<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Покрет за одбрану Косова и Метохије</title>
	<atom:link href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/</link>
	<description>Покрет за одбрану Косова и Метохије</description>
	<lastBuildDate>Sun, 01 Nov 2026 13:16:10 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>

<image>
	<url>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/wp-content/uploads/2020/06/cropped-zassrb-32x32.jpg</url>
	<title>Покрет за одбрану Косова и Метохије</title>
	<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Патријарх Порфирије служио помен страдалима у паду надстрешнице: Вера нас обавезује на вечно сећање</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/patrijarh-porfirije-sluzio-pomen-str/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:13:20 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет и српско питање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106902</guid>

					<description><![CDATA[<p>© FOTO TANJUG/JADRANKA ILIĆ/ bs</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/patrijarh-porfirije-sluzio-pomen-str/">Патријарх Порфирије служио помен страдалима у паду надстрешнице: Вера нас обавезује на вечно сећање</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Патријарх српски Порфирије служио је данас после литургије у Храму Светог Саве на Врачару помен свим настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду пре две године.</p>
<p>Патријарх је поручио да нас вера у Бога и љубав према ближњима обавезују на вечно сећање, молитву и бригу једних о другима, истичући да се бол породица и читавог народа може исцелити само кроз молитвену утеху, али и јасну свест о одговорности.</p>
<blockquote>
<p>&#8220;Помолили смо се за покој њихових душа, знајући да је бол јер се растајемо онда када то наша људска логика не предвиђа, онда када имамо утисак да се нешто десило раније него што би требало да се деси. Али ми знамо да је важније од свега не када ће ко отићи у наручје Божје, него где ће стићи, да ли ће заиста бити у наручју Божјем или ће то наручје промашити&#8221;.</p>
</blockquote>
<p>&#8220;Зато се ми молимо за покој душа невино пострадалих под настрешницом у Новом Саду, да им Господ да царство небеско, да им да покој, да им да мир и радост тамо где нема туге, где нема уздисања, где нема бола, а да исто тако утеши и све њихове ближње&#8221;, рекао је патријарх.</p>
<p>Он је позвао народ да никад у својим молитвама не заборави пострадале и то да је сваки живот дар од Бога.</p>
<p>&#8220;Али да имамо одговорност за њега, као што и у овом случају имамо сви одговорност за све, али постоји неко ко је на другачији начин одговоран за оно што се десило. Нека ми Бог да да увек, молећи се Њему и молећи се једни за друге, и ево за пострадале: Сару, Валентину, Милицу, Немању, Вукашина, Анђелу, Милоша, Ању, Стефана, Сању, Васка, Ђорђа, Горанку, Вукашина, Милену, Ђуру, будемо свесни увек одговорности свих и одговорности посебне&#8221;, рекао је Порфирије.</p>
<p>Патријарх је истакао да би несрећа у Новом Саду требало да нам буде подстрек да се приближимо Богу и будемо бољи људи, како би онда били ближи и бољи једни другима, наводи Танјуг.</p>
<p>&#8220;Вечни покој дај Господе Сари, Валентини, Милици, Немањи, Вукашину, Анђели, Милошу, Ањи, Стефану, Сањи, Васку, Ђорђу, Горанки, Вукашину, Милени, Ђури и дај им вечни живот&#8221;, рекао је патријарх.</p>
<p>У паду надстрешнице на реконструисаној Железничкој станици у Новом Саду, која се догодила на данашњи дан пре две године, живот је изгубило 16 особа.</p>
<p>(<a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/203220-patrijarh-pomen-stradali-pad-nadstresnice/">РТ Балкан, 01.11.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/patrijarh-porfirije-sluzio-pomen-str/">Патријарх Порфирије служио помен страдалима у паду надстрешнице: Вера нас обавезује на вечно сећање</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Срби, народ који волите да мрзите: Како се борити против демонизације</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:16:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет и српско питање]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106907</guid>

					<description><![CDATA[<p>© Sputnik / Лола Ђорђевић</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako/">Срби, народ који волите да мрзите: Како се борити против демонизације</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="article__header">
<div class="article__announce-text"><strong>Демонизација коју је колективни Запад на челу са Америком изградио као пропагандни модел, уз све њене субкатегорије, испробана је на Србима. Ми због тога и дан данас имамо проблем да кажемо шта је истина и да изговоримо имена наших хероја. Због тога је ово окупљање у Руском дому тим пре значајније, рекао је амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш.</strong></div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__body">
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Амбасадор Врањеш је, као почасни гост, говорио на отварању међународне научне конференције, одржане у Руском дому под називом <strong>„Негативци светске политике: анатомија националних представа“</strong>, у организацији Фонда Горчаков и Међународног центра за младе Рагуза</div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">У оквиру конференције представљена је монографија <strong>„Срби: омиљени негативци Запада“</strong>, посвећена историји настанка и трансформације слике нашег народа у западном политичком и јавном дискурсу — од средњовековних извора до савремене популарне културе, као и у мемоарима западних политичара, дипломата и војних лица и начину на који су њихове оцене и тумачења српске историје постајали део ширих политичких наратива.</div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__block" data-type="media">
<div class="article__media">
<div class="media" data-media-tipe="photo">
<div class="media__size">
<div class="photoview__open" data-photoview-group="1205149817" data-photoview-src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1440x900_80_0_1_cab88df04a6ccca7dfd829ed2bff5180.jpg.webp?source-sid=rian_photo" data-photoview-image-id="1205140695" data-photoview-sharelink="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-img=1205140695"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="" title="Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому" src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1920x0_80_0_0_8a3ab5105d37affa51e2286478a86fc0.jpg.webp" srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_640x0_80_0_0_4a81f55771251eb3b1bb0f3532729ce3.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1280x0_80_0_0_2edb263970b315ffa34aee6bb0ce41de.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1920x0_80_0_0_8a3ab5105d37affa51e2286478a86fc0.jpg.webp 1920w" alt="Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2026" width="1920" height="1259" data-source-sid="rian_photo" data-srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_640x0_80_0_0_4a81f55771251eb3b1bb0f3532729ce3.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1280x0_80_0_0_2edb263970b315ffa34aee6bb0ce41de.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140713_0:0:3124:2048_1920x0_80_0_0_8a3ab5105d37affa51e2286478a86fc0.jpg.webp 1920w" /></div>
