“Више пута смо истицали да је Србија пријатељска држава. Народе наших земаља уједињује заједничка историја, култура, традиција и ценимо ове везе. Рачунамо на доследност нове владе Србије, као и на развој узајамно корисне и равноправне сарадње са Русијом. Знамо да то одговара интересима Срба, јер сами о томе говоре. Зато, грађанима Србије, којима предстоји важан избор, желимо успехе, а Србији и српском народу уопштено, просперитет”, поручила је Захарова. 

На питање новинара РТ Балкан каква су очекивања Москве од избора у Србији 25. октобра и какву поруку упућује грађанима Србије уочи гласања, Захарова је одговорила:

“Нисмо могли да не приметимо да припрема за парламентарне изборе у Србији који ће се одржати 25. октобра тече пуном паром и да се одвија у оквиру уставних демократских процедура”.

Како је напоменула, на позив српске стране, званични представници Русије учествоваће у посматрању гласања, а међу њима биће делегација из обе палате Федералне скупштине, Централне изборне комисије, руски представници у оквиру мисије ЗНД, Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а, а на дан избора ће радити на бирачким местима широм земље.

Подсетила је да су представници из Србије долазили у Русији током избора за Државну думу, а да је та пракса корисна и ефикасна.

(РТ Балкан, 21.10.2026)

Чланак Захарова за РТ Балкан: Русија рачуна на наставак сарадње са новом владом Србије се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Сала у Цариграду у којој су вођени

преговори од кијех се Кијев одрекао

* Чикашки универзитетски професор Џон МИРШАЈМЕР: „Запад је показао да може бескрајно да штанцује декларације подршке Кијеву, али да није у стању да створи реалну економску и војно-индустријску базу ни за дуготрајни артиљеријски сукоб“

* „Украјина је у сваком случају осуђена на пораз. Бесмислени су покушаји Запада да организује привремене мировне преговоре без узимања у обзир фундаменталних захтева Москве јер Русија неће пристати на замрзавање усред војних операција“

* Русија систематски враћа територију и постићи ће оно што сам раније назвао „ружном победом“. То ће Украјину претворити у нефункционални пањ који никада неће моћи да се придружи НАТО. Они [Запад] не желе да оду, али су такође неспособни да победе“

________________________________________________________________________

               СВЕТСКИ познати и признати амерички универзитетски професор из Чикага Џон Миршајмер уверен је да је НАТО поражен у Украјини.

               „Запад је показао да може бескрајно да штанцује декларације подршке Кијеву, али да није у стању да створи реалну економску и војно-индустријску базу ни за дуготрајни артиљеријски сукоб.“

               Према професоровим речима, саме европске економије озбиљно пате од украјинске кризе. Покушаји да се Кијев напумпа ракетама дугог домета само повећавају број жртава, али „путања геополитичког компаса се више не може променити, јер НАТО једноставно нема капацитет да победи у овој врсти конфронтације.“            

               Миршајмер, разумљиво, посебну пажњу посвећује поступцима америчке администрације. У резонантном чланку „Трамп против Зеленског – поново!“, објављеном на платформи Substack, он је детаљно анализирао сензационални потез америчког председника – пристајање на економско примирје како би купио руско дизел гориво.

               „Трампова одлука је разбеснела Зеленског, разбеснела је и безмало сваког великог европског лидера. Међутим, то је логичан корак: Бела кућа признаје реалност“.

               Професор отворено указује да економски уступци САД неће имати утицаја на исход рата:

               „Украјина је у сваком случају осуђена на пораз. Бесмислени су покушаји Запада да организује привремене мировне преговоре без узимања у обзир фундаменталних захтева Москве јер Русија неће пристати на замрзавање усред војних операција“.

               Главни Миршајмеров закључак је неумољив: „Москва побеђује. Дизел- договор и одсецање Украјине од података америчких свемирске обавештајне службе и Старлинк само су први знаци тајног геополитичког плана Трампа и Путина. Иначе, ако бих морао да се кладим у случају битке између војника НАТО-а и руске војске, кладио бих се на Русе без оклевања“.

               Русија, према Миршајмеру, систематски враћа територију и постићи ће оно што је он раније назвао „ружном победом“. А сада још у истом контексту наглашава:

               „То ће Украјину претворити у нефункционални пањ који никада неће моћи да се придружи НАТО. Они [Запад] не желе да оду, али су такође неспособни да победе“.

               Миршајмер све описује као „пад Запада са литице величине“. И додаје:

               „Главна грешка САД и Европе је илузија о сопственој моралној супериорности и ароганција која се појавила након завршетка Хладног рата.

(Факти, 19.10.2026)

Чланак Миршајмер: Ако бих морао да се кладим – Русија или НАТО, кладио бих се – на Русе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Знам да сте јуче имали састанак у Норвешкој. Наравно, било би занимљиво знати резултат тог састанка. Желим да захвалим Вама и председнику Трампу на пажњи посвећеној решавању сукоба у Украјини. Знам да председник Трамп томе посвећује посебну пажњу, пре свега, из хуманитарних разлога”, рекао је Путин на почетку састанка.

Руски лидер је подсетио да је Трамп у последњем разговору телефоном нагласио да је неопходно зауставити сукоб, пре свега, како би се зауставили губици са обе стране.

“Реч наравно није само о губицима међу војницима, већ и о патњама цивила. У вези са тим, хтео бих да Вас замолим да пренесете најискреније речи захвалности не само председнику, већ и првој дами за њен допринос хуманитарним питањима”, додао је руски лидер. 

Према Путиновим речима, за обе стране било би интересантно разговарати и о обнови билатералних односа и економске сарадње. Како је напоменуо, такође га интересују ставови америчке стране о ситуацији на Блиском истоку.  Путин је истакао да Русија има посебно поверљиве односе са Ираном, будући да су се градили деценијама.

“Ако можемо да урадимо било шта како би се ситуација решила, вољни смо да то урадимо”, рекао је руски лидер.

Виткоф је изјавио да су преговори у Ослу били продуктивни и да је постигнут напредак. Према његовим речима, постоје темељи за успешно окончање борбених дејстава. 

