Руско издање овог Кустуричиног аутобиографског дела представљено је данас на националном штанду Русије на Међународном београдском сајму књига. Кустурица пише о свом одрастању у Сарајеву, описује земљу опустошену ратовима деведесетих година, али се присећа и свог путовања у Стокхолм, на уручење Нобелове награде Петеру Хандкеу.

 

„Ова књига, као и све што сам радио у животу, јесте производ немогућности да створим чисти жанр. Студирао сам филм и на филму сам учио како се ствара целина. Утолико је мени било лакше да напишем прву књигу, јер сам гледао како то изгледа на платну. Био сам срећан након написане прве књиге, као и након ове, јер сигурно не могу да кажу после свега тога: ‘Кустурица, онај глупи режисер’. Сви који знају да пишу мисле да су режисери глупи. И они су мање, више у праву, јер је већина режисера потпомогнута идејом да је режија колективни акт, не толико индивидуалан као писање књиге“, нашалио се Кустурица.

 

 

Неукротиви Хандке

 

Угледни редитељ се сложио с оценом једне критичарке да се његова књига не може сврстати ни у један конкретан жанр, али да је једна од њених основних идеја и порука да је нобеловац Петер Хандке, после Арчибалда Рајса, најнаклоњенији српском народу, када је реч о људима за Запада.

„Петер Хандке је неухватљив, неукротив, толико је свој, да мислим да се тешко може наћи песник који може да уобличи идеју о томе колико је тај човек аутентичан и колико не потпада ни под један закон“, рекао је Кустурица.

 

Он је објаснио да наслов књиге „Бунтовни анђео“ упућује на Иву Андрића, који је тако звао припаднике организације „Млада Босна“, а да истовремено осликава и самог Хандкеа и његову интелектуалну и моралну непоколебљивост.

 

„Петера Ханкдеа најбоље описује сегмент из периода када смо ишли да прими Нобелову награду за књижевност. Секретар Нобеловог комитета га је сат и по наговарао да промени мишљење о Среберници, убеђујући га да ће после тога сви да га воле. Хандке се Сребреницом бавио дуго, а напонуду да постане омиљен у свету одговорио је да има повратну карту и да може и да се врати одакле је допсо. То је човек код ког ниједна врста менталне корупције није могућа“, истакао је Кустурица.

 

Емир Кустурица

© Sputnik / Дејан Симић

 

Према његовим речима, једна од тема којима се бави у овој књизи јесте прелазак јунака преко жице.

 

„Џонатан Питерсон, веома популаран на Јутјубу, има једну добру формулацију људског живота. Сви ми ходамо том жицом, и када је нема испод наших ногу, и пред свима нама је свакодневно могућност да се крећемо између пакла и раја. И само мало скретање може да нас баци на једну страну, или да, евентуално, останемо усправни на другој страни. Ја бих додао да наше кретање одређујемо кретањем између реда и хаоса“, истакао је Кустурица.

 

Он је говорио и о свом филму, који се снима према мотивима романа Фјодора Достојевског, истакавши да има снажну потребу да направи „филм о добром човеку и о томе како се спасити демона, а не бити глуп“.

 

На питање ком би редитељу поверио екранизацију неке од својих књига, Кустурица се нашалио да би је режирао сам, уз закључак да би то било „својеврсно самоубиство“.

 

Кустурица је, ипак, посебно издвојио редитеље попут Андреја Кончаловског и Никите Михалкова, који су, како је истакао, веома утицали на његов уметнички развој, али је указао и на редитеље попут Александра Довженка и Всеволода Пудовкина, који су, како је рекао, били припадници „руске пропагандне школе филма“.

 

„Ипак, у односу на данашње време, они су много мање пропаганда. Данас су сви филмови који се снимају, заправо, холивудска пропаганда“, закључио је Кустурица.

 

Емир Кустурица на Сајму представио своју нову књигу

© Sputnik / Дејан Симић

 

Мокрогорски емирати

 

Говорећи о Дрвенграду, односно Кустендорфу, Кустурица је подсетио на то да је то село направљено с идејом да не буде потпуно реално, те да су у њему прво подигнути црква и биоскоп.

 

„Он је окружен планинама чуварима, налази се у најлепшем делу Србије, највише зато што је Друг Тито одлучио да не гради фабрике тамо, јер су ту били његови непријатељи монархисти, које је покушавао да отера, па је захваљујући томе природа остала веома лепа. То је територија која је често мењала владаре, од средњовековне Босне, преко српског царства, све док ја нисам дошао. Када сам ја дошао, покојни Бора Чорба је рекао да се то зове ‘Мокрогорски Емирати’“, рекао је угледни редитељ у шали.

 

Кустендорф је, како је рекао Кустурица, замишљен по узору на старогрчке полисе, у којима се свакодневно одвијају симпозијуми. Говорећи о томе, Кустурица је закључио да би „Живот као симпозијум“ могао бити и прикладан наслов за неку његову наредну књигу.