</div>
<div class="media__description " data-nosnippet="">Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому</div>
<div class="media__copyright " data-nosnippet="">
<div class="media__copyright-item m-copyright">© Sputnik / Лола Ђорђевић</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<div id="1205149817-1205149821" class="article__block-anchor"> </div>
<h3 id="1205149817-1" class="article__h2"><strong>Светски прваци у негативној перцепцији</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Амбасадор Врањеш је говорио о томе колико је јак траг оставила демонизација Срба с краја прошлог века, али је подсетио да она никад није потпуно престала, већ је само мењала облике.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="quote">
<div class="article__quote">
<div class="article__quote-bg">
<div class="article__quote-bg-line"> </div>
</div>
<div class="article__quote-text">
<p>Поздрављам вас у име светских првака светске негативне перцепције, у име државног руководства Републике Српске. Ми смо дефинитивно добар пример тога како демонизација једног народа функционише у пракси. Они се и дан данас труде да нас представе као монструме, злочинице, да смо ми тамо ето с Марса пали и починили некаква непочинства, а не да смо бранали своја вековна огњишта. Што се тиче 20. века, дефинитивно смо најстрадалнији народ на овим просторима, што све математике и статистике показују, а када су 1990. године поново дошли да доврше посао са сличном убилачком намером, нашу борбу за живот приказали су кроз овај концепт демонизације.</p>
</div>
<div class="article__quote-info">
<div class="elem-info">
<div class="elem-info__share">
<div class="share m-active" data-id="1205149817" data-url="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-block=1205149823" data-title="Поздрављам вас у име светских првака светске негативне перцепције, у име државног руководства Републике Српске. Ми смо дефинитивно добар пример тога како демонизација једног народа функционише у пракси. Они се и дан данас труде да нас представе као монструме, злочинице, да смо ми тамо ето с Марса пали и починили некаква непочинства, а не да смо бранали своја вековна огњишта. Што се тиче 20. века, дефинитивно смо најстрадалнији народ на овим просторима, што све математике и статистике показују, а када су 1990. године поново дошли да доврше посао са сличном убилачком намером, нашу борбу за живот приказали су кроз овај концепт демонизације."> </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<h3 id="1205149817-2" class="article__h2"><strong>Дигитална историја</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Руководилац Одељења за црноморско-медитеранска истраживања Института за Европу Руске академије наука и саветница Фонда Горчаков <strong>Катарина Ентина</strong> надовезала се објашњењем да се демонизација данас врши лакше него икад, посредством интернета и вештачке интелигенције. Она је представила монографију „Срби: омиљени негативци Запада“, рекавши да је писана на три језика – српском, руском и енглеском.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="quote">
<div class="article__quote">
<div class="article__quote-bg">
<div class="article__quote-bg-line"> </div>
</div>
<div class="article__quote-text">
<p>Наравно да нам је намера да и сами сазнамо до сада непознате чињенице, али ми смо свакако поприлично упознати са овим темама, што чињенично, што емотивно. Идеја је била да и људи широм света, уколико их ова тема заинтересује, могу да се информишу.</p>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Истраживање је, додала је, доступно свима који су заинтересовани и бесплатно је, а може се наћи на <a href="https://disk.yandex.ru/i/6AYD-CU4X-JhHg" target="_blank" rel="noopener">линку</a> који води ка дигитализованој књизи.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="quote">
<div class="article__quote">
<div class="article__quote-bg">
<div class="article__quote-bg-line"> </div>
</div>
<div class="article__quote-text">Историја се дигитализује. То је чињеница и то је био наш мотив за ово истраживање. Помислите само шта ће просечни човек који жели да се информише о српској историји или о српском народу помислити када укуца своје питање у претраживач. Дигитална верзија историје састоји се из новинских текстова, историјских чланака, фотографија и „успомена“, а малтене читава та дигитална литература заснива се на западним „изворима“ и материјалима. Њих, опет, на једно место обједињује ради лакшег читања западни модел вештачке интелигенције. Поред свега овога, масовна култура чини велики део ове приче – филмови, цртаћи, видео игре, мимови&#8230; Зато је битно пронаћи прави извор информација и раздвојити пропаганду коришћену у циљу демонизације и истину, рекла је Ентина.</div>
<div class="article__quote-info">
<div class="elem-info">
<div class="elem-info__share">
<div class="share m-active" data-id="1205149817" data-url="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-block=1205149828" data-title="Историја се дигитализује. То је чињеница и то је био наш мотив за ово истраживање. Помислите само шта ће просечни човек који жели да се информише о српској историји или о српском народу помислити када укуца своје питање у претраживач. Дигитална верзија историје састоји се из новинских текстова, историјских чланака, фотографија и „успомена“, а малтене читава та дигитална литература заснива се на западним „изворима“ и материјалима. Њих, опет, на једно место обједињује ради лакшег читања западни модел вештачке интелигенције. Поред свега овога, масовна култура чини велики део ове приче – филмови, цртаћи, видео игре, мимови... Зато је битно пронаћи прави извор информација и раздвојити пропаганду коришћену у циљу демонизације и истину, рекла је Ентина."> </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="media">
<div class="article__media">
<div class="media" data-media-tipe="photo">
<div class="media__size">
<div class="photoview__open" data-photoview-group="1205149817" data-photoview-src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1440x900_80_0_1_85eeee8dd743a8d99dd04b9bfe823487.jpg.webp?source-sid=rian_photo" data-photoview-image-id="1205140887" data-photoview-sharelink="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-img=1205140887"><img decoding="async" class="" title="Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому " src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1920x0_80_0_0_d77073720342108c2205d6399a4cebe8.jpg.webp" srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_640x0_80_0_0_d5d43a4e57a9ab80f83660b933511246.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1280x0_80_0_0_504f05e8c28a5ca5f612b184824113b5.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1920x0_80_0_0_d77073720342108c2205d6399a4cebe8.jpg.webp 1920w" alt="Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому  - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2026" width="1920" height="1278" data-source-sid="rian_photo" data-srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_640x0_80_0_0_d5d43a4e57a9ab80f83660b933511246.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1280x0_80_0_0_504f05e8c28a5ca5f612b184824113b5.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205140905_0:0:3078:2048_1920x0_80_0_0_d77073720342108c2205d6399a4cebe8.jpg.webp 1920w" /></div>
