ми долепотписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду. Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива.

Коначно, још једном осуђујемо неразуман и недостајан потез српских власти у ОУН према Русији и према руском народу.

У Београду, 5. марта 2022.

1. Матија Бећковић, академик
2. Данило Н. Баста
3. проф. др Слободан Реметић, академик
4. проф. др Милош Ковић
5. проф. др Душан Пророковић
6. проф. др Часлав Д. Копривица
7. проф. др Синиша Атлагић
8. Ђуро Билбија, новинар публициста
9. Милана Бабић, публициста и књижевник
10. проф. др Синиша Боровић, генерал
11. проф. др Зоран Арсовић
12. проф. др Милан Брдар
13. проф. др Ђорђе Бубало
14. Данило Бећковић, редитељ
15. доц. др Жељко Будимир
16. Александар Вујовић, новинар и публициста
17. проф. др Слободан Вујошевић
18. проф. др Игор Вуковић
19. Јово Вукелић, новинар
20. Маринко Вучинић, публициста
21. проф. др Јелена Гајић
22. др Стеван Гајић
23. др Милосав Гудовић
24. проф. др Ирина Деретић
25. Споменка Деретић, новинар
26. др Владимир Димитријевић
27. др Драгана Дракулић-Пријма
28. проф. др Јован Б. Душанић
29. проф. др Александар Ђикић
30. др Горан Ђорђевић, адвокат
31. Никола Н. Живковић, публициста
32. проф. др Обрад Зелић
33. Игор Ивановић, публициста
34. доц др Новица Јанковић
35. др Слободан Јанковић
36. др Јован Јањић
37. др Радојица Јовићевић
38. Зорица Јовићевић, професор
39. др Бојан Јовановић
40. доцент др Милош Јовановић
41. Стефан Каргановић
42. проф. др Зоран Кинђић
43. др Снежана Кирин
44. Митар Ковач, генерал
45. Зоран Костић, пјесник
46. др Душан Крцуновић
47. др Миодраг Кулић, теоријски физичар
48. проф. р Милан Лекић
49. проф. др Славољуб Лекић
50. проф. др Александар Липковски
51. Синиша Љепојевић, публициста
52. проф. Др Марко Маловић
53. проф. др Саво Марковић
54. др Родољуб Марковић
55. др Александра Марковић
56. Михаило Меденица, писац и публициста
57. др Иван Милић
58. др Александар Митић
59. проф.др Радомир Милашиновић
60. Никола Милованчев, публициста
61. Диана Милошевић, новинар
62. проф. др Слободан Орловић
63. Александар Павић, публициста
64. др Марко Пејковић
65. проф. др Срђан Перишић
66. проф. др Драгољуб Петровић
67. проф.др Милан Пршић
68. проф.др Радован Радиновић. генерал
69. мр Радојка Реметић
70. проф. др Митра Рељић
71. проф. др Слободан Рељић
72. проф. др Бранислав Ристивојевић
73. проф. др Слободан Самарџић
74. проф. др Александар Седмак
75. проф. др Добривоје Станојевић
76. проф. др Миломир Степић
77. проф. др Рада Стијовић
78. проф. др Александар Терзић
79. проф. др Ратко Тошић
80. др Драган Хамовић
81. Јово Цвјетковић, издвач и публициста
82. проф. др Ђорђе С.Чантрак
83. проф др Зоран Чворовић
84. проф. др Срђан Шљукић
85. проф. др Марица Шљукић
86. проф. др Михаило Шћепановић
87. др Небојша Шулетић

Чланак Апел за подршку Русији се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Оцењујући неприхватљивим објашњење да је кључни разлог за овакав поступак притисак ЕУ и условљеност даљег наставка евроинтеграција, услед чега се прави опасан преседан да у будућности и други делови Устава буду мењани због сличних притисака и условљавања;

Упозоравајући да се оваквим приступом отварају могућности за разне манипулације, што се посебно односи на питање статуса Косова и Метохије у државно – правном поретку Републике Србије;

Наглашавајући да је организовање референдума без било каквог плана како он може бити спроведен и на територији наше јужне покрајине велики пропуст дубоко супротан уставним начелима и Уставом Републике Србије утврђеним обавезама свих носилаца јавних фукнција;