“Донели смо документе у којима су изложени приступи решавању руско-украјинског конфликта. Молим Вас да га касније прегледате”, рекао је Виткоф и напоменуо да ће се и Џаред Кушнер прикључити састанку у онлајн формату како би такође изнео одређене предлоге.

Осим тога, изразио је наду да ће Путин размотрити могућност наставка трилатералних преговора САД, Русије и Украјине, где би могла да буду размотрена техничка питања.

“Русија и Сједињене Америчке Државе имају перспективе за развој економских односа након завршетка сукоба у Украјини”, нагласио је Виткоф. 

На састанку су се осврнули и на споразум о испоруци руског дизел горива. Амерички изасланик је назвао споразум САД и Русије о дизел гориву веома добрим примером онога што се може постићи заједничким радом.

“Господине председниче, такође бих желео да Вам захвалим на Вашој одлуци о укидању санкција на извоз дизел горива, које ће сада моћи да се продаје не само у Сједињеним Државама већ и на светским тржиштима. Ово је заиста веома добро, јер цео свет пролази кроз период економског шока. И наш председник Вам је изузетно захвалан на овој одлуци, јер ће она побољшати животе и услове рада наших пољопривредника и наших возача камиона, који се, наравно, ослањају на дизел гориво за свој рад. Ово је заиста још један пример онога што можемо постићи радећи заједно”, оценио је Виткоф.

Руски лидер је напоменуо да су, након ове одлуке, цене на светским тржиштима пале за пет до шест процената. Осим тога, поручио је да ће руска страна већ у наредним данима послати неколико танкера са горивом, од којих ће први испоручити 40.000 тона. 

“Овде је важно само да се обезбеди финансијска компонента како би све функционисало”, напоменуо је руски председник.

Што се тиче пољопривредника, Путин је истакао да би Русија могла да испоручује и ђубрива на америчко тржиште, и то у великим количинама. Како је напоменуо, о томе је говорио током телефонских разговора са америчким лидером.

Амерички изасланик је захвалио Путину на ослобађању Стивена Хабарда (73), а руски председник је истакао да је Американац осуђен у Русији за плаћеништво већ на аеродрому “Пулково”.

“Често говорите да је председник Трамп човек који промовише хуманитарна решења, а желим да напоменем да сте и ви такви”, додао је Виткоф, говорећи о ослобођењу Хабарда. 

Председник САД Доналд Трамп такође је у објави на друштвеној мрежи “Трут соушал” поздравио ослобађање Хабарда, који се борио на страни Украјине, а којег је заробила руска војска, напомињући да Москва није тражила никога у замену за њега. Како је објаснио портпарол Кремља Дмитриј Песков, заробљени Американац ослобођен је из хуманитарних разлога.

Амерички изасланик рекао је прва дама САД Меланија Трамп захвална на прилици да сарађује са Русијом на хуманитарним пројектима.

Путин је такође навео да ће са Виткофом разговарати о могућности састанка са Трампом у Кини.

Раније је помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио да је састанак договорен пре неколико дана, као и да ће на њему учествовати специјални представник председника Руске Федерације за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев.

Ушаков је такође напоменуо да је Москва обавештена да се зет америчког председника Џаред Кушнер разболео, па да стога није отпутовао на разговоре.

(РТ Балкан, 21.10.2026)

Чланак Одржан састанак Путина и Виткофа: Главна тема – решавање сукоба у Украјини се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Договор Путина и Трампа

У коментару својих уредника, “Волстрит џорнал” жали се да аутор “санкција из пакла”, крвожедни Линдзи Грејем који вечност ваљда проводи тамо где и заслужује, свету сад недостаје више него икад, јер је Доналд Трамп договором с Владимиром Путином о дизелу начинио и “моралну и стратешку грешку”.

Ако је Линдзи Грејем мера моралности, онда је ствар принципа бити на супротној страни.

Наравно, није само “Волстрит џорнал” него и сви остали. Уредништво “Фајненшел тајмса”, на пример, опомиње да је Трамп “досегао ново дно”. Укратко, опште незадовољство договором двојице председника вероватно би задовољило Линдзија Грејема. Те се не може избећи питање какав заправо циљ имају они који имају ишта против договора две најмоћније нуклеарне силе на свету? Да ли желе да читав свет пошаљу тамо где је Линдзи Грејем заслужио да буде, дакле дођавола?

Што се тога тиче, ситуација постаје и још комплекснија.

С једне стране, Велика Британија и Француска појачавају нападе на руску (такозвану) “флоту у сенци”, што својим санкцијама, што укрцавањем на танкере са санкционисаном нафтом и дериватима.

Ројтерс, насупрот томе, јавља да се Америка, после привременог укидања санкција на руски дизел, спрема и за укидање санкција на “флоту у сенци”, јер на светском тржишту не влада само несташица енергената, него и несташица танкера за њихов превоз.

А поврх тога су ове недеље у Пекингу кинески шеф дипломатије Ванг Ји и Путинов помоћник Николај Патрушев разговарали о заштити поморских интереса својих земаља и о слободи навигације. У описаном контексту, то не може да буде случајно.

Ко ће покушати да заустави руске танкере? И ко ће их у томе спречавати?

Штавише, идентична је линија поделе нуклеарних сила и сталних чланица Савета безбедности и у погледу енергетског примирја Доналда Трампа. Нападом на рафинерију у Рјазању у Русији – који није само напад на Русију, него превасходно напад на Трампову наредбу да то не чини – Зеленски је Трампу недвосмислено поручио да га баш брига за његово примирје и договор с Владимиром Путином. И то након посете Лондону, а осим подршке Енглеза добио је и подршку Француске и Немачке приде.

Штавише, “Волстрит џорнал” тврди да је од састанка Доналда Трампа и Владимира Зеленског у Њујорку 22. септембра Америка шест пута тражила од Украјине да обустави нападе на рафинерије у Русији. Па ништа.

А поврх тога “Блумберг” јавља да су у Лондону Зеленском обећали још “сторм шедоу” ракета за нападе по дубини Русије. Ратоборна насупрот Трампове мировне иницијативе. Сада је на потезу Трамп да узврати на ове увреде.