</div>
<div class="media__description " data-nosnippet="">Конференција „Негативци светске политике: анатомија националних представа“ у Руском дому</div>
<div class="media__copyright " data-nosnippet="">
<div class="media__copyright-item m-copyright">© Sputnik / Лола Ђорђевић</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="h3">
<div id="1205149817-1205149830" class="article__block-anchor"> </div>
<h3 id="1205149817-3" class="article__h2"><strong>То им је у крви</strong></h3>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Извршни директор Фонда „Горчаков“ и бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на СР Југославију <strong>Леонид Драчевски</strong> објаснио је окупљенима принцип селективне демонизације западних „непријатеља“.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="quote">
<div class="article__quote">
<div class="article__quote-bg">
<div class="article__quote-bg-line"> </div>
</div>
<div class="article__quote-text">Постоји ред по којем они приступају овом чину. Они одаберу једну мету коју ће психички и морално да униште, узгред приказујући да је њихов одабир у ствари неминовност. Они ће вам рећи да је то предодређено природом, да су одређени људи једноставно зли. То није почело ни јуче ни прошле недеље, то је нешто што много дуго траје, а један од кључних момената када је дошло до промене дотадашњег система, веровали или не, била је подела на западно и источно хришћанство. Западно хришћанство одабрало је за борбу са источним хришћанством баш овакву структуру, наравно, праћену ратним дејствима. То је била нека врста зачетка онога што ћемо касније назвати хибридним ратовањем, рекао је Драчевски.</div>
<div class="article__quote-info">
<div class="elem-info">
<div class="elem-info__share">
<div class="share m-active" data-id="1205149817" data-url="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-block=1205149832" data-title="Постоји ред по којем они приступају овом чину. Они одаберу једну мету коју ће психички и морално да униште, узгред приказујући да је њихов одабир у ствари неминовност. Они ће вам рећи да је то предодређено природом, да су одређени људи једноставно зли. То није почело ни јуче ни прошле недеље, то је нешто што много дуго траје, а један од кључних момената када је дошло до промене дотадашњег система, веровали или не, била је подела на западно и источно хришћанство. Западно хришћанство одабрало је за борбу са источним хришћанством баш овакву структуру, наравно, праћену ратним дејствима. То је била нека врста зачетка онога што ћемо касније назвати хибридним ратовањем, рекао је Драчевски."> </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="media">
<div class="article__media">
<div class="media" data-media-tipe="photo">
<div class="media__size">
<div class="photoview__open" data-photoview-group="1205149817" data-photoview-src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1440x900_80_0_1_b195d241ce4e33e97b69f5cc34824ba9.jpg.webp?source-sid=rian_photo" data-photoview-image-id="1205141553" data-photoview-sharelink="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-img=1205141553"><img decoding="async" class="" title="Леонид Вадимович Драчевски, бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на Савезну Републику Југославију" src="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1920x0_80_0_0_cc24f7015aea83d4535a0ff6c31653a9.jpg.webp" srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_640x0_80_0_0_702aeffab30bba0a9002ae863d48e3f6.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1280x0_80_0_0_bdc08949e1e3f380c9c89c4fa03ab6ba.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1920x0_80_0_0_cc24f7015aea83d4535a0ff6c31653a9.jpg.webp 1920w" alt="Леонид Вадимович Драчевски, бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на Савезну Републику Југославију - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2026" width="1920" height="1311" data-source-sid="rian_photo" data-srcset="https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_640x0_80_0_0_702aeffab30bba0a9002ae863d48e3f6.jpg.webp 640w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1280x0_80_0_0_bdc08949e1e3f380c9c89c4fa03ab6ba.jpg.webp 1280w,https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1f/1205141571_0:0:2997:2047_1920x0_80_0_0_cc24f7015aea83d4535a0ff6c31653a9.jpg.webp 1920w" /></div>
</div>
<div class="media__description " data-nosnippet="">Леонид Драчевски, бивши заменик министра спољних послова Руске Федерације у периоду НАТО агресије на Савезну Републику Југославију</div>
<div class="media__copyright " data-nosnippet="">
<div class="media__copyright-item m-copyright">© Sputnik / Лола Ђорђевић</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div> </div>
<div class="article__text">Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске <strong>Виктор Нуждић</strong> говорио је о односу такозване међународне заједнице према српском народу, али и Републици Српској.</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="quote">
<div class="article__quote">
<div class="article__quote-bg">
<div class="article__quote-bg-line"> </div>
</div>
<div class="article__quote-text">Република Српска је створена у миру, одбрањена у рату и опстаје све ове године упокос изузетно великим жељама да српски народ са западне стране Дрине и буде затрт, што је био план још у Другом светском рату. Тема на коју бих такође скренуо пажњу јесте и однас међународног кривичног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, чији је не рад, већ нерад, довео до великих последица по читав простор бивше Југославије.</div>
<div class="article__quote-info">
<div class="elem-info">
<div class="elem-info__share">
