Руско издање овог Кустуричиног аутобиографског дела представљено је данас на националном штанду Русије на Међународном београдском сајму књига. Кустурица пише о свом одрастању у Сарајеву, описује земљу опустошену ратовима деведесетих година, али се присећа и свог путовања у Стокхолм, на уручење Нобелове награде Петеру Хандкеу.

„Ова књига, као и све што сам радио у животу, јесте производ немогућности да створим чисти жанр. Студирао сам филм и на филму сам учио како се ствара целина. Утолико је мени било лакше да напишем прву књигу, јер сам гледао како то изгледа на платну. Био сам срећан након написане прве књиге, као и након ове, јер сигурно не могу да кажу после свега тога: ‘Кустурица, онај глупи режисер’. Сви који знају да пишу мисле да су режисери глупи. И они су мање, више у праву, јер је већина режисера потпомогнута идејом да је режија колективни акт, не толико индивидуалан као писање књиге“, нашалио се Кустурица.

Угледни редитељ се сложио с оценом једне критичарке да се његова књига не може сврстати ни у један конкретан жанр, али да је једна од њених основних идеја и порука да је нобеловац Петер Хандке, после Арчибалда Рајса, најнаклоњенији српском народу, када је реч о људима за Запада.

„Петер Хандке је неухватљив, неукротив, толико је свој, да мислим да се тешко може наћи песник који може да уобличи идеју о томе колико је тај човек аутентичан и колико не потпада ни под један закон“, рекао је Кустурица.

Он је објаснио да наслов књиге „Бунтовни анђео“ упућује на Иву Андрића, који је тако звао припаднике организације „Млада Босна“, а да истовремено осликава и самог Хандкеа и његову интелектуалну и моралну непоколебљивост.

„Петера Ханкдеа најбоље описује сегмент из периода када смо ишли да прими Нобелову награду за књижевност. Секретар Нобеловог комитета га је сат и по наговарао да промени мишљење о Среберници, убеђујући га да ће после тога сви да га воле. Хандке се Сребреницом бавио дуго, а напонуду да постане омиљен у свету одговорио је да има повратну карту и да може и да се врати одакле је допсо. То је човек код ког ниједна врста менталне корупције није могућа“, истакао је Кустурица.

Према његовим речима, једна од тема којима се бави у овој књизи јесте прелазак јунака преко жице.

„Џонатан Питерсон, веома популаран на Јутјубу, има једну добру формулацију људског живота. Сви ми ходамо том жицом, и када је нема испод наших ногу, и пред свима нама је свакодневно могућност да се крећемо између пакла и раја. И само мало скретање може да нас баци на једну страну, или да, евентуално, останемо усправни на другој страни. Ја бих додао да наше кретање одређујемо кретањем између реда и хаоса“, истакао је Кустурица.

Он је говорио и о свом филму, који се снима према мотивима романа Фјодора Достојевског, истакавши да има снажну потребу да направи „филм о добром човеку и о томе како се спасити демона, а не бити глуп“.

На питање ком би редитељу поверио екранизацију неке од својих књига, Кустурица се нашалио да би је режирао сам, уз закључак да би то било „својеврсно самоубиство“.

Кустурица је, ипак, посебно издвојио редитеље попут Андреја Кончаловског и Никите Михалкова, који су, како је истакао, веома утицали на његов уметнички развој, али је указао и на редитеље попут Александра Довженка и Всеволода Пудовкина, који су, како је рекао, били припадници „руске пропагандне школе филма“.

„Ипак, у односу на данашње време, они су много мање пропаганда. Данас су сви филмови који се снимају, заправо, холивудска пропаганда“, закључио је Кустурица.

Говорећи о Дрвенграду, односно Кустендорфу, Кустурица је подсетио на то да је то село направљено с идејом да не буде потпуно реално, те да су у њему прво подигнути црква и биоскоп.

„Он је окружен планинама чуварима, налази се у најлепшем делу Србије, највише зато што је Друг Тито одлучио да не гради фабрике тамо, јер су ту били његови непријатељи монархисти, које је покушавао да отера, па је захваљујући томе природа остала веома лепа. То је територија која је често мењала владаре, од средњовековне Босне, преко српског царства, све док ја нисам дошао. Када сам ја дошао, покојни Бора Чорба је рекао да се то зове ‘Мокрогорски Емирати’“, рекао је угледни редитељ у шали.

Кустендорф је, како је рекао Кустурица, замишљен по узору на старогрчке полисе, у којима се свакодневно одвијају симпозијуми. Говорећи о томе, Кустурица је закључио да би „Живот као симпозијум“ могао бити и прикладан наслов за неку његову наредну књигу.