У том документу под називом “Притварање и осуда Џулијана Асанжа и њихов застрашујући утицај на људска права”, који је раније објављен на сајту ПС СЕ, указује се на значај слободе штампе и наводи да “оштро поступање према Џулијану Асанжу, који је недавно пуштен из притвора након више од деценије политички мотивисаног кривичног гоњења за његов новинарски рад”, заслужује посебну пажњу.

(Не)брига за слободу говора

А онда плус – изражава се забринутост да “несразмерно оштар третман” према њему “ствара опасан застрашујући ефекат и климу аутоцензуре која утиче на све новинаре, издаваче и друге који извештавају о стварима од суштинског значаја за функционисање демократског друштва”.

Добро, није Парламентрана скупштина Савета Европе нешто што директно утиче на догађаје, али – принципи су важни! Кад знамо шта хоћемо, нешто ћемо и да урадимо! За демократију, слободу говора, слободу штампе… Јер, то су европске вредности! Цивилизацијске, такорећи.

Али…

Вест садржи и конкретно: “За резолуцију у ПС СЕ, коју чине посланици из 46 држава чланица Савета Европе, гласало је 88 посланика, 13 је било против, а 20 је било уздржано, саопштио је Викиликс на свом налогу на друштвеној мрежи Икс.” И то се није објашњавало. Победи се у зубе не гледа.

У ствари, како нам је после на те нане разјашњавала Наташа Јокић са лица места, из Стразбура (сајт Балкан магазин), то бејаше и срамно и – “својеврсна разгледница сутона Европе”.

Џулијан Асанж је са супругом седео на галерији и гледали су…

Пирати изнад кукавичијег гнезда

Од 306 посланика ПС СЕ само трећина их је била у сали. Исландска посланица Суне Еварсдотир поднела је извештај о последицама затварања “без преседана”.

Она је, иначе, чланица исландске Партије пирата, која је нетипична за савремену Европу јер инсистира на “директној демократији” – “где сви људи заједно одлучују о свим стварима од јавног значаја. Карактеришу је велике скупштине народа, познате још и као зборови, сабори и слично.” Што за Исланд и није нелогично: популација од 380.000 становника, око 3,7 становника по квадратном километру; најређе насељена држава у Европи, и једна од 20 најређе насељених држава на свету. Готово две трећине популације живи у главном и највећем граду Рејкјавику. Странка је основана 2012. и стално је опозициона, са подршком од око 10 одсто. Противи се да Исланд буде у ЕУ, брине о бескућницима и за декриминализацију је употребе дрога.

Тако да су “озбиљни посланици”, они којима је важно како ће их по оваквим питањима обележити САД и Велика Британија, избивали из сале. Од оних који су остали британски и пољски су одлучно гласали “не” и, ко би рекао, подржао их је, са српске стране, извесни Владимир Ђорђевић са листе “демократске” Нове ДСС. Машалах!

Сама расправа о случају који је више од деценије био у центру интересовања светске јавности била је као од беде. Пет обавезних који прате извештај и – 12 оних који су додали још по нешто. Као да се расправљало о Србима које Албанци прогоне са Косова.

Ово је, дакле, Европа која не налази да је важно што јој је “Викиликс потврдио постојање тајних затвора, киднаповања и илегалне трансфере затвореника које су спроводиле Сједињене Државе на европском тлу, а које је и ПС СЕ већ осудила у резолуцијама 2006. и 2007, на основу извештаја Дика Мартија о бесправним изручењима и тајним затворима и летовима ЦИА чију је веродостојност касније потврдио и сам тадашњи председник Буш (јуниор)”.

Слобода је ропство

Тужни Орвел се узалуд надао да су његове досетке цинизам. “Рат је мир! Слобода је ропство! Незнање је моћ!” То су данас водеће европске вредности. С њима се лакше живи. Ко тако кличе виђен је за парламентарца, министра, начелника генералштаба, главног уредника медија…

Добро, било је овај пут у ПС СЕ и полемичких тонова. Да се приредба не угуши у досади. Француско-енглески матине ријалити, по правилима La commedia dell’arte.

Лорд Ричард Кин је са милтоновских висина одбио сваку могућност да онај кога Британија трпа у затвор може бити “политички затвореник” као и – да би држава слободарских Енглеза могла бити и на који начин “одговорна за психичке последице његове (Асанжове) дугогодишње изолације”.

Француз Емануел Фернандез је знао како се одговара Енглезима као фундаменту недодирљивих англосаксонских малтретирања света – па је подсећао да су “извештаји Викиликса о затвореницима у Гвантанамо Беју открили незаконито изручење и мучење 780 муслиманских мушкараца и дечака, од којих су многи били потпуно недужни и заправо су их продавали криминалци у њиховим земљама који су их претходно киднаповали”.