<div class="share m-active" data-id="1205149817" data-url="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html?share-block=1205149835" data-title="Република Српска је створена у миру, одбрањена у рату и опстаје све ове године упокос изузетно великим жељама да српски народ са западне стране Дрине и буде затрт, што је био план још у Другом светском рату. Тема на коју бих такође скренуо пажњу јесте и однас међународног кривичног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, чији је не рад, већ нерад, довео до великих последица по читав простор бивше Југославије."> </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Министар-саветник Амбасаде Русије у Србији <strong>Александар Конанихин</strong> рекао је колико је важно, пре свега за омладину, одржавати овакве конференције, како у Русији, тако и у Србији. Заменик директора Руског дома у Београду <strong>Вјачеслав Чарски</strong> захвалио је публици што је у великом броју одлучила да дође на конференцију, упркос лошим временским приликама и чињеници да је нерадан дан. Он је подсетио на све пројекте и дешавања организована од стране Руског дома у Београду који су, баш као и овај међународни научни скуп, за циљ имали промоцију српске и руске културе, науке и уметности.</div>
<div> </div>
</div>
<div class="article__block" data-type="text">
<div class="article__text">Међу ауторима истраживања за монографију „Срби: омиљени негативци Запада“ су стручњаци Националног истраживачког универзитета „Виша школа економије“, Института за Европу Руске академије наука, Института за славистику Руске академије наука и Института за економију Руске академије наука. Монографија представља наставак серије књига „Дуги одјек 1999.“ (2024) и „30 година Дејтона: како си, Босно?“ (2025).</div>
<div> </div>
</div>
<div>Милица Тркља</div>
<div> </div>
<div>(<a href="https://sputnikportal.rs/20261031/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako-se-boriti-protiv-demonizacije-1205149817.html">Спутњик, 31.10.2026</a>)</div>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/srbi-narod-koji-volite-da-mrzite-kako/">Срби, народ који волите да мрзите: Како се борити против демонизације</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Брисел упозорава Приштину: Политичка криза и неиспуњене обавезе коче тзв. Косово</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/brisel-upozorava-pristinu-politicka/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:01:47 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106882</guid>

					<description><![CDATA[<p>Приштински медиј је имао увид у тај извештај, који би требало да буде усвојен 4. новембра, део је такозваног пакета [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/brisel-upozorava-pristinu-politicka/">Брисел упозорава Приштину: Политичка криза и неиспуњене обавезе коче тзв. Косово</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Приштински медиј је <a href="https://www.koha.net/arberi/ekskluzive-detajet-e-raportit-te-progresit-per-kosoven">имао увид</a> у тај извештај, који би требало да буде усвојен 4. новембра, део је такозваног пакета проширења, који Европска комисија објављује једном годишње (најчешће у октобру или новембру).</p>
<p>Према овом нацрту, Косово је остварило ограничен напредак у борби против корупције и енергетици, одређени напредак у борби против организованог криминала, док напретка није било у слободном кретању робе и људи, политици конкуренције и управљању јавним инвестицијама.</p>
<p>„Упркос напорима да се диверзификује снабдевање енергијом и унапреди ефикасност, енергетски сектор на Косову остаје препрека економском развоју“, наводи се у нацрту извештаја.</p>
<p>Комисија указује и да су одсуство функционалног парламента и кашњење у формирању Владе Косова успорили спровођење реформи.</p>
<p>„Функционисање демократских институција било је негативно погођено дуготрајним одсуством функционалне скупштине и кашњењима у формирању владе“, пише у документу.</p>
<p>Значајан део извештаја односи се на нормализацију односа Београда и Приштине.</p>
<p><strong>Обе стране критиковане су због недовољног спровођења обавеза преузетих у дијалогу, док се од Косова поново тражи покретање поступка за формирање Заједнице општина са српском већином,</strong> у складу са обавезама из дијалога и Охридским споразумом из 2023. године.</p>
<p>„Од Косова се очекује да започне процедуру у складу са обавезама из дијалога… Очекује се да се обе стране конструктивно ангажују без одлагања“, наводи се у нацрту.</p>
<p>Косово се критикује и због мера које ЕУ оцењује као „једностране“ и „некоординисане“, а које се односе на затварање организација и институција на северу које подржава званични Београд.</p>
<p><strong>Документом се тражи да се та питања решавају кроз дијалог, по законима Косова, уз консултације са косовским Србима и сарадњу са специјалним изаслаником ЕУ.</strong></p>
<p>У нацрту се наводи да Србија наставља да крши обавезе из дијалога, између осталог лобирањем против чланства Косова у међународним организацијама, као и да није предузела значајне кораке ка утврђивању одговорности за напад у Бањској у септембру 2023. године.</p>
<p>Истовремено, Комисија констатује да је Косово у потпуности усклађено са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.</p>
<p>Наслов: <strong>Покрет за одбрану Косова и Метохије</strong></p>
<p>Матеја Агатоновић</p>
<p>(<a href="https://radiokim.net/vesti/politika/271724-godisnji-izvestaj-o-napretku-kosovo-kaska-u-kljucnim-reformama-energetika-i-dugotrajna-politicka-kriza-koce-razvoj/">РАДИО КИМ, 31.10.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/brisel-upozorava-pristinu-politicka/">Брисел упозорава Приштину: Политичка криза и неиспуњене обавезе коче тзв. Косово</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Обрад Тијанић пуштен након испитивања у полицијској станици у Приштини</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/obrad-tijanic-pusten-nakon-ispitivanj/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:03:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106886</guid>

					<description><![CDATA[<p> Илустрација (Фото Pixabay)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/obrad-tijanic-pusten-nakon-ispitivanj/">Обрад Тијанић пуштен након испитивања у полицијској станици у Приштини</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="sub-title"><strong>Један од тројице приведених Срба из општине Исток, Обрад Тијанић, пуштен је из полицијске станице у Пирштини, потврдио је адвокат Милош Делевић.</strong></div>
<div> </div>
<div>
<p>Тијанић је данас приведен као и Жикица Белошевић и Грујица Белошевић. Међутим, након испитивања у полицијској станици у Приштини Тијанић је пуштен кући, потврдио је адвокат Милош Делевић.</p>
<p>Косовска полиција и Специјално тужилаштво Косова раније данас су саопштили да су ухапшена два лица са иницијалима Ж.Б и Г.Б због сумње да су извршили кривично дело ратни злочин.</p>
<p>Како је наведено они су оптужени у случају под називом „масакар у Падалишту“.</p>
<p>У њиховом заједничком саопштењу није наведено привођење Тијанића, међутим, јавност је о томе обавестила Канцеларија Владе Србије за Косово.</p>
<p>Зорица Воргучић</p>
<p>(<a href="https://radiokim.net/vesti/hronika/271592-obrad-tijanic-pusten-nakon-ispitivanja-u-policijskoj-stanici-u-pristini/">РАДИО КИМ, 29.10.2026</a>)</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/obrad-tijanic-pusten-nakon-ispitivanj/">Обрад Тијанић пуштен након испитивања у полицијској станици у Приштини</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Два протеста данас у Приштини, један против Куртија, други због случаја Арљинде Зекај</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dva-protesta-danas-u-pristini-jedan-pr/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:05:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106890</guid>

