“Косову је такође обец́ана европска перспектива и на томе намеравам да предано радим у сарадњи са мојим колегама из Европског парламента и Скупштине Републике Косово. Мир, безбедност, дијалог и нормализација односа са Србијом, заштита права мањина и свих грађана Косова и примена уставног поретка на целој територији Републике Косово биц́е приоритетна питања”, рекао је Штир.

Како наводи Клиx.ба, ХДЗ је интензивно лобирао да на ово место стави члана своје странке, а према изворима портала, ова идеја се није допала већини чланова ЕПП-а и других странака које с овом групацијом чине већину у Европском парламенту.

Отворите врата Косову

Штир је прошле године, као хрватски представник у Парламентарној скупштини Савета Европе позвао на пријем Косова у ту организацију и УН, али и на “отварање врата” Србији за чланство у ЕУ.

“Отворите врата да Косово постане део Савета Европе и УН, али отворите врата Србији да постане чланица ЕУ. И Косово и Србија су окружени ЕУ и Натоом. Зато сматрам да су Србија и Косово са Западом и на Западу. Наравно, на властима у Београду је да се сврстају на страну Запада, да постану чланица ЕУ, а на властима у Приштини је да спроведу неопходне реформе како би прво постале земља кандидат, а затим чланица ЕУ”, поручио је хрватски посланик.

Он је казао да је “европско решење, којем се радује, да Србија и Косово поново буду уједињени, али овај пут као две државе чланице уједињене Европе, као две државе чланице ЕУ”.

Деда – пуковник усташке војске

Штир је рођен 1972. у Аргентини, у Буенос Ајресу, а како се наводи на Википедији, потомак је политичких емиграната који су у Аргентину дошли после Другог светског рата.

“Његов деда Иван Штир био је пуковник усташке војске и помоћник Вјекослава (Макса) Лубурића, а деда по мајци Милорад Лукач био је један од водећих емигрантских политичара Хрватске сељачке странке”, пише на овом сајту.

Председник Хрватске Зоран Милановић је 2021. у Вуковару споменуо Ивана Штира, називајући га “чепинским убицом и ратним злочинцем”.

То унуку, ипак, није сметало у политичкој и дипломатској каријери. 

Опасност од сепаратизма, али само у БиХ

Једна од константи на његовом политичком путу је подршка Косову. 

Тако је још 2017. године као хрватски министар спољних и европских послова, након састанка с косовским шефом дипломатије Енвером Хоџајем изјавио да Хрватска кроз европско партнерство жели да допринесе јачању косовских институција, те помогне у спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању.

“Хрватска снажно подржава независност и интегритет Косова”, рекао је Штир на конференцији за новинаре.

Али када је у питању БиХ, Штир је више пута упозоравао на “опасност од централистичких и сепаратистичких снага у БиХ” и агитовао за јачање федерализма у тој држави.

“Постоји, наравно, ентитет који носи име Федерација, али он не функционише на тај начин и зато сам говорио да се мора федерализовати та федерација”, изјавио је за РСЕ.

Оставку на функцију шефа дипломатије је поднео 2017. године, а медији су писали да Штир припада ултраконзервативној струји у ХДЗ и да му је била неприхватљива коалиција с либералним ХНС, странком која је била један од највећих критичара ХДЗ-а.

Да већина не постане мањина 

Штиру је интересантна и суседна Црна Гора, иако му не спада “у нови ресор”.

Недавно је са још четири европарламентарца дигао глас да се заустави иницијатива о измени Закона о двојном држављанству у Црној Гори, јер би те измене “могле да доведу до тога да Црногорци у својој земљи постану мањина”.

“То је пројекат који отвара многа питања, првенствено што се у најавама могло ишчитати да би огроман број људи који данас не живе у Црној Гори добили држављанство чиме би се могао променити идентитет Црне Горе, тј. да Црногорци, у крајњој линији, буду чак и мањина у властитој држави”, рекао је Штир за РСЕ.

Измишљени непријатељ

Полемику је имао и са председником Србије, након што је пре неколико година писао о Вучићу у својим текстовима.

“Гадости које сам прочитао у хрватским медијима само вам показују колика је заинтересованост и координисаност у акцијама и у нападима на нашу земљу”, рекао је Вучић, док је Штир одговорио на Фејсбуку, поручивши му да се бави својим народом “а не измишљеним непријатељима из Хрватске”.

Но, са таквим непријатељима изгледа и сам бије битке, па је још 2018. упозоравао на “покушај Србије да се позиционира као водећа сила у региону”, прецизирајући да није посреди намера да се обнови Југославија, него стварање инструмената за доминантан утицај “југосфером”. 

“Бик”

Давор Штир је дипломирао политичке науке и међународне односе на Католичком универзитету у Буенос Ајресу, касније и новинарство, а политичку и дипломатску каријеру градио је након повратка у Хрватску у другој половини 1990-их година. 

У младости је славио 10. април, дан када је 1941. године успостављена Независна држава хрватска, али се касније јавно одрекао величања те творевине.

Радио је у хрватским амбасадама у Вашингтону и Бриселу, а до 2009. био је саветник премијера Иве Санадера за спољну политику. Члан је ХДЗ-а. 

На парламентарним изборима 2011. године изабран је за посланика у Хрватском сабору, а био је један од најближих сарадника Јадранке Косор. У априлу 2013. Штир је изабран за хрватског представника у Европском парламенту, где је био до 2016. када је постављен на место шефа хрватске дипломатије.

Од 2024. године је поново постао члан Европског парламента.

Медији га описују као десничара и конзервативца, блиског католичким круговима.

Његово немачко презиме Штир (Стиер) у преводу значи “бик”.

Ожењен је и отац троје деце. 

(Косово онлајн, 09.10.2024)

Чланак Давор Иво Штир: Европосланик, унук усташког пуковника и тврдо крило ХДЗ-а се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.