“Захвалан сам председнику Ердогану што је увек имао вољу да посети Србију и да разговарамо о многим нелаким питањима. Данас смо причали о бројним геополитичким темама, али и проблемима са којима се суочавају Србија и Турска, али и заједно Србија и Турска”, рекао је Вучић.

Он је додао да је са турским председником причао и о европском путу две државе, али и бројним глобалним иницијативама.

Председник је истакао да ће две земље завршити годину са 2,6 милијарди евра трговинске размене, а да је та цифра некада износила свега неколико стотина милиона евра. Истакао је и да је велики број турских туриста који долазе у нашу земљу, али и наших туриста који радо посећују Турску.

“Турска је земља са којом се трудимо да градимо пријатељске односе. Реч је о снажној држави, и политички и економски, не само на европском и светском нивоу”, рекао је Вучић.

Додао је да оно што продубљује поверење две државе јесте договор да се успоставе много ближи односи и сарадња у оквиру војних и безбедносних односа. 

“У свим сферама наша сарадња мора да расте, захвални смо турским инвеститорима јер постоје места у Србији која опстају управо захваљујући њима”, рекао је Вучић.

Два лидера причала су о ситуацији на Балкану.

“Пажљиво сам слушао Ердогана, који је говорио о ситуацији у Србији, међународном праву, али и ситуацији у БиХ и подршци коју дајемо њеном територијалном интегритету. Захвалан сам Ердогану и Турској што су желели да нас чују. Ценимо политику Ердогана који води независну и суверену политику која се води у интересу грађана. Ми смо много мања земља од Турске, али се трудимо да водимо своју политику. То је један од мостова Анкаре и Београда”, рекао је Вучић.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, навео је да је намера да се после две године поново покрену односи две земље.

“Интензивно смо радили на развоју пријатељства и веза и наша размена је поставила пут за будућност наших односа и сигнал је да постоји доста услова за побољшање”, рекао је Ердоган.

Он је навео да је са Вучићем причао о ситуацији у Украјини, на Блиском истоку и другим деловима света.

“Ми смо у нашем златном добу сарадње, а економски односи управљају нашим свеукупним односима”, истакао је.

Ердоган је додао да је са Вучићем разменио мишљења о ситуацији у свету и миру на Балкану.

“Јако је важно имати здрав разум кад је реч о приступу тензијама и свему што се недавно дешавало на Косову. Потврдили смо нашу решеност да заштитимо стабилност у БиХ која је врло рањива и то је чињеница коју треба узети у обзир, али и променити. Мислим да ће Србија играти врло конструктивну улогу у томе”, рекао је Ердоган.

Он је рекао да Турска, која је како знамо признала нелегалну независност “Косова”, подржава суверенитет Украјине и Палестине.

Председник Србије истакао је да је турском колеги захвалан што су увек, чак и кад нису сагласни, могли да разговарају.

“Захвалан сам им што разумеју проблеме на Балкану и знају да је мир једини начин на који се ти проблеми могу решити”, истакао је.

И Турска и Србија су у позицији да заједно руку под руку иду напред, ка заштити мира, сагласио се Ердоган, наводећи да је ради заштите мира потребно развити и сарадњу у области наменске индустрије.

На питање да ли сарадња у области наменске индустрије значи и сарадњу у око набавке турских дронова “бајрактар“, Ердоган је одговорио да је током разговора тема била и “могућности које турска индустрија има у домену одбрамбених ваздушних средстава, односно дронова, који би могли бити основа сарадње у области наменске индустрије”.

Вучић је рекао да иако је турска индустрија јача, ни српска војна индустрија није за потцењивање.

“Имам велико поверење у Ердогана и његов однос према миру и стабилности и то је нешто у чему обе стране могу само да добију. Имамо много идеја, саставили смо шта све можемо да добијемо од турске војне индустрије, али шта заједно можемо да остваримо у будућности”, рекао је председник Србије подвлачећи да Србију не интересују разговори, већ да жели да има снаге да одврати ратове.

(РТ Балкан, 11.10.2024)

Чланак Вучић са Ердоганом: Разговори о КиМ, БиХ и “бајрактарима” се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Вучић: Следеће недеље важан енергетски уговор са Америком се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

За почетак, занимљиво је да се у декларацији наводе само имена и функције званичника који су учествовали на Самиту, али не и државе, то јест државолике творевине из којих долазе. То значи да је Вјоса Османи потписана само као “председница”, без навођења да представља “Косово”, и представљана је у истом рангу као и остали лидери.