 

Валентина Булатовић

 

(Спутњик, 20.10.2024)

Чланак Кустурица и непоткупљиви Хандке се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Шта је битније – јавни или приватни интерес, питамо се и након најновијег случаја чији су главни актери прослављени српски редитељ Емир Кустурица и власник телевизије “Пинк” који се, како би редитељу одговорио на ауторски текст, поиграо не само са националном фреквенцијом, већ и са вештачком интелигенцијом.

За оне који не познају могућности вештачке интелигенције, али и “ентузијазам” Жељка Митровића да уз помоћ овог алата деградира своје противнике, изгледало би да је власник “Пинка” заправо само објавио снимак Кустурице који сам себе вређа најстрашнијим речима. Реч је, међутим, о комплетно лажираном видеу, који је заправо Митровићев “одговор” пун увреда, на ауторски текст Емира Кустурице “Шта нам је, дакле, урадио Жекс”. Кустурица је због тога затражио да Виши суд у Београду забрани Жељку Митровићу емитовање снимка, у коме је злоупотребљен Кустуричин лик и глас, а због безобрзирне приватизације националне фреквенције позван је да реагује и РЕМ.

Све је почело од Кустуричиног текста који је објављен на порталу “Искра”, а затим и у другим медијима, а у коме се редитељ осврће на Митровићев мјузикл који се изводи у некадашњем биоскопу, а сада театру “Одеон”, али и на утицај Митровићевог “лика и дела”, а нарочито његових ријалитија на намлађи део популације.

“Није убица из Младеновца рођен у време Драјфуса нити у време изградње Ајфеловог торња. Није Кецмановић, монструозни дечак убица из основне школе ‘Рибникар’ растао у Тунгузији, није он био ученик неке школе у Руанди где постоје племенска заоштравања па је могуће да се убијају међусобно на миг неког трговца из Енглеске или Француске, него је управо у Србији растао. У којој Србији? Оној која је заменила свој аутентични историјски ток за тзв. квантне скокове, скокове који су у оптичком свету Жељка Митровића Жекса и људи које он представља били нешто што је дизало социјалне моделе на нивое које сви хоће да достигну”, навео је, између осталог Кустурица.

Славни редитељ, коментаришући Митровићев мјузикл, који, како је најављиван “доноси причу о принцу таме Луциферу, из потпуно другачијег угла” (угла за који су многи рекли да вређа осећања хришћана) – свој текст завршава питањем: “Шта нам је дакле урадио Жекс”?

“Довели смо у питање све што је било у нашој традицији. Не само фолклор, традицију, чињеницу да смо земља оних који су се борили на Церу, ослобађали Косово 1912, оних који су крварили у два антифашистичка покрета. Дошли смо до тога да нам главни поглед на фикцију не буде ни један велики писац. Од стварања Пинка и давања шансе Жексу, који је на путу да постане свети Жекс, учињено је много на деградацији човека која иде са технолошким напретком који је он злоупотребио из егоистичких разлога”, закључио је Кустурица.

Одговор власника “Пинка” стигао је у виду поменутог, вештачком интелигенцијом креираног снимка, на коме вештачки генерисани “Кустурица”, наводно говори како је његов отац вршио ликвидације за Озну, он радио за Удбу и како је “у љубави са онима који убијају децу на истоку”.

Митровић је снимак “најавио” речима: Ево шта је стварно Куста појаснио кад се мало отрезнио! Текст Жекс, видео продјусд бај Жекс АИ”.

Лажни, односно вештачком интелигенцијом креирани Кустурица тако наводно говори Митровићу да никада неће добити “Златну палму”, ако се “на међународној сцени не буде ругао сопственом народу”. Митровић се усуђује и да злонамерним снимком инсинуира и како је популарност филмова Емира Кустурице утицала на младе, попут дечака убице из “Рибникара” јер су кроз те филмове “схватили сопствену безвредност, или безвредност целог једног народа”.

У саопштењу Адвокатске канцеларије Томановић која заступа Кустурицу, наводи се да редитељ због коришћења технологије за лажирање и креирање увредљивог синтетизованог аудио и видео снимка, захтева да Посебно одељење за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду покрене поступак и захтева уклањање снимка, да РЕМ покрене поступак против Пинка, а да Виши суд у Београду донесе привремену меру и забрани Жељку Митровићу даље емитовање и да на било који други начин учини доступним у јавности незакониту обраду гласа и лика.

Канцеларија додаје да творац снимка увреду и незаконито поступање не може правдати наводном сатиром, истичући да “снимак није ни сатира, ни уметнички, ни било који правно дозвољени облик изражавања већ законом забрањено поступање супротно јавном интересу”.

Ово није први пут да се Митровић, како би дисквалификовао појединце са јавне сцене, служи вештачком интелигенцијом.

РЕМ је због тога недавно подсетио “све пружаоце медијских услуга” да су, сходно одредби из члана 47. Закона о електронским медијима, дужни да не пружају програмске садржаје који могу злоупотребити лаковерност гледалаца и слушалаца и да аудио-визуелни садржај не доводи у заблуду јавност у погледу личности, догађаја или појаве који су предмет снимка, нарочито у информативним програмима чија је првенствена намена да на основу чињеница информишу кориснике медијских услуга о актуелним догађајима, личностима и појавама, као и да допринесу њиховом тумачењу и разумевању.