					<description><![CDATA[<p>Извор: Косово онлајн</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dva-protesta-danas-u-pristini-jedan-pr/">Два протеста данас у Приштини, један против Куртија, други због случаја Арљинде Зекај</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>У Приштини ће данас бити одржана два протеста, један против премијера Аљбина Куртија, док ће други бити организован са захтевом за правду за убијену Арљинду Зекај, преноси Љајми.</strong></p>
<p>Протест против премијера Аљбина Куртија заказан је за 12 часова, а према речима организатора Дурима Аљијуа захтев ће бити оставка шефа Владе због лошег управљања Косовом.</p>
<p>С друге стране, са почетком у 17 часова, пети дан заредом биће одржан протест са захтевом за правду за Арљинду Зекај, <a href="https://lajmi.net/dy-protesta-neser-ne-prishtine-njera-kunder-kurtit-tjetra-per-drejtesi-per-arlinda-zekajn/" target="_blank" rel="noopener">преноси Љајми.</a></p>
<p>Данас је недељу дана откако је Арљинду Зекај убио секиром њен бивши девер, иако су органи реда у Пећи били упознати са тешком ситуацијом и насиљем у њеној породици.</p>
<p>Организатори оптужују власт за пропуст у заштити Арљинде Зекај и траже оставке министара правде и унутрашњих послова, Донике Гервале и Џељаља Свечље.</p>
<p>(Лајми/<a href="https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/danas-dva-protesta-u-pristini-jedan-protiv-kurtija-drugi-za-pravdu-za-arljindu-zekaj">Косово онлајн, 01.11.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dva-protesta-danas-u-pristini-jedan-pr/">Два протеста данас у Приштини, један против Куртија, други због случаја Арљинде Зекај</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Стручњаци за енергетику страхују од рестрикција, ’’Косово’’ улази у зиму без блока Б1</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/strucnjaci-za-energetiku-strahuju-od-r/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:09:21 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106894</guid>

					<description><![CDATA[<p>Снабдевање струјом на Косову између улагања и зависности од увоза - термоелектранан Косово Б, илустрација (Фото архива Ким)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/strucnjaci-za-energetiku-strahuju-od-r/">Стручњаци за енергетику страхују од рестрикција, ’’Косово’’ улази у зиму без блока Б1</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="sub-title"><strong>Косово ће и ове зиме зависити од увоза електричне енергије, током које се не очекује да ће блок Б1 бити враћен у рад. Стручњаци за енергетику наводе да би се грађани, због високих цена електричне енергије на берзи, могли суочити и са рестрикцијама.</strong></div>
<div> </div>
<div>
<p>Косовска енергетска корпорација (КЕК) улази у сезону повећане потрошње електричне енергије, а притом је главна производна јединица ван функције. Радови на модернизацији турбина и реализацији пратећих пројеката у блоку Б1, капацитета 260 мегавата, започети у априлу, далеко су од завршетка.</p>
<p>У КЕК-у <a href="https://www.koha.net/arberi/kosova-hyn-ne-dimer-pa-njesine-b1-njohesit-e-energjise-druajne-per-reduktime">Кохи нису одговорили</a> када ће они бити окончани.</p>
<div class="a-wrap a-wrap-base a-wrap-8 alignwide"> </div>
<p>„У овој јединици реализују се и инвестиције у електрофилтере и систем ДеНОx, пројекат који се финансира средствима из ИПА фондова Европске уније, а којим руководи Канцеларија ЕУ на Косову. Након завршетка радова и неопходних тестирања, предвиђа се повратак блока Б1 у рад са планираним капацитетом“, наведено је у одговору КЕК-а.</p>
<p><strong>Познавалац енергетике Адхурим Хађимуса изјавио је да ће изостанак рада блока Б1 изазвати проблеме током децембра ове и јануара наредне године.</strong></p>
<p>„Ове године, за разлику од претходних, Косово нема на располагању један од највећих блокова Косовске Б, блок Б1, за који се не очекује да ће бити доступан пре завршетка зимске сезоне, због генералног ремонта. То ће додатно отежати стабилно снабдевање електричном енергијом“, рекао је Хађимуса.</p>
<p>Према одговорима КЕК-а, у Термоелектрани Косово А завршени су сви ремонти планирани за 2026. годину, што је резултирало и рекордним истовременим радом три производне јединице, током укупно 72 дана, у поређењу са 199 дана забележених током претходне две деценије.</p>
<p>Упркос томе, у овој корпорацији наводе да би се ситуација могла променити.</p>
<p>„Постојеће јединице КЕК-а, посебно оне у ТЕ Косово А, технолошки су веома старе. Из тог разлога, упркос обављеним ремонтима и припремама, могућност појаве техничких кварова и привремених прекида не може се у потпуности искључити“, навели су из КЕК-а.</p>
<p>Косово и даље зависи од увоза електричне енергије, посебно током месеци када температуре падају, а потражња за потрошњом превазилази домаће производне капацитете.</p>
<p>Хађимуса је изразио бојазан да ће се грађани ове зиме суочити и са рестрикцијама. Навео је да су трендови цена електричне енергије на берзама знатно виши него прошле године.</p>
<p>„Један МWх коштао је у просеку око 250 евра на мађарској берзи, што значи да ће стабилно снабдевање електричном енергијом, односно снабдевање које неће бити стабилно, бити много скупље него прошле године. Зато грађани треба да се припреме за велике рестрикције, али и да ће и оно снабдевање које буду имали бити веома скупо, или ће се тај трошак пренети на тарифе електричне енергије у наредним годинама“, рекао је Хађимуса.</p>
<p>У последњих пет година Косово је увезло електричну енергију у вредности већој од 1,03 милијарде евра.</p>
<p>Матеја Агатоновић</p>
<p>Наслов: <strong>Покрет за одбрану Косова и Метохије</strong></p>
<p>(<a href="https://radiokim.net/vesti/drugi-pisu/271741-strucnjaci-za-energetiku-strahuju-od-restrikcija-kosovo-ulazi-u-zimu-bez-bloka-b1/">РАДИО КИМ, 01.11.2026</a>)</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/strucnjaci-za-energetiku-strahuju-od-r/">Стручњаци за енергетику страхују од рестрикција, ’’Косово’’ улази у зиму без блока Б1</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Богат фонд библиотеке „Свети Сава“ у Лепосавићу: Млађи читаоци траже лектиру, старији савремену књижевност</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/bogat-fond-biblioteke-sveti-sava-u/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 01 Nov 2026 13:11:39 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106898</guid>

					<description><![CDATA[<p>У времену у којем дигитални садржаји, друштвене мреже и мобилни телефони све више испуњавају слободно време, књига и даље проналази [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/bogat-fond-biblioteke-sveti-sava-u/">Богат фонд библиотеке „Свети Сава“ у Лепосавићу: Млађи читаоци траже лектиру, старији савремену књижевност</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="article__content">