Подвлачећи чињеницу да се свега неколико недеља пред одржавање референдума доносиоци и домаћи инспиратори ове одлуке нису потрудили ни да отворе расправу, нити да јавности подробније образложе предложене промене Устава, па зато огромна већина грађана Србије уопште не зна о чему треба да гласа и какве последице могу наступити (не)изгласавањем одлуке;

Сматрајући штетним нека од понуђених решења, међу којима се посебно истиче могућност да у случају непостојања квалификоване скупштинске већине чланове Високог савета судства, Високог савета тужилаца и Врховног јавног тужиоца бира петочлана комисија коју сачињавају председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда Србије, Врховни јавни тужилац Србије и Заштитник грађана, али и нејасноћа коме ће наведене правосудне институције одговарати и како ће њихов рад бити контролисан,

Позивамо грађане Србије да масовно изађу на референдум 16. јануара 2022. године и ГЛАСАЈУ ПРОТИВ предложених промена Устава, заокруживањем понуђеног одговора „НЕ“.

Потписници:

1. Проф. др Слободан Антонић

2. Проф. др Данило Баста

3. Данило Бећковић, редитељ

4. Војин Биљић, адвокат и потпредседник ДЈБ

5. Проф. др Синиша Боровић, генерал

6. Проф. др Милан Брдар

7. Проф. др Слободан Владушић

8. Александар Вујовић, уредник Новог стандарда

9. Др Небојша Вуковић

10. Бранко Вучинић, политиколог-мастер

11. Маринко Вучинић, публициста

12. Проф. др Василије Гвозденовић

13. Владан Глишић, народни посланик

14. Др Немања Девић

15. Проф. др Љубиша Деспотовић

16. Др Душан Достанић

17. Др Владимир Димитријевић

18. Проф. др Ирина Деретић

19. Споменка Деретић, новинар

20. Проф. др Рајна Драгићевић

21. Проф. др Александар Ђикић

22. Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор

23. Александар Ђокић, МА, асистент, политиколог

24. Др Миша Ђурковић

25. Милица Ђурђевић – Стаменковски, председница странке Заветници

26. Никола Н. Живковић, публициста

27. Бранко М. Жујовић, публициста

28. Др Јован Јањић

29. Небојша Јовић, дугогодишњи председник СНВ за Косовску Митровицу

30. Проф. др Зоран Кинђић

31. Југослав Кипријановић, уредник iFamNews на српском језику

32. Проф. др Митар Ковач

33. Проф. др Милош Ковачевић

34. Проф. др Милош Ковић

35. Проф. др Часлав Копривица

36. Милан Корићанац, политиколог-мастер

37. Доц. др Душан Крцуновић

38. Александар Лазић, уредник Стања ствари

39. Проф. др Милан Лекић

40. Проф. др Александар Липковски

41. Михаило Меденица, писац

42. Др Александар Митић

43. Др Маја Николић

44. Бошко Обрадовић, председник Двери

45. Проф. др Слободан Орловић

46. Проф. др Срђан Перишић

47. Проф. др Драгољуб Петровић

48. Проф. др Валентина Питулић

49. Проф. др Александар Поповић

50. Проф. др Душан Пророковић

51. Саша Радуловић, председник ДЈБ

52. Проф. др Митра Рељић

53. Др Слободан Рељић

54. Исидора Смоловић, маркетиншки стратег и копирајтер

55. Проф. др Добривоје Станојевић

56. Проф. др Миломир Степић

57. Др Рада Стијовић

58. Др Богдан Стојановић

59. Проф. др Милан Томић

60. Др Драган Хамовић

61. Проф. др Ђорђе С. Чантрак

62. Проф. др Зоран Чворовић

63. Проф. др Миладин Шеварлић

64. Aлександар Шешељ, заменик председника Српске радикалне странке

65. Проф. др Марица Шљукић

66. Проф. др Срђан Шљукић

Чланак АПЕЛ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ – НА РЕФЕРЕНДУМУ ЗАОКРУЖИТЕ „НЕ“ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.