Када је почетком недеље украјинским оружаним снагама била ограничена употреба Старлинка, привремено или трајно, још није јасно, тек, Зеленском је била упућена порука коју може да разуме. На то је он узвратио поменутим нападом на Трампа у Рјазању, тако да после тога мора да му буде пружен и недвосмисленији одговор. У то спада и евентуални изостанак одговора.

Сепаратним договором с Владимиром Путином Доналд Трамп је показао и да може и да хоће да се са њим договори директно, то јест мимо својих НАТО савезника.

Одговором Владимиру Зеленском и њиховим НАТО савезницима Доналд Трамп показаће и да ли је у стању да спроведе договорено. Иако га то води у сукоб са сопственим савезницима, на страни њиховог противника. Све друго, међутим, води много страшнијем исходу. По мери Линдзија Грејема.

Европски енергетски бездан

Међународна агенција за енергетику рачуна да би несташица дизела на светском тржишту могла да потраје до друге половине идуће године, чак и ако од овог часа почне да се поправља све, од руских рафинерија до ситуације на Блиском истоку.

Иако су украјински напади на руске рафинерије произвели више пропагандног ефекта него материјалне штете – па Русија зато и има довољно дизела за извоз Америци – договорених 36 милиона барела довољно је да подмири, отприлике, девет дана америчке потрошње. А више се не може већ и зато што у свету нема довољних логистичких капацитета за превоз већих количина нафте и деривата.

Тако да ће и потражња и цена, не само дизела, остати повећани и у наредном периоду, све и кад би одсад све постало у реду (као што неће, што значи да ће бити још и горе).

А најгоре у Европи.

Уосталом, сходно заслузи, но бројке свеједно заслужују посебан осврт.

Од почетка Специјалне војне операције за куповину руских енергената Европска унија је потрошила више него на помоћ Украјини. Скот Бесент, амерички министар финансија, то је назвао лицемерјем, с тим што због њиховог лицемерја не треба превидети ни њихову глупост. Наиме, одрекли су се јефтиног руског гаса из гасовода, али су зато купили још веће количине скупог руског гаса из танкера. Па, шта је то ако није глупост?!

А поврх тога ће од идућег јануара у потпуности забранити увоз тог течног гаса из Русије, што значи да ће понуда бити још и мања, а цена због тога још и већа. Зато што су сами одабрали да не плаћају ни јефтино, ни скупо, него још скупље.

Тако да можда није ни глупост, него потпуна лудост.

Шта год да је, руска рачуница каже да је на увоз руских енергената Европска унија у последње четири године потрошила 320,7 милијарди долара.

Но, та бројка открива само део погрешне рачунице Европске уније.

Ројтерс описује размере грешке:

”Европа се спрема за још једну зиму високих цена гаса баш кад су резерве на најнижим нивоима”, наслов је текста који објашњава да је криза на Блиском истоку отежала ионако тешку ситуацију. Угрожена је чак петина глобалног снабдевања, што Европску унију погађа поготово зато што је у финишу процеса одрицања од снабдевања из Русије, а било чега другог сад има на располагању још и мање. Из комбинације тих фактора је само ове године на увоз енергената потрошено 100 милијарди евра више него прошле, а да није увезен ни један једини молекул гаса или нафте више него тада.

А следећа година ће у сваком случају бити још и гора, јер Ројтерс предвиђа да ће, чак и уз релативно благо време, у најбољем случају складишта гаса остати на свега 20 одсто попуњености до априла идуће године, што значи да ће им бити потребне још веће количине још скупљег гаса за допуну.

Али пре тога треба да прегурају ову зиму. А складишта ће до 1. новембра у најбољем случају бити пуна око 75 одсто, односно, око 10 процената мање од петогодишњег просека.

Ројтерс указује да су складишта у Европској унији у овом моменту испод досад забележених “историјских минимума” – значи, празнија су него икад пре – а потрошња из складишта гаса чини 25 до 30 одсто укупне потрошње током зиме. Сав остали гас морају да купе на тржишту; под условом да га има довољно а да они имају довољно новца. Јер цена гаса већ сада износи скоро 90 евра по мегаватчасу, а била је 30-ак евра почетком године и свега 10-ак евра пре почетка ове фазе рата против Русије.

”Бојим се да још не схватамо размере кризе”, опомиње саговорница Ројтерса из Института за економију енергетике и финансијске анализе.

Као наду, да се ублаже размере кризе, Ројтерс гледа у небо. Због Ел Ниња би, наиме, ове зиме ветрови могли да дуну нешто јаче, па би ветрењаче могле да се заврте нешто јаче, али чак и у том случају прогнозирају да нормализације снабдевања гасом и његове цене у Европској унији сигурно неће бити пре 2028. А за после ћемо видети…

Комесар за енергетику Европске уније Дан Јоргенсен понудио је решење на које смо овде већ указали – угасите светло и трошите мање, дакле купање хладном водом у мраку – но можда је све то само део њихове зелене агенде.

Усред енергетске кризе чије размере још не схватају, “Политико” јавља да су се у Бриселу на Европском савету овог четвртка свађали око Европског система трговине емисијама угљен-диоксида и зелене енергије. Које свакако нема довољно, без обзира на Ел Нињо и њихове жеље.

У заједничком саопштењу успели су да се усагласе да питање високих цена енергената треба размотрити. Разматрање ће их сигурно угрејати ове зиме.

Урсула фон дер Лајен досетила се пак да би чланице Европске уније требало да размотре идеју о стварању стратешких резерви; свака част на домишљатости, како ли се пре нико тога није сетио, но питање је да ли је боље икад него никад примењиво у овом случају. А да се и не постави питање којим ће гасом пунити те стратешке резерве кад не могу да напуне ни обична складишта.

Грчки премијер Киријакос Мицотакис каже да овиме што раде, прецизније, не раде, ризикују деиндустријализацију Европе.

Мало је вероватно да га је било ко чуо.