<div class="article__main">
<div class="article__body clearfix">
<p><strong>У времену у којем дигитални садржаји, друштвене мреже и мобилни телефони све више испуњавају слободно време, књига и даље проналази пут до читалаца. Иако се читалачке навике мењају, интересовање за књижевност не јењава, а у Народној библиотеци „Свети Сава“ у Лепосавићу настоје да књигу приближе свим генерацијама, посебно најмлађима, и да обезбеде што већу доступност упркос свим изазовима.</strong></p>
<p>У овој библиотеци, заједно са огранцима у Лешку и Сочаници, тренутно је активно 278 корисника.</p>
<p>Укупан фонд библиотечке грађе је 60.000 књига. Међу најтраженијим је школска лектира, док старији читаоци најчешће бирају савремену књижевност, бестселере, крими романе, али и историјске и породичне приче.</p>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embedded-entity remote-video" data-embed-button="media_entity_embed" data-entity-embed-display="entity_reference:media_thumbnail" data-entity-embed-display-settings="in_article_image" data-entity-type="media" data-entity-uuid="12a262c0-d734-4070-ad33-456f61569866" data-langcode="sr-lat"><iframe src="https://www.youtube.com/embed/pfv9VVPAHaA" width="560" height="349" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div>
<p>&nbsp;</p>
<p>Библиотекарка Тања Нићифоровић наводи да се интересовања разликују у зависности од узраста. </p>
<p>„Деца најчешће траже школску лектиру, а међу насловима бих издвојила &#8216;Леси се враћа кући&#8217;, &#8216;Дечаке Павлове улице&#8217; и &#8216;Мамац&#8217;. Код одраслих читалаца заступљена је савремена књижевност, бестселери, крими романи, али и историјске и породичне приче. Међу тренутно најтраженијим ауторима су Нора Робертс и Ју Несбе“, каже Нићифоровић. </p>
<p>Дигитални садржаји и друштвене мреже представљају озбиљну конкуренцију књизи, посебно када је реч о младима, који су навикли на кратке и брзе садржаје. </p>
<p>„Дигитални садржаји и друштвене мреже у великој мери заузимају слободно време младих. Они су навикли на брзе и кратке садржаје, док читање књиге захтева више времена, концентрације и пажње. Сматрам да је на нама да им на различите начине приближимо књиге које су у складу са њиховим интересовањима“, истиче Нићифоровић. </p>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embedded-entity remote-video" data-embed-button="media_entity_embed" data-entity-embed-display="entity_reference:media_thumbnail" data-entity-embed-display-settings="in_article_image" data-entity-type="media" data-entity-uuid="0ef9dd8f-7ff0-450d-bb67-a95554586354" data-langcode="sr-lat"><iframe src="https://www.youtube.com/embed/MXyiEkr3YmU" width="560" height="349" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div>
<p>&nbsp;</p>
<p>Важну улогу у развијању љубави према књизи имају породица и родитељи, који својим примером могу утицати на стварање читалачких навика још у најранијем детињству. </p>
<p>„Веома је важно да дете одраста уз књигу. Када му се чита, када расте кроз приче и сликовнице, књига постаје природан део његовог одрастања. Сматрам да је и неколико минута заједничког читања дневно велики корак ка томе да дете заволи књигу и развије интересовање за писану реч“, истиче она. </p>
<p>Посебну пажњу у Народној библиотеци „Свети Сава“ посвећују најмлађим суграђанима. У оквиру Дечије недеље организују пријем предшколаца, упознавање са библиотеком и светом књига, као и доделу бесплатних чланарина. У сарадњи са вртићем и школама организују и различите активности којима настоје да подстакну интересовање деце за читање. </p>
<p>„Тренутно смо посебно усмерени на дечије радионице које организујемо сваког месеца, са јасним циљем да деци на едукативан и занимљив начин приближимо свет књига“, каже Нићифоровић. </p>
<p>Када је реч о читалачким навикама у региону, тешко је правити поређења без конкретних статистичких података. Ипак, на њих, како наводи наша саговорница, утичу узраст, породично окружење, образовање, али и доступност књига.</p>
<p>Посебно је важно да становници мањих средина имају једнаке могућности да дођу до квалитетних књижевних садржаја као и читаоци у већим градовима. </p>
<p>„Улагање у књижни фонд заправо је улагање у образовање, а самим тим и у културни развој читаве заједнице. Наша библиотека настоји да читаоцима обезбеди што већу доступност књига, упркос свим изазовима са којима се сусрећемо на Косову и Метохији“, наглашава Нићифоровић. </p>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embedded-entity remote-video" data-embed-button="media_entity_embed" data-entity-embed-display="entity_reference:media_thumbnail" data-entity-embed-display-settings="in_article_image" data-entity-type="media" data-entity-uuid="cf92814d-20b4-4b77-82c7-01d2d710c8d1" data-langcode="sr-lat"><iframe src="https://www.youtube.com/embed/nTmkUukZo3k" width="560" height="349" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div>
<p>&nbsp;</p>
<p>Народна библиотека „Свети Сава“ учествује и у културном животу општине Лепосавић, организујући промоције књига, књижевне вечери и друге програме.</p>
<p>Иако електронске књиге имају предности када је реч о доступности, наша саговорница сматра да оне не могу у потпуности заменити штампана издања. </p>
<p>„Електронске књиге могу бити допуна, али не и замена за штампана издања. Многи читаоци воле да држе књигу у рукама, листају странице и имају је у својој кућној библиотеци. Надам се да ће оба формата пронаћи своје место, а на нама је да омогућимо читаоцима да читају без обзира на то који формат изаберу“, поручује Нићифоровић. </p>
<p>&nbsp;</p>
<div class="embedded-entity remote-video" data-embed-button="media_entity_embed" data-entity-embed-display="entity_reference:media_thumbnail" data-entity-embed-display-settings="in_article_image" data-entity-type="media" data-entity-uuid="87c83519-4d89-4198-b575-80fc7e3ec388" data-langcode="sr-lat"><iframe src="https://www.youtube.com/embed/2mesr98-V5U" width="560" height="349" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div>
<p>&nbsp;</p>
<p>Њена порука родитељима и младима јесте да књигу не посматрају као обавезу, већ као прилику за учење, упознавање себе и света који нас окружује.</p>
<p>Јер, књига шири видике, обогаћује знање и помаже нам да боље разумемо себе и друге, закључила је Нићифоровић.</p>
</div>
</div>
</div>
<footer class="article__footer">
<div class="article__tags"><a href="https://www.kosovo-online.com/tag/biblioteka" hreflang="sr-lat">библиотека</a><a href="https://www.kosovo-online.com/tag/knjiga" hreflang="sr-lat">књига</a><a href="https://www.kosovo-online.com/tag/leposavic-0" hreflang="sr-lat">Лепосавић</a></div>
<div class="article__info"> </div>
<div>(<a href="https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/citanje-u-regionu-knjiga-i-dalje-ima-svoje-mesto-medju-citaocima-30-10-2026">Косово онлајн, 01.11.2026</a>)</div>