Па је додао: “Асанж је радио за људска права откривајући умешаност такозваних демократских држава у неописиве злочине.” И онда гласно похвалио Асанжа јер је “такође радио у јавном интересу, а посебно за моју земљу, Француску, откривајући да је америчка агенција за националну безбедност, НСА, прислушкивала три француска председника између 2006. и 2013. године.” Не, није се демократска Француска на то наљутила, него – није одушевљена таквим гафом.

Немци се и нису грубо оглашавали што се њихови канцелари прислушкују, јер то је ваљда у демократијама окупираних земља стандард. Па шта. Нису сви канцелари Бизмарк. Добро је да их не рањавају телефоном, што се – после израелске операције у Гази с пејџерима и воки-токијима – појавило као реална могућност.

Крици Асанжовог карактера

Додуше, све “тврде демократије” морало је мало нервирати то огољавање и рутина која показује да су европске вредности оглодане коске и да је глупо то и нападати и бранити.

Али сада могу да се праве да немају времена за ситнице. Ту су сад Руси и – рат! Озбиљна ствар и озбиљним парламентарцима сад није до слободе мишљења.

“Пре је постојала разлика између убистава и рата. Сада је то спојено у један фактор и већина мета у Гази је бомбардована као резултат таргетирања од стране вештачке интелигенције”, учи их и даље по такту свог карактера Џулијан Асанж док они беже од резолуције.

Они у кантини пијуцкају виски и ‘кока-колу’ а он, по праву слободе говора, прича своју причу. “Веза између вештачке интелигенције и надзора је важна. Вештачка интелигенција мора да има информације да би изнедрила мете, или идеје, или пропаганду. Када је реч о коришћењу вештачке интелигенције ради масовних убистава, надзор почиње од телефона, од интернета и то је кључно за тренирање тих алгоритама вештачке интелигенције. Пуно ствари се променило, неке су остале исте. Пуно је могућности и ризик је велики”, поручује им и вели: “Још увек се трудим да разумем каква је ситуација и можда ћу нешто паметније моћи да кажем касније.”

После британске гостољубивости од 12 година – од 2012. до 2019. налазио се у амбасади Еквадора у Лондону која му је пружила уточиште, а од 2019. до 2024. био је затворен у британском затвору Белмарш – реално, ово му сад дође као да је избачен у еденски врт. Мирно седи у европском парламенту, гледа како јесте био апсолутно у праву кад је јављао да је то што се види само циркус а да се мрак иза тога шири ваљда до Месеца, и шта… Ништа. И, сад може да устане, изађе из овог стразбуршког парламентарног затвора и оде где му је воља. Енглези нису имали толико смисла за слободарски хумор.

Тако да Асанжу све ово није ни близу онога шта је њему демократија дала, а посебно “старе демократске државе”.

Круг у тами

Али, кад се погледа с намером да се сагледа, да, добро је речено – ово јесте разгледница коју “демократска” Европа шаље свету а на којој је лепо показана сва буђавост њене светле демократије.

Асанж се неопрезно бавио обавештавањем јавности. Јесте он обавестио свет о многим стварима, али није пазио… Па, као да је Рус. Све до чега је дошао бацао је на интернет. А не треба све. Јер, кад Рус или Кинез то баца можеш да кажеш да је пропаганда, дезинформисање, па да то забраниш у трену, али кад је човек из “демократског света” – процес је бивао компликованији. И збуњивао се демократски свет. Сад је и Асанж, пошто је остао при здравој памети, признао да је радио лоше ствари и – може да одахне, па и да лаје као безуби пас…

Јер, он је и сад у Стразбуру говорио “да је ослобођен не зато што је правни систем функционисао, већ само зато што је ‘признао кривицу за бављење новинарством’. Говорећи пред Одбором за правна питања и људска права ПС СЕ Асанж је истакао да је влада Сједињених Америчких Држава ‘инсистирала’ на томе да он не поднесе тужбу Европском суду за људска права.” Тј. да је он слободан – да не подноси тужбу. Чему? Само би неслободан човек покретао процесе у којима би се САД морале бавити и судијама да независно одбију Асанжова прекорачења допуштене одбране.

Да, може да критикује новинарство Асанж – чак и да прича како САД “криминализује” оне који немају очи да виде и уши да чују “како треба”, али неће то “озбиљни демократски” радници узимати озбиљно. Подржаће га “пирати”, може бити и екстремни десничари, антиваксери, популисти, дезинформатори са