План Аљбина Куртија и бескомпромисна порука Москве

Премијер државолике творевине на територији јужне српске покрајине Аљбин Курти похвалио се да је то “допринело обуци украјинских војних снага”, а његова влада истовремено је пооштрила мере против Русије ради “континуираног усклађивања спољне политике Косова са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније”.

Могуће је да пооштрене мере Русија није ни приметила, али то није њихов проблем.

Јер, тако усаглашени и оштро против Русије, прелазе на реализацију следећих циљева које је дефинисао Аљбин Курти: улазак у Савет Европе, и учлањење у Интерпол.

Пријаву за улазак у Савет Европе Приштина је званично поднела још у мају 2022, након што је Русија искључена из те организације, па су се стекли услови да обезбеде неопходну двотрећинску већину. Какав добитак за Савет Европе; уместо Русије, Аљбин Курти.

Што се Интерпола тиче, 2018. чак су стављени и на гласање, али нису успели да обезбеде двотрећинску већину која је и тамо неопходна за пријем.

Проблем се, наравно, компликује тиме што бриселски споразум из 2023. године, тачка 4, у свом другом ставу каже да се “Србија неће противити чланству Косова” – без звездице и фусноте – “у било којој међународној организацији”.

Као што су Уједињене нације. Или Савет Европе. Или Интерпол.

Бриселски споразум и охридски анекс за његово спровођење остали су непотписани, али су свеједно уграђени у Преговарачки оквир Европске уније са Србијом; у Поглавље 35 које је тад проглашено за тајно – једино тајно поглавље међу свим преговарачким поглављима свих кандидата, бивших и садашњих – јер није у интересу јавности да зна шта тамо пише. То је, наиме, био одговор Европске комисије када смо је питали. Урсула фон дер Лајен била је нешто речитија па је осионо признала да спровођење бриселског споразума и охридског анекса представља фактичко признање (самопроглашене) независности Косова.

Марта Кос је сад похвалила напредак у владавини права на самозваном Косову – што значи да нема никаквих примедби на свакодневна хапшења и правосудно етничко чишћење Срба, а и зашто би кад је то спровела и њена Словенија административним етничким брисањем Срба још пре 35 година – док је Каја Калас истакла спремност да у оквиру дијалога Београда и Приштине буде домаћин састанка на високом нивоу. Нема смисла да сумњамо да ће то бити искоришћено за разраду плана о уласку у Савет Европе и Интерпол који је пре неки дан најавио Аљбин Курти.

Из Москве је, насупрот томе, стигло јавно обећање да ће се Русија бескомпромисно – обратите пажњу на ту реч! – залагати за спровођење Резолуције 1244. Која је, подсећамо, све оно што бриселски споразум и охридски анекс нису. И обрнуто.

На следећој Влади Србије је да овим поводима донесе једну од две одлуке које се међусобно искључују. На жалост, у досадашњем току предизборне кампање није било прилике да се чује шта се у том смислу конкретно планира.

Хоћемо ли испуњавати обавезе из бриселског споразума и охридског анекса? Или ћемо, заједно с Русијом, бескомпромисно у одбрану Резолуције 1244? Упркос ономе што вероватно пише у тајном Поглављу 35. И сигурно води исходу који је најавила Урсула фон дер Лајен.

Цена европских интеграција

Да ли ће Србија платити Хрватској за улазак Црне Горе у Европску унију? Него шта, појаснио је потпредседник Скупштине Црне Горе Мирсад Нурковић, јер Хрватска потражује од Црне Горе 2,7 милијарди долара (или евра, како год) војне имовине која је после распада СФРЈ завршила у СРЈ, а Србија је сукцесор СРЈ, па њој и рачун.

Све логично, у складу с логиком ЕУ интеграција Србије по којој има да платимо све – од скупљег путера у супермаркетима, да не би страдали профити корпорација из Европске уније, преко скупљег гаса и Косова и Метохије до, ево, цене црногорских интеграција која ће, како изгледа, још и бити багатела у односу на цену коју ће Хрватска одредити за Србију. Разуме се, тако нам и треба ако на то будемо пристали.

Тим пре што хрватски премијер Андреј Пленковић истиче да су “упркос тешком наслеђу (…) према Црној Гори приступили врло конструктивно”. Па су “у том конструктивном процесу издвојили оне тачке” за које сматрају “да их Црна Гора треба испунити јер су део онога што они будућим чланством у Европској унији треба да преузму као европске вредности”.

Да не буде забуне. Црна Гора је већ преузела европске вредности уласка у НАТО, признања самопроглашене независности Косова и увођења санкција Русији. Да би је потом дочекао списак европских вредности из Хрватске.

Што значи да обећање Марте Кос да “напредак (у европским интеграцијама) мора да иде руку под руку са стратешким усаглашавањем”, дакле, санкције Русији, заправо значи прво санкције Русији, а онда и све остало што дође на ред.

Макар што се тиче Хрватске, то је сад, услед случаја Црне Горе, постало нешто јасније. Списак од 8 хрватских захтева Црној Гори, наиме, духом проистиче из документа Хрватске академије знаности и уметности од 20. маја 2022. под називом Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију. На основу тог папира од Црне Горе траже оно што ће на основу истог папира тражити од Србије.

Дакле, научно утемељено. Од Србије захтевају престанак “потицања непријатељства према Хрватској (…) уз одрицање од великосрпске пропаганде”, а у склопу тога – пазите сад – “јасеновачки мит, однос према бл(аженом) Алојзију Степинцу и друго”. У складу с тим светоназором, ту је и “потреба дефинирања положаја Српске православне цркве у Републици Хрватској”, јер су “православне цркве државне цркве, па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској”.

Наравно да траже и архиве НДХ, али и споменике хрватског страдања у Србији, признање хрватског језика “као посебног и неовисног стандардног језика, једног од службених језика Европске уније” што се “посебно односи на образовни сустав у Србији”. Наравно, “признати агресију на Хрватску, првенствено плаћањем штете почињене у походу на Хрватску (…) све у смислу моралне и економске исприке Хрватима за почињена зла”, уз територијалне претензије на Шаренградску аду.