</footer>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/bogat-fond-biblioteke-sveti-sava-u/">Богат фонд библиотеке „Свети Сава“ у Лепосавићу: Млађи читаоци траже лектиру, старији савремену књижевност</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Душко Челић: Резолуција 1244 не може бити укинута и остаје на снази</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusko-celic-rezolucija-1244-ne-moze-biti-ukinuta-i-ostaje-na-snazi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 31 Oct 2026 20:02:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Став]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106868</guid>

					<description><![CDATA[<p>  ЕУ није показала интерес за Резолуцију 1244,а она не може да буде укинута и остаје на снази, истакао је [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusko-celic-rezolucija-1244-ne-moze-biti-ukinuta-i-ostaje-na-snazi/">Душко Челић: Резолуција 1244 не може бити укинута и остаје на снази</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="ArticleView-summary"> </div>
<div class="Text-root Text-type_5 ArticleView-text ViewText-root ">
<div class="ArticleView-summary">
<div class="Text-root Text-type_1 ">ЕУ није показала интерес за Резолуцију 1244,а она не може да буде укинута и остаје на снази, истакао је професор Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици др Душко Челић</div>
</div>
<div class="ArticleView-coverWrap">
<figure class="Cover-root">
<div class="Cover-mediaplayer">
<div id="mediaplayer-js-mediaplayer-6ae4ecab4f9111f11d0e9bcf-block" class="mediaplayer">
<div id="js-mediaplayer-6ae4ecab4f9111f11d0e9bcf" class="jwplayer jw-reset jw-state-playing jw-skin-five jw-stretch-uniform jw-flag-aspect-mode jw-breakpoint-6" tabindex="0">
<div class="jw-controls jw-reset">
<div class="jw-controlbar jw-background-color jw-reset">
<div class="jw-group jw-controlbar-right-group jw-reset">
<div class="jw-icon jw-icon-tooltip jw-icon-volume jw-button-color jw-reset" tabindex="0" role="button" aria-label="Volume" aria-hidden="false">
<div class="jw-overlay jw-reset">
<div class="jw-slider-volume jw-volume-tip jw-background-color jw-reset jw-slider-vertical jw-reset" aria-hidden="true">
<div class="jw-slider-container jw-reset"> </div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</figure>
</div>
<div class="Text-root Text-type_5 ArticleView-text ViewText-root ">
<p>У српским селима Црколез и Осојане, у општини Исток, приведена су тројица Срба – Жикица Белошевић, Грујица Белошевић и Обрад Тијанић, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију, уз наводе да су претреси у Црколезу настављени и да се полиција налази у близини још неколико српских кућа. </p>
<p>Обрад Тијанић пуштен је на слободу у поподневним сатима, док је Жикици и Грујици Белошевићу, Основни суд у Приштини одредио меру притвора у трајању до 30 дана. Више угоститељских објеката затворено је током вечери у северном делу Косовске Митровице, у акцији санитарне, тржишне и пореске инспекције, којој су асистирали припадници полиције, потврдио за РТС портпарол приштинске полиције за регион Север Ердуан Баљићи.</p>
<p>Кандидат &#8220;Студентске листе&#8221; за посланика у Скупштини Србије <strong>Југослав Гашић</strong> најавио је да са Српском листом неће бити <a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/202674-izbori-srdanovic-banjaluka-bih/">политичке сарадње</a>, јер је посматрају кроз политику Српске напредне странке, за коју тврди да је на Косову и Метохији деловала катастрофално.</p>
<p>Према Гашићевим речима &#8220;Студентска листа&#8221; има исти однос према Српској листи као и према политици Српске напредне странке.</p>
<blockquote>
<p>О томе шта очекују Срби са Косова и Метохије од програма Студентске листе као и о последњим акцијама против српског народа на КиМ у режији Аљбина Куртија за<a href="https://rt.rs/programs/danas-na-rt/"><strong> &#8220;Данас на РТ</strong>&#8221; </a>говорио је професор Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици др <strong>Душко Челић.</strong> </p>
</blockquote>
<p> Упитан о програму Студентске листе када је у питању КиМ, професор Душко Челић је рекао да је то нека константа што је свакако добро, додајући да би тешко другачија политика тешко могла да се води и да је добро што је реафирмисана Резолуција 1244. </p>
<p>&#8220;Добро је да се у овом програмском документу помиње и реафирмише Резолуција 1244 и добро је што се међу програмским циљевима помиње противљење пријему &#8216;Косова&#8217; у међународне организације. Добро је да се помиње оцена уставности свих бриселских споразума&#8221;, истакао је Челић и додао је да је претходна власт убедљиво изгубила изборе и због политике која је вођена када је у питању Косово и Метохија. </p>
<p>Истакао је неуставан други Бриселски споразум из 2023. године и Охридски анекс. </p>
<p>&#8220;Унутрашња независност је тиме зацементирана&#8221;, казао је и додао један од ових споразума није потписан (Охридски), али подсећа да се сагласност не мора дати само потписом, а спровођење и даље може да буде обавезно. </p>
<p>Истакао је да уколико би Уставни суд утврдио неуставност, онда би влада требало да да изјаву којом потврђује да тај споразум не може бити део политике Србије. </p>
<p>Навео да постоје политичке импликације, док би правне последице биле делотворне. </p>
<p>&#8220;Мора се водити рачуна какве би последице могла да произведе једна таква одлука на српски народ на КиМ и СПЦ&#8221;, оценио је др Челић. </p>
<p>Нагласио је да Аљбин Курти није одустао од генералног гашења преосталих српских институција. </p>
<p>&#8220;Постоји агенда у вези са елиминисањем српског фактора на КиМ. Српски народ нема ниједно гарантовано људско право на КиМ. Вероватно да постоји тајминг, у марту месецу је ступио њихов &#8216;закон&#8217; о странцима. Не видим тишину када је у питању гушење свих права Срба.<strong> Ту нема ћутања, машина ради, али када је реч о преосталим институцијама, мислим да Курти чека неки повољан међународни тренутак да то уради. ЕУ је условила ту интеграцију настављањем пружања тих услуга у континуитету</strong>&#8220;, казао је др Челић. </p>
<p>Навео је да ЕУ није показала интерес за Резолуцију 1244. </p>
<p>&#8220;Резолуција 1244 не може бити укинута и она остаје на снази и њоме је гарантован територијални интегритет и суверенитет&#8221;, навео је и додао је да треба имати у виду да наш народ на КиМ живи у ужасним условима. </p>
<p>Истакао је да је потребно охрабрити народ и сачувати преостале српске институције. </p>
<p>&#8220;Није могуће да говоримо о томе да ћемо сачувати КиМ, а да с друге стране уводимо санкције пријатељској земљи и савезници, не само историјској, већ и актуелној, наравно Русији&#8221;, казао је др Челић одговарајући на питање о ставу Студентске листе да <a href="https://rt.rs/srbija-i-balkan/202603-jovo-bakic-za-rt-balkan/">неће бити увођења санкција Русији</a>. </p>
<p>Наслов: <strong>Покрет за одбрану Косова и Метохије</strong></p>