Као што је и најављено, у декларацији се истиче да се “најоштрије осуђује неиспровоцирани, неоправдани и илегални руски рат агресије против Украјине”, као и “флагрантно кршење међународног права и Повеље УН”. Такође, изражава се апсолутна подршка “украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру међународно признатих граница”. То посебно перверзно звучи у геополитичком смислу, с обзиром да се међу потписницима налази и Вјоса Османи, као и оне земље које су прекршиле међународно право и Резолуцију СБ УН 1244, признајући лажну државу “Косово”.

Када је реч о подршци, у декларацији се не говори о војној помоћи, већ о се наглашава посвећеност слању “разноврсне помоћи Украјини и њеном народу, колико год да то буде потребно”.

Данашња декларација се позива на раније документе, попут декларације Првог парламентарног самита кримске платформе усвојене у Загребу 25. октобра 2022, и декларације са Четвртог самита кримске платформе усвојене у Кијеву 11. септембра 2024, којима се изражава подршка за “украјински суверенитет и територијални интегритет, укључујући и на Криму”.

Како је навео председник Србије Александар Вучић, тај члан је измењен на захтев Србије, пошто се у првом маху у њему позивало на “деокупацију Крима”.

У декларацији се наводи да решење сукоба у Украјини мора бити у сладу са тзв. формулом мира Владимира Зеленског, а изражава се подршка резултатима Мировног самита који је средином јуна одржан у Швајцарској.

Међународна заједница се позива на даље “пружање помоћи Украјини”, док се наглашава, као што се и могло очекивати, да државе не би требало да пружају “материјалну или било какву другу подршку руском агресорском рату”.

Такође, наглашава се “значај усклађености са одлукама” Европске уније – међу којима се налазе и санкције против Русије, али без директног позивања на њихово увођење.

У декларацији се “најоштрије осуђују” покушаји Русије да “насилно и илегално анектира делове Украјине”, уз додатак да су “Аутономна Република Крим, Град Севастопољ, као и региони Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје неотуђиви делову Украјине”.

Када је реч о евроатлантским интеграцијама, наглашава се подршка напорима Украјине, Молдавије, Грузије и држава Западног Балкана да постану део тог блока, а препознају се и тежње Украјине да постане чланица НАТО-а.

У декларацији се исказује “чврста посвећеност привођењу правди оних појединаца одговорних за злочине агресије, злочине против човечности и ратне злочине почињене током агресорског рата Русије против Украјине”.

Између осталог, у декларацији се говори и о ослобађању заробљеника, подршци украјинском енергетском сектору, безбедносни нуклеарних постројења и послератној обнови.

“Не може бити слободне, мирне и просперитетне Европе без слободне, мирне и просперитетне Украјине”, наводи се у последњој тачки декларације.

Део наслова: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(РТ Балкан, 09.10.2024)

Чланак Шта је потписао Вучић: Ево шта пише у тексту декларације о Украјини из Дубровника се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Да је та тема заиста бринула Александра Вучића, он би о њој разговарао са Сергејом Лавровом на маргинама Генералне скупштине УН управо тих дана, када су се обојица тамо налазили када је та изјава дата, рекла је она”, изјавила је Захарова.

Наиме, српски председник је изјавио да би украјински сукоб могао трајати најмање десет година, а можда и 20 или 30 година, да ће се највероватније завршити по “корејском сценарију” и да ће се за свако насељено место водити интензивне борбе”.

Претходно је портпарол Кремља Дмитриј Песков, коментаришући ову Вучићеву изјаву, истакао да искусни политичари могу да имају своје мишљење о украјинском сукобу, а Русија полази од тога да Специјална војна операција треба да се заврши реализацијом свих постављених циљева.

(РТ Балкан, 02.10.2024)

Чланак Захарова прокоментарисала Вучићеву изјаву се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Тако је Песков прокоментарисао изјаву председника Србије Александра Вучића, који је рекао да би украјински сукоб могао трајати најмање десет година и да ће се највероватније завршити по “корејском” сценарију.

“Наравно, сви политичари, искусни, упућени политичари могу да имају своје мишљење о сукобу око Украјине. Ми полазимо од тога да СВО треба да се заврши реализацијом свих циљева”, рекао је Песков.

Претходно је председник Србије Александар Вучић изјавио да ће се “сукоб у Украјини одвијати по корејском сценарију и да се неће решити за 10, 20 или 30 година, као и да ће се за свако насељено место водити интензивне борбе”.

Говорећи о новој нуклеарној доктрини Руске Федерације, Песков је навео да су “донете важне промене и да ће у складу са тим бити формализоване”.