Уз то, пружалац медијских услуга, има законску обавезу да спречи злоупотребу личних података, односно идентитета, у које спадају нечији лик или глас, закључено је у саопштењу.

(РТ Балкан, 17.10.2024)

Чланак Митровић, Кустурица и лажни снимак: Како је власник “Пинка” злоупотребио вештачку интелигенцију се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

У којој Србији? Оној која је заменила свој аутентични историјски ток за тзв. квантне скокове, скокове који су у оптичком свету Жељка Митровића Жекса и људи које он представља били нешто што је дизало социјалне моделе на нивое које сви хоће да достигну. Сви хоће да буду богати, сви хоће да буду славни и сви хоће да буду видљиви што се потврђује кроз мреже које су дале онима који се зову нико да буду неко.

Ту се у неку руку, на срећу, показала и духовитост нашег народа, међутим код деце се одразило директно кроз оно што је доступно већ са 11- 12 година. Од порнића до директног језика који чини потпуно незаштићеним младог човека. Утолико је интелекутална камарила, у којој су неки моји бивши пријатељи, објаснила да то убиство нема никакве везе са телевизајама и са оним из чега људи црпе своје упоредне вредности.

Од свих ријалитија, онај који има најизраженију универзалну вредност је последњи ријалити Жељка Митровића званог Жекс, који је, уствари, пренос са телевизије у реални позоришни простор, и дешава се на месту где је некад био диван биоскоп „Одеон“. Дуго је тај биоскоп тражио купца и нашао га је управо у ономе, који је попут Фелинијевог модела, нагурао сцену не само београдском елитом коју чине новинари, њихови опслужитељи, даваоци интелекуталних услуга, које касније Миломир Марић претвара у релативизацију било чега што они изговоре.

Сви који су пристали на то дошли су на ту представу. Нисам је видео целу али сам видео елементе и неку врсту храбрости која је потребна кад човек прави неки већи потез. А већи потез може бити ужасан а може бити и добар. Он је у свој довео бога који се кретао између званица у том некадашњем биоскопу, сада простору за Жељкове мјузикле. Треба бити храбар па довести бога међу људе, па му чак укинеш и онај ехо у гласу као идеју у којој барем његов глас остаје део неке мистике. Дакле демистификовани бог у редитељском рукопису Жељка Митровића изгледа као Деда Мраз. Само му фале новогодишњи поклони, а не творац у кога ми верујемо јер наука није могла да докаже ни велики прасак ни било шта што нас враћа стотине милиона година уназад.

Да ли наука може да докаже настанак света, не може, али научници који не верују у бога могу да изговоре оно што је блиско Жељку Митровићу, да је то све прдњава и да све око тог бога може да буде као Јувел Харари, може да буде бог сваки човек.

Ово око бога постаје како бих рекао део једне мистичне суштине живота која кад се оголи онда се добије тај Жекс, који се за време тамо неке прославе, да простите, дрпа за к…

Пре двадест година то би било кршење јавног реда и мира, јавни ред и мир сада не постоје, али постоји огроман новац не знам како зарађен, вероватно рекламама, и чиме све не, да се стави бог на бину. Бог у представи коју сам видео чак и игра, упада у неки ритам. То нас опет наводи на мисао – бог који плеше. Да ли је Исус Христ плесао, не зна се, не постоје трагови, али, Жексу не требају трагови, Жекс ради шта год жели.
Шта је ту најважније? Све оно што ми знамо о богу он направи код себе. У великој представи отварања те његове палате или на прослави елите, или како му се то зове, он хода по води. Истини за вољу има неке велике баканџе а ми који се бавимо филмом знамо да под водом могу да буду рониоци, могу да буду практикабли по којима се хода али се ствара илузија да Жекс хода по води.

Дакле, он не узима изван сфере религије, или религиозне културе идеју да је Исус Христ ходао по мору, него он хода по мору. Код њега на представи Деда Мраз је тај који има богоугодан глас. Све особине бога преузима Жекс. Жекс пркоси гравитацији, Жекс живи ван гравитације.

Дошли смо до тога да онај који скупи највећи број прегледа, то може да буде ордиранрна курва, постаје највиши светски ниво.

Шта нам је, дакле, урадио Жекс?

Довели смо у питање све што је било у нашој традицији. Не само фолклор, традицију, чињеницу да смо земља оних који су се борили на Церу, ослобађали Косово 1912, оних који су крварили у два антифашистичка покрета. Дошли смо до тога да нам главни поглед на фикцију не буде ни један велики писац. Од стварања Пинка и давања шансе Жексу, који је на путу да постане свети Жекс, учињено је много на деградацији човека која иде са технолишким напретком који је он злоупотебио из егостичких разлога.

(Искра, 13.10.2024)

Чланак Емир Кустурица: Шта нам је, дакле, урадио Жекс? се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Емир Кустурица: У име оца, светог Жекса и духовног простаклука | Мој живот ЕП 110 се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.