Марија Захарова указала је да је изградња односа са Европском унијом суверено право балканских држава, али је опоменула на цену таквог избора.

Многи детаљи тог рачуна већ могу да се искалкулишу. Тако да преостаје да се поразмисли коме се то исплати да у складу с тим банкротирамо. Морално, колико и материјално.

Европски посланици и српски избори

Све док се објективност Европске уније поводом избора у Србији мери изборима које Европска унија тражи од Србије – од Косова и Метохије до санкција Русији – колико објективна Европска унија уопште може да буде у односу на Србију? И њене изборе с којима се не слаже или их прижељкује…

Другим речима: све док од Србије тражи оно што Србија неће, Европска унија не може да буде објективна у односу на Србију. А тиме ни добронамерна.

Наравно да се то односи и на европске посматраче избора у Србији. Које смо свеједно позвали да посматрају изборе у Србији зато што би у супротном сигурно дошли до закључака до којих ће доћи свеједно, ако им тако буде одговарало.

Наиме, не упозорава без разлога Дмитриј Медведев да у Русији “виде настојања Запада да се умеша у изборни процес” ради дестабилизације ситуације у Србији.

Поента је у следећем: све и ако власт јесте све што сматрају њени противници, то не значи и да нико не жели да искористи гужву. Напротив – своје ће циљеве спровести лакше у гужви него кад смо консолидовани, друштвено и институционално.

У том смислу је јако поучно подсећање на једну епизоду с прошлих парламентарних избора у Србији.

Аустријанац Штефан Шенах, шеф делегације Парламентарне скупштине Савета Европе која је заједно с посланицима Европског парламента пратила изборе у Србији у децембру ’23, тада је оценио да су избори били нерегуларни и покрадени, а као доказ је рекао да су употребљавани и фотокопирани гласачки листићи.

Тачно, али с нијансама. Пронађено је, наиме, буквално 8 таквих “листића” на два бирачка места. Наравно да нису убројани у резултат него су изузети и то је забележено у записницима бирачких одбора.

Као да су, а можда и јесу, фотокопирани листићи у гласачке кутије били убачени да би Шенах ту околност навео као доказ изборне крађе. Ради подстицања незадовољства услед, је ли, изборне крађе.

Дотични Шенах је, иначе, као члан мреже “Пријатељи Западног Балкана” још тада тражио да уведемо санкције Русији, а осим тога је био и у “Друштву аустријско-косовског пријатељства” у коме је и онај НАТО егзибициониста што је захтевао да се у Београду на месту споменика Милици Ракић подигне споменик Мадлен Олбрајт. Те је количина његовог пријатељства према Србији била прилично мерљива, што нас враћа на оно упозорење Дмитрија Медведева и објективност и добре намере посматрача српских избора из Европске уније.

Ко верује да су објективно добрих намера без уверљивог доказа безнадежно је наиван, а ако није безнадежно наиван значи да је беспризорно покварен.

Тренутно је актуелно исказивање сумње у бирачки списак, који због своје хроничне непрецизности представља очигледну мету. Зато што заиста има простора за злоупотребе, или стога што ће бити злоупотребљена сумња која је зато унапред и постављена по моделу оних фотокопираних листића, тек ћемо видети.

У сусрет томе, међутим, неколико околности морају се имати у виду.

Под један, у контроли и верификацији бирачког списка учествовале су и опозиционе странке и такозване невладине организације, а не само власт.

Под два, списак је у односу на претходне изборе прочишћен (скраћен) за педесетак хиљада имена. Подаци из бирачког списка и изворних евиденција сада се поклапају у најмање 98 одсто случајева, а ни то не значи да је преосталих мање од два одсто спорно, него да у том малом опсегу треба тражити евентуалне неправилности.

И, под три, а можда и најважније. Све листе имају контролоре на бирачким местима. Сви потписују записнике (или уписују примедбе), сви записници са сваког бирачког места скенирају се и стављају на сајт Републичке изборне комисије.

Масовна крађа не може да прође неопажено јер било ко са два клика може да провери да ли је, или није, било крађе на било којем бирачком месту.

Исто се односи и на тврдње посматрача. А поготово ако су из земаља које нису добронамерне, а тиме ни објективне, према нашој земљи. Па и то треба имати у виду у недељу 25. октобра и данима који ће уследити.

(РТ Балкан, 16.10.2026)

Чланак “ОсвРТ” са Врзићем: Путин и Трамп, хрватски рачун за Србију, ЕУ посланици и српски избори се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Демонстранти су потом гађали полицију каменицама, а полицајци су одговорили сузавцем и воденим топовима. Према првим информацијама, полиција је на демонстранте испаљивала и гумене метке, преноси Јуроњуз Албанија.

Демонстранти су се због тога разишли у околне уличице и на Скендербегов трг, док је Булевар мученика нације испражњен, а на том подручју остале су само полицијске снаге.

Поједини демонстранти су, повлачећи се, запалили канте за смеће и оставили их на средини пута како би блокирали кретање полицијских возила.

Ипак, сукоби су се пренели на Скендербегов трг, па су демонстранти су на припаднике снага реда бацали ватромет и пиротехничка средства. Полиција је узвратила испаљивањем сузавца како би растерале демонстранте и повратила контролу над ситуацијом.

И током дана било је сукоба демонстраната са полицијом. Након што су маскирани учесници протеста каменицама напали Министарство просвете и полицијске службенике, а полиција одговорила воденим топовима и сузавцем, демонстранти су се вратили на булевар код зграде Владе, где су бацали пиротехничка средства на полицију, оштетили станицу градског превоза.

Албански премијер је јутрос поновио позив на дијалог упућен студентима, који већ осам дана протестују, и испред зграде владе поставио неколико црвених столица.

Међутим, на почетку данашњег протеста, након окупљања на Политехничком универзитету, демонстранти су отишли ка згради седишта владе и те столице преврнули.

Он је на то реаговао, кратком објавом на друштвеним мрежама, питајући – „дијалог, али са ким?“.

(Косово онлајн, 20.10.2026)

Чланак Бачен Молотовљев коктел на зграду Владе Албаније, полиција потиснула демонстранте се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Како пише “Аксиос”, позивајући се на поруку у чији садржај је имао увид, Гренел је наводно у мају 2025. године турском бизнисмену Турхану Милдону понудио могућност да присуствује ексклузивним догађајима и приближи се највишим званичницима америчке администрације, укључујући самог Трампа.

“Када новац стигне компанији, организоваћу донацију Кенеди центру, а ти ћеш моћи да присуствујеш ВИП догађајима и приближиш се администрацији, чак и самом председнику”, наводи се у спорној поруци.

Гренел категорички негира да је послао поруку, а оптужбе назива “лажима” и описује их као “апсурдне”.

У средишту случаја налази се трансакција од 17,6 милиона долара, повезана са америчком одбрамбеном компанијом “Тексас армамент енд технолоџи” и Демократском Републиком Конго. Милдон тврди да је новац уплаћен по Гренеловом налогу и да је део средстава, приближно 5,6 милиона долара, требало да буде дониран Кенеди центру, којим је Гренел тада руководио.

Међутим, та институција новац никада није добила.

Случај је добио додатну димензију када се испоставило да новац није стигао са Милдоновог приватног рачуна, већ из Министарства финансија Демократске Републике Конго.

“Покушавамо да утврдимо чији је то новац”, рекао је један званичник Беле куће.

Аферу је пред Трампом отворила његова саветница и бивша савезна тужитељка Алина Хаба, која се недавно удала за Милдона. Наиме, она је 9. октобра дошла у Овални кабинет и, према речима извора “Аксиоса”, узнемирено узвикнула: “Рик је украо новац!” Трамп је потом наложио правном саветнику Беле куће Вилу Шарфу да испита наводе и лично телефоном разговарао са Гренелом.

“Нема шансе да је то истина. Ово је лудост”, одговорио је Гренел председнику, према изворима упознатим са разговором.

Истрагу, међутим, компликују противречности: Хаба је најпре тврдила да је нестало 17 милиона долара, затим шест милиона, док се сада као могући износ спорне донације помиње 5,6 милиона долара. Гренел је оспорио и аутентичност поруке, указујући да је у њој реч “центар” написана британским, а не америчким правописом.

Правни саветник Беле куће сада проверава документацију и дигитални траг преписке, док извори из Кенеди центра потврђују да је Милдон заиста присуствовао ексклузивним догађајима, укључујући и оне у ложи америчког потпредседника.

Управо то отвара питање како је турски бизнисмен добио такав приступ америчком политичком врху уколико обећана донација никада није уплаћена.

“Много је питања. А председник жели одговоре”, закључио је један од званичника администрације.

За сада нема потврде да је Гренел починио било какву незакониту радњу, а истрага Беле куће је у току.

(РТ Балкан, 20.10.2026)

Чланак Афера тресе Белу кућу: Гренел под истрагом због милиона долара и продаје приступа Трампу се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Полиција је интервенисала у Апелационом суду, употребила сузавац и избацила из зграде, а потом и ухапсила поједине демонстранте. На снимцима објављеним у медијима виде се разбијена огласна табла у дворишту суда, поломљени прозори и разбацани предмети унутар зграде. У тренутку упада одржавала су се судска рочишта, преноси албански “Јуроњуз”.

Демонстранти су се потом упутили ка Министарству спољних послова, где је дошло до новог сукоба с полицијом.

Претходно су се окупили испред Министарства образовања, поставили канте за смеће као барикаде, а затим отишли до седишта Социјалистичке партије. Испред министарства бацали су флаше и каменице на полицију, која је одговорила сузавцем.

Полиција је распоредила и водене топове како би растерала демонстранте, преноси “Албанијан пост”.

Насиље се проширило и на друге делове земље. У Курбину су демонстранти бацали “молотовљеве коктеле”, од којих се запалила зграда општине, док је полиција употребила силу како би их одбила. Окупљања и маршеви одржани су и у Лежи, Валони, Елбасану и Скадру, где су поједини средњошколци и млади бојкотовали наставу како би се придружили протестима. У Мирдити, у области Рубик, демонстранти су палили гуме на улици.

Шеф Делегације Европског парламента за односе са Албанијом Марко Таркинио и стални известилац за ту земљу Андреас Шидер осудили су насиље, нападе на институције и уништавање имовине, позивајући на уздржаност и дијалог.

Протести у Албанији трају већ седам дана. Почели су због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и слабим могућностима запошљавања младих, али су прерасли у шире демонстрације против владе премијера Едија Раме, уз захтеве за његову оставку.

Рама је изјавио да је спреман на дијалог са свима и у било које време, али не и са политичким снагама које подржавају насиље. Истовремено је најавио оштре мере против свих који су учествовали у насиљу током протеста.

(РТ Балкан, 19.10.2026)

Чланак Сукоби у Албанији: Демонстранти упали у Aпелациони суд у Тирани, запаљена зграда општинев се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Протест је почео окупљањем учесника испред Министарства просвете, а затим је прво камење бачено на полицију и сукоби су се интензивирали. 

Током инцидената у близини Министарства просвете, новинар је погођен каменом у карлицу и била му је потребна медицинска помоћ.

Потом су демонстранти су напустили простор испред Министарства просвете и започели су протестну шетњу улицама главног града Албаније, а након око сат времена тензије су избиле у близини седишта Социјалистичке партије, где је група демонстраната, углавном маскираних младих особа, успела да пробије полицијски кордон и почела је да гађа зграду камењем и тврдим предметима.

Демонстранти су поломили стакла на главном улазу у седиште Социјалистичке партије, чији је председник албански премијер Еди Рама.

Током сукоба, виђене су маскиране особе како излазе из зграде, од којих су неке носиле штапове, а полиција је употребила сузавац и водене топове да би растерала гомилу и повратила контролу над подручјем, али напади нису потпуно престали. 

Примећена је и одређена количина камења које су демонстранти вадили из сандука који је био постављен на задњем делу електричног бицикла и бацали га на зграду Социјалистичке партије.