Осим тога, портпарол Кремља је додао да Русија осуђује убиство лидера Хезболаха Хасана Насрула, као и ударе на Либан.

“Руска страна осуђује такве поступке и сматра да су довели до значајне дестабилизације ситуације у региону. Главна ствар је да такво неселективно бомбардовање стамбених насеља у Либану доводи до огромног броја жртава.
То ће неминовно довести до хуманитарне катастрофе коју већ видимо у Гази”, оценио је Песков.

(РТ Балкан, 30.09.2024)

Чланак Кремљ реаговао на изјаву Вучића се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Да подсјетимо, САД су прибјегле у пракси одавно познатом правно-дипломатском маневру припреме споразума за потпис у различитим верзијама, при чему се испод сваке од њих потписао само представник једне стране – и нико више (ни из САД, нити из Израела). Међутим, реални смисао УЗАЈАМНОГ споразума између Србије и „Косова“ јесте да су се чином потписивања обје стране сагласиле са СВИМ тачкама споразума у ОБЈЕМА верзијама – иначе би испало да је Вучић потписао споразум са собом, а Хоти са собом, а то се није десило То значи да је предсједник Вучић потписивањем „своје“ верзије споразума (која, нажалост, обавезује Србију) прећутно, али свјесно ДАО САГЛАСНОСТ и на тачку о узајамном признњу Израела и „Косова“. Да је Вучић хтио да се успротиви ставци о израелско-„косовском“ признању, он је то могао учинити одбијањем потписивања крајње „српске“ верзије документа, односно могао је преговарати све док се не уклони и та погубна одредба. Он то није учинио, већ је својим потписом ставио до знања трећој држави (Израел) – да се Србија не противи израелском признању „косовске независности“, чиме ју је ослободио обавезе придржавања начелне позиције, у чему је ова земља више од 12 година истрајавала. Тиме је још једном потврђено да је Александар Вучић једна од најважнијих полуга-агената постепене суверенизације „Косова“.

Када смо на све ово, скупа с још некима, упозоравали одмах послије потписа штетног и понижавајућег споразума (у интервјуу за Хелмкаст, односно у тематском тексту за Печат), Вучић је дрско коментарисао да се он није сагласио с израелским признањем „Косова“. Сада је јасно ко је говорио истиу. Уосталом, Израел доста дуго није признавао „Косово“, а онда је, неколико мјесеци послије Вучићевог „мига“, то учинио. Иначе, Израел није могао да закључи споразум с „Косовом“ пошто га није признавао, али је то умјесто њега учинила Србија – признавши самим чином потписивања (још једног) (квази)међународног споразума са својом одметнутом покрајином да Косово и Метохију њен међународни представник не сматра дијелом своје територије, иако КиМ, упркос Вучићивим вишегодишњим напорима, то и даље јесте.

Да ствар буде још страшнија по наше интересе, у српској верзији Споразума Вучић–Хоти стоји да ће Србија премјестити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. То није само супротно ставу УН него би спровођење у дјело те одредбе могло изазвати излив бијеса међу муслиманским земљама са несагледивим посљедицама – не само када је ријеч о новом таласу признавања „Косова“. Ипак, у нашој крајње контролисаној јавности – што од стране Вучића што од стране домаћих натиста – тешко је добити прилику да се у јавном простору предочи како је Вучић Вашингтонским споразумом ушао у историју српске дипломатије тако што је за једну погубну одредбу споразума с приштинским илегалцима „трампио“ другу која је можда још погубнија.

Разумије се, ништа од овога није се могло чути у „анализама“ једног из плејаде Вучићевих посилних Николе Селаковића, којег је газда, подредивши готово све државне установе својој гигантској, разборитошћу и часношћу ни најмање „неспутаној“ самовољи, поставио на мјесто које се случајно зове „министар спољних послова“. Особеност свих ових људи јесте да они заправо не обављају дужности на које их је њихов „начелник“ поставио – иако су пуком формалношћу и изгласани на њих – јер је једини смисао онога што они јавно раде и говоре јесте да безусловно и слијепо бране сваку ријеч и сваки поступак А. В. На тај начин се чува своје мјесто у неформалној хијерархији Вучићевог „Двора“. Зато Србија суштински нема министра спољних послова, јер Вучић, који је себе изједначио с државом, мисли да (му) то није неопходно. Довољно је да он има Николу Селаковића.

Чланак Часлав Копривица: Израелско признање „Косова“ – епилог Вучићеве трампе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.