– Косметско Повереништво Покрета за КиМ поручује Александру Вучићу, Петру Петковићу и проалбанској Српској листи да:

1. Срби на Космету неће косоварску ,,ЗСО” – институцију ткзв. независног Косова!

Ми хоћемо само Србску покрајину – Косово и Метохију, као неодвојиви део државе Србије!

2. Срби на Космету траже министарство за КиМ!

Да министар буде онај који живи на Космету и који нити једног тренутка није учествовао у било којој албанској институцији!

3. захтевамо моментални и неповратни излазак ваш из Бриселског споразума, из штетних, антисрбских и проалбанских ,,ЕУ преговора’’, и свих УЧК институција!

Ово су жеље, али и захтеви србског народа који живи на Косову и Метохији!

Све остало су ваш бизнис, издаја и братска трговина са политичком и бизнис – браћом вашом из Приштине, Вашингтона и Брисела!

Дакле, престаните упорно да захтевате формирање косоварске Заједнице Српских Општина!

На тај начин ви заступате интересе албанског, а никако србског народа на Космету! 

Нигде и никада се Срби на Космету нису изјаснили да пристају да србску покрајину Косово и Метохију, замене великоалбанском ,,ЗСО”!!!

Стога, ни на којим преговорима ви не можете бити. легитиман представник Срба који живе на Косову и Метохији!

Јер својим деценијским радом чините (не)свесно тешко кривично дело издаје и велеиздаје!

Истовремено, позивамо све родољубиве снаге централне Србије да нас подрже у нашем захтеву и да покрену кривичну одговорност како за деценијску велеиздају наведених лица који се лажно представљају као брижни заступници нас Срба на Космету…тако и за њихово јавно одустајање од борбе за очувањем државне територије на шта их Устав обавезује, са истовременим активностима на јачању независности Косова формирањем још једне албанске институције којој су само префикс ,,српски” наденули.

Чланак Косметско Повереништво Покрета за одбрану КиМ: Срби неће косоварску “ЗСО” се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Да подсјетимо, САД су прибјегле у пракси одавно познатом правно-дипломатском маневру припреме споразума за потпис у различитим верзијама, при чему се испод сваке од њих потписао само представник једне стране – и нико више (ни из САД, нити из Израела). Међутим, реални смисао УЗАЈАМНОГ споразума између Србије и „Косова“ јесте да су се чином потписивања обје стране сагласиле са СВИМ тачкама споразума у ОБЈЕМА верзијама – иначе би испало да је Вучић потписао споразум са собом, а Хоти са собом, а то се није десило То значи да је предсједник Вучић потписивањем „своје“ верзије споразума (која, нажалост, обавезује Србију) прећутно, али свјесно ДАО САГЛАСНОСТ и на тачку о узајамном признњу Израела и „Косова“. Да је Вучић хтио да се успротиви ставци о израелско-„косовском“ признању, он је то могао учинити одбијањем потписивања крајње „српске“ верзије документа, односно могао је преговарати све док се не уклони и та погубна одредба. Он то није учинио, већ је својим потписом ставио до знања трећој држави (Израел) – да се Србија не противи израелском признању „косовске независности“, чиме ју је ослободио обавезе придржавања начелне позиције, у чему је ова земља више од 12 година истрајавала. Тиме је још једном потврђено да је Александар Вучић једна од најважнијих полуга-агената постепене суверенизације „Косова“.

Када смо на све ово, скупа с још некима, упозоравали одмах послије потписа штетног и понижавајућег споразума (у интервјуу за Хелмкаст, односно у тематском тексту за Печат), Вучић је дрско коментарисао да се он није сагласио с израелским признањем „Косова“. Сада је јасно ко је говорио истиу. Уосталом, Израел доста дуго није признавао „Косово“, а онда је, неколико мјесеци послије Вучићевог „мига“, то учинио. Иначе, Израел није могао да закључи споразум с „Косовом“ пошто га није признавао, али је то умјесто њега учинила Србија – признавши самим чином потписивања (још једног) (квази)међународног споразума са својом одметнутом покрајином да Косово и Метохију њен међународни представник не сматра дијелом своје територије, иако КиМ, упркос Вучићивим вишегодишњим напорима, то и даље јесте.

Да ствар буде још страшнија по наше интересе, у српској верзији Споразума Вучић–Хоти стоји да ће Србија премјестити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. То није само супротно ставу УН него би спровођење у дјело те одредбе могло изазвати излив бијеса међу муслиманским земљама са несагледивим посљедицама – не само када је ријеч о новом таласу признавања „Косова“. Ипак, у нашој крајње контролисаној јавности – што од стране Вучића што од стране домаћих натиста – тешко је добити прилику да се у јавном простору предочи како је Вучић Вашингтонским споразумом ушао у историју српске дипломатије тако што је за једну погубну одредбу споразума с приштинским илегалцима „трампио“ другу која је можда још погубнија.

Разумије се, ништа од овога није се могло чути у „анализама“ једног из плејаде Вучићевих посилних Николе Селаковића, којег је газда, подредивши готово све државне установе својој гигантској, разборитошћу и часношћу ни најмање „неспутаној“ самовољи, поставио на мјесто које се случајно зове „министар спољних послова“. Особеност свих ових људи јесте да они заправо не обављају дужности на које их је њихов „начелник“ поставио – иако су пуком формалношћу и изгласани на њих – јер је једини смисао онога што они јавно раде и говоре јесте да безусловно и слијепо бране сваку ријеч и сваки поступак А. В. На тај начин се чува своје мјесто у неформалној хијерархији Вучићевог „Двора“. Зато Србија суштински нема министра спољних послова, јер Вучић, који је себе изједначио с државом, мисли да (му) то није неопходно. Довољно је да он има Николу Селаковића.

Чланак Часлав Копривица: Израелско признање „Косова“ – епилог Вучићеве трампе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.