Након сукоба у близини седишта Социјалистичке партије, групе демонстраната отишле су до канцеларије премијера, где је дошло до даљих инцидената са органима реда.

У поподневним и вечерњим сатима насиље се проширило на друге делове Тиране а демонстранти су напали полицијску станицу број 3 Молотовљевим коктелима, где су изазвали пожар и оштећење зграде.

Током инцидента, пријављено је да је 16 полицајаца повређено, док су неки од њих виђени како леже на земљи унутар просторија установе.

Молотовљеви коктели и ватромет су бачени и на Министарство унутрашњих послова, а главни улаз у зграду је био у пламену, док су демонстранти наставили да бацају камење и пиротехничка средства на полицајце који су обезбеђивали то подручје.

Током вечери пријављени су и други инциденти, а демонстранти су бацали камење и ватромет на полицију, на шта је полиција поново одговорила бацањем сузавца.

Европска комисија се “забринула”

Раније током дана, Европска комисија осудила је насиље током протеста у Тирани и другим градовима Албаније, укључујући подметање пожара, нападе на државне институције и уништавање јавне и приватне имовине, истичући да одговорни морају да буду позвани на одговорност у складу са законом.

Протести, које предводе студенти, почели су због незадовољства стањем у образовању, високим трошковима студирања и слабим могућностима запошљавања младих, али су прерасли у шире демонстрације против владе Едија Раме, уз захтеве за његову оставку. 

Немири су уследили након вишемесечних, углавном мирних протеста због планова за изградњу луксузног одмаралишта на југу Албаније коју подржава специјални изасланик америчког председника и његов зет Џаред Кушнер.

(РТ Балкан, 18.10.2026)

Чланак Биланс нереда у Тирани: Повређено 16 полицајаца, нападнуто седиште Рамине партије се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да је  скрнављење српских надгробних споменика на гробљу у селу Вучинићи код Кладња, у Федерацији БиХ, “дубоко срамотан и узнемиријући чин” који заслужује најоштрију осуду.

По његовим речима, “уништавање и оштећивање надгробних споменика представља удар на достојанство покојника, осећања њихових потомака и право породица да у миру чувају гробове својих предака”.

“Посебно боли чињеница да су на мети бошњачких шовиниста споменици људи који су свој животни пут давно завршили, а чији потомци и даље носе успомене на њих и чувају породичне корене. Гробља су света места на којима се чува сећање на наше најмилије, породична историја и веза са завичајем. Она морају бити места мира, поштовања и пијетета, а не мета мржње и безумног вандализма”, рекао је Линта.

Рушењем споменика у селу код Кладња настављен је низ напада на српска православна гробља широм Федерације БиХ последњих година. И кратак хронолошки преглед тих напада показује да се не ради и спорадичним инцидентима већ је у питању образац који указује на систематски проблем са којим се суочава српска заједница у Босни и Херцеговини.

Средином септембра 2025. медији су пренели да су на старом православном гробљу у месту Печуј крај Зенице оскрнављени бројни надгробни споменици чиме је нанет огроман бол потомцима. Овај вандализам осудила је и мисија ОЕБС-а у БиХ. У накнадним извештајима објављено је да је порушено око 60 надгробних споменика и крстова укључујући и неке из 19. века. Који месец раније на капели крај православног гробља у Караули код Какња разбијени су прозори.

Крајем јуна прошле године оштећено је више надгробних споменика на православном гробљу у месту Ковачићи близу Кладња. Парох Дарко Кујунџић изјавио је да је то гробље по други пут на удару у кратком периоду те да починиоци ранијих напада нису пронађени.

Агенција Срна пренела је средином маја 2025. да је гробље у Мошћаници код Зеници скоро потпуно порушено, да је проваљено у гробљанску капелу. Тих дана јављено је да су у месту Данци у општини Какањ на православном гробљу сломљена четири споменика у облику крста. Оштећени су и поломљени бочни делови крстова па је измењен њихов карактеристичан облик.

Почетком децембра 2024. оскрнављено је православно гробље у селу Тупковићи, засеок Самарџићи крај Живиница. Мештани, троје српских повратника, тражили су од надлежних из полиције Тузланског кантона да утврде околности догађаја, да одговорне казне, али нема извештаја да су они нађени и процесирани. Као, уосталом, и у другим сличним случајевима. На објављеним фотографијама виде се порушени споменици и разбијени камени крстови.

У селу Липник на подручју Санског Моста, према извештају од 23. септембра 2024. године уништен је споменик посвећен четворици Срба убијених 1835. године за време османске владавине.

“Овде почивају слуге Божије – Никола Зец, Тривун Микић, Тривун Вукић, Петар Гаврил, звјерски набијени живи на коље 1835. Спомен подигли 1912. Јаков Станић и супруга Василија. Обновљен 2023”, пише на обореном споменику у облику крста.

У месту Пламенице код Кључа, истог месеца поново је оскрнављено православно гробље. Свештеник Немања Росић рекао је да је то гробље током претходне две године било мета више напада. На једној од објављених фотографија види се порушен споменик.

Маја 2024. оштећен је споменик у месту Ковачићи код Кладња, 2023. оскрнављено је православно гробље у месту Лемези крај Сарајева.

“Колико мрзите живе када мртвим Србима скрнавите гробове?”, изјавио је после једног од напада на српска гробља тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик.

Августа 2023. на гробљу у Улици Првомајској у Сарајеву оштећени су споменици породица Обрадовић, Пајдановић, Константиновић и Мајмуновић на десетак метара од комплекса правосудних институција БиХ али се нико од тужилаца тим инцидентом није бавио.

Истог месеца забележен је нови случај скрнављења православног гробља на подручју општине Сански Мост, нешто раније и још један случај у  Пламеници код Кључа, претходно и у Виховићима крај Мостара…

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ пре три године, после тада забележених нових случајева скрнављења гробова православаца у Федерацији БиХ саопштио је да су у последњих пет година православни споменици на гробљима рушени на локацијама – “Љубетово, Мошћаница и Осојница поред Зенице, Суботиња и Караула поред Какња, Горње Бабице поред Лукавца, Брезичани код Доњег Вакуфа, у бихаћком насељу Нова четврт, у Горњој Саници у општини Кључ, у селу Гостовић у општини Завидовићи, у Возући поред Завидовића, у Горњој Маочи у општини Сребреник, гробљу Дурач поред Грачанице, Кривача и Врнојевићи у општини Живинице, те у Дубници поред Калесије”.