<p>(<a href="https://lat.rt.rs/srbija-i-balkan/203117-rezolucija-danas-studenski-program/">РТ Балкан, 30.10.2026</a>)</p>
</div>
<p>&nbsp;</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/dusko-celic-rezolucija-1244-ne-moze-biti-ukinuta-i-ostaje-na-snazi/">Душко Челић: Резолуција 1244 не може бити укинута и остаје на снази</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>И Курти има листу жеља: Надамо се да ће нова дешавања у Србији отворити пут ка признању тзв. Косова</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/i-kurti-ima-listu-zelja-nadamo-se-da-ce-n/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 31 Oct 2026 20:04:39 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106871</guid>

					<description><![CDATA[<p>Getty © Anadolu / Contributor</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/i-kurti-ima-listu-zelja-nadamo-se-da-ce-n/">И Курти има листу жеља: Надамо се да ће нова дешавања у Србији отворити пут ка признању тзв. Косова</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Очекујем да политичке промене у Србији донесу и позитивну промену приступа Београда према Приштини, поручио је премијер лажне државе Косово Аљбин Курти у обраћању страначким колегама на седници Генералног савета.</p>
<p>Поновио је да је Албанска коалиција на прошлонедељним изборима за Скупштину Србије обезбедила два мандата и остварила најбољи резултат Албанаца у Србији од 2000. године. Такав резултат, додао је, доказ је стављања општег интереса изнад партијског.</p>
<p>Говорећи о укупним резултатима, констатовао је да су они довели до реконфигурације политичке сцене:</p>
<blockquote>
<p>&#8220;Четврт века након пораза Милошевића и Шешеља, изгубили су и њихови политички наследници, Вучић и Дачић. Тренутно знамо ко је изгубио власт у Србији, али још не знамо ко ју је освојио. Надамо се да ће ову политичку промену пратити и позитивна промена односа званичног Београда према <em>Републици Косово</em> и Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи&#8221;, рекао је Курти, преноси &#8220;Економија онлајн&#8221;.</p>
</blockquote>
<p>Он је рекао и да &#8220;суочавање са прошлошћу, денацификација политичког дискурса, институционална декриминализација и унутрашња демократизација треба да створе услове за нормализацију односа са суседима&#8221;.</p>
<p>Додао је да расветљавање злочина почињених над албанским цивилима, идентификовање локација масовних гробница и расветљавање судбине несталих особа остају обавезе према жртвама и њиховим породицама.</p>
<p>&#8220;Без истине о прошлости не може се градити поверење за будућност. Желимо <em>добросуседске </em>односе, мир и сарадњу, на основу једнакости и међусобног поштовања. <strong>Зато се надамо да ће нова дешавања отворити пут ка потпуној нормализацији односа између <em>Косова</em> и Србије, уз међусобно признање</strong>&#8220;, рекао је Курти.</p>
<p>Коментарисао је и протесте у Албанији, наводећи да развој догађаја у тој земљи прати са забринутошћу.</p>
<p>&#8220;Албанију волимо увек и без обзира на околности. Она је неодвојиви део нашег националног бића. Зато развој догађаја тамо пратимо са забринутошћу, пажњом, одговорношћу и љубављу. Демократски напредак Албаније представља и историјску националну одговорност. Од животног је значаја да ми, Албанци, докажемо себи да умемо да изградимо демократију која може да издржи притиске капитализма и власт која не подлеже олигархији&#8221;, рекао је Курти.</p>
<blockquote>
<p>Он је негирао тврдње о умешаности Покрета Самоопредељење у те протесте.</p>
</blockquote>
<p>&#8220;Ми смо на челу Владе<em> Републике Косово</em>, а <em>Косово</em> није и никада неће бити ривал својој сестри. Радујемо се напретку Албаније на путу ка Европској унији, као и њеним економским и туристичким достигнућима. Искрено желимо да се ти успеси Владе Албаније и албанског народа учврсте и прошире кроз заједничке пројекте <em>Косова</em> и Албаније – инфраструктурне, економске, образовне, војне и друге&#8221;, рекао је Курти.</p>
<p>(<a href="https://lat.rt.rs/srbija-i-balkan/203171-kurti-ocekivanja-nova-vlada-srbije/">РТ Балкан, 31.10.2026</a>)</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/i-kurti-ima-listu-zelja-nadamo-se-da-ce-n/">И Курти има листу жеља: Надамо се да ће нова дешавања у Србији отворити пут ка признању тзв. Косова</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Из складишта у Ђаковици украдено више од 100 комада ватреног оружја</title>
		<link>https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/iz-skladista-u-dakovici-ukradeno-vise/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[pokim]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 31 Oct 2026 20:07:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Косово и Метохија - Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=106875</guid>

					<description><![CDATA[<p>Getty © Gwengoat</p>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/iz-skladista-u-dakovici-ukradeno-vise/">Из складишта у Ђаковици украдено више од 100 комада ватреног оружја</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="ArticleView-coverWrap">
<figure class="Cover-root">
<div class="Cover-image"><picture class="Picture-root Picture-default"><img decoding="async" class="Picture-root Picture-default lazyautosizes lazyloaded" src="https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2026.10/thumbnail/6ae5e49c8de6d76a4c094930.jpg" sizes="996px" alt="Iz skladišta u Đakovici ukradeno više od 100 komada vatrenog oružja" data-sizes="auto" data-src="https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2026.10/thumbnail/6ae5e49c8de6d76a4c094930.jpg" /></picture></div>
<p>Getty © Gwengoat<figcaption class="Cover-footer"></figcaption></figure>
</div>
<div class="Text-root Text-type_5 ArticleView-text ViewText-root ">
<p>&nbsp;</p>
<p>Више од 100 комада ватреног оружја украдено је из складишта оружја у Ђаковици, саопштила је данас тзв. косовска полиција додајући да је покренута истрага због случаја окарактерисаног као &#8220;тешка крађа&#8221;.</p>
<p>Крађа је пријављена полицији јуче поподне, а случај су пријавила двојица мушкараца, наводи се у полицијском извештају.</p>
<p>Према њиховој пријави, непознате особе су из складишта однеле више од 100 комада ватреног оружја, преноси приштинска &#8220;Економија онлајн&#8221;.</p>
<p>За сада није познато ко је власник складишта, нити о којој врсти ватреног оружја је реч.</p>
<p>Полиција је случај оквалификовала као тешку крађу и навела да је истрага у току, јавља Танјуг.</p>
<p>(<a href="https://lat.rt.rs/srbija-i-balkan/203167-djakovica-oruzje-kradja/">РТ Балкан, 31.10.2026</a>)</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/iz-skladista-u-dakovici-ukradeno-vise/">Из складишта у Ђаковици украдено више од 100 комада ватреног оружја</a> се појављује прво на <a href="https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs">Покрет за одбрану Косова и Метохије</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