“Православни споменици на гробљима рушени су у Оловци поред Кладња, гробљу у месту Трновац поред Тузле, Видаковићи и Горњи Раковац поред Маглаја, Лозна и Жељова поред Бановића, Загајница у општини Олово, Мекиш поред Тешња, Шарића брдо и на Комару поред Травника, те Трновац-Опара Нови Травник”, подсетили су из овог Одбора додајући овом списку и порушене крстове и споменике на  православном гробљу у Пламеницама поред Кључа, у селу Баре поред Хаџића, Дивјача код Семизовца – Илијаш, старом православном гробљу Младош поред Бусоваче, Љешево поред Илијаша, те у насељима Осијек и Бријешће поред Сарајева.

Објављен је и податак да је од 1.121 српског гробља на територији Федерације БиХ само 100 неоштећено а она су на удаљеним, неприступачним, забаченим подручјима.

Рукопис сличан оном из Федерације БиХ да се препознати и на православним гробљима на Косову и Метохији где је од рата 1999. на овамо, па чак и претходно мало које гробље остало а да није оскрнављено, порушено, прекопано, преорано. И на КиМ и у Федерацији БиХ скоро да нема забележених и документованих случајева да је неко од вандала откривен, процесуиран, кажњен.

Једина разлика која се може уочити јесте да се у Федерацији БиХ вандали задрже на рушењу споменика и разбијању крстова, на Косову и Метојији забележено је више случајева отварања гробова, вађења костију и бацања посмртних остатака на оближња сметлишта.

Пре две године булдожером је направљен пут право преко старог српског гробља близу цркве Светог Димитрија у Северној Митровици. Кости покојника су бачене на сметлиште на другом делу града, враћене су на гробље тек када се побунила српска заједница у том граду. 

“Најтужније су слике обијених дечјих гробића, беба рођених и умрлих у истој години”, сведочила је пре коју годину професорка Митра Рељић, аутор књиге “Српска гробља на Косову и Метохији” која у невероватном подухвату годинама обилази српска гробља по Космету и пописује разорене гробове и порушене споменике.

По сведочењу професорке Рељић гробље у Ђаковици је бетонирано. Албанци тамо одлажу грађевински отпад, старе тракторе и машине, гледано са стране нико више не би ни рекао да је ту било гробље. Преко гробова на гробљу у Великој Реци код Вучитрна комшије Албанци су навукли су тоне шљунка, па се гробови више и не разазнају. Многа гробља су преорана, поплочана, претворена у депоније смећа. Гробље у Истоку преорано је уз помоћ булдожера, тешких машина.

“Уништавање гробаља је, нажалост, уобичајена пракса у случајевима геноцида који су нам познати широм света. Такву праксу можемо да нађемо, рецимо, на америчком континенту, у англосаксонском геноциду над староседеоцима, са јерменским гробовима у турском геноциду. То је чињено и са српским гробљима у хрватско-муслиманском геноциду од 1941. до 1945, у албанском геноциду од 1941. до 1945. Скрнављење надгробних плоча, преоравање гробаља, и тога је било, уобичајено је брисање трагова оних који су некада живели на тој земљи а онда били протерани, уништени, асимиловани”, изјавио је за РТ Балкан професор историје на Филозофском факултету у Београду др Милош Ковић, после једног од напада на српска гробља на подручју Федерације БиХ.

По његовим речима “тешко је говорити о једном центру из кога се све води”, али је “јасно да то има подршку оних који држе своје трупе на просторима БиХ, КиМ, а то су НАТО земље”.

“Нема реакције, нема одбране. Нажалост, много Срба је изгубило жељу да се боре, наду, али увек има примера као што је професорка Митра Рељић која систематски пописује гробља, објављује драгоцене књиге. Срби имају државу Србију, имају Републику Српску  и нужно је да ове државе посвете своје време, ресурсе, одбрани гробаља. Не само наших светиња, манастира, у Федерацији, КиМ, у Хрватској, него и наших гробаља. Најновија пракса у Хрватској јесте да држава одлучује којим ће писмом Срби да пишу на својим грбовима”, каже професор Ковић.

Зоран Шапоњић

(РТ Балкан, 18.10.2026)

Чланак Нови напади на српска гробља у БиХ: Колико мрзе живе, кад мртвим Србима руше гробове се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Очекујемо што скорије формирање институција власти на свим нивоима у БиХ у интересу прогресивне стабилизације у земљи, ради јачања мира и безбедности на Балкану и даљег развоја вишеструких односа Русије и БиХ”, рекао је Калабухов за Глас Српске.

Он је нагласио да ће, након формирања власти на конструктиван начин, бити настављено интензивирање стратешког партнерства Русије са Републиком Српском.

“Русија се доследно залаже за што брже ослобађање БиХ малигног западног протектората, што пре свега подразумева затварање ОХР-а, који уплитањем у унутрашње ствари БиХ само повећава контрадикције између конститутивних народа, спречава их да проналазе компромисе и узајамно прихватљива решења”, додао је Калабухов.

Он је подсетио да се одређене западне земље, мешају у послове у БиХ и покушавају да се намећу као репрезентативни део међународне заједнице.

“Приступ Русије и других земаља глобалне већине је фундаментално другачији и подразумева поштовање међународног права, укључујући и Дејтонски мировни споразум, који гарантује суверенитет БиХ са широким уставним овлашћењима ентитета”, рекао је он.

Сматра да је најбољи пут за напредак БиХ тај који ће самостално, кроз дијалог заснован на узајамном поштовању, усагласити три конститутивна народа и два ентитета БиХ.

(РТ Балкан, 19.10.2026)

Чланак Амбасадор Русије: БиХ да се што пре ослободи малигног утицаја Запада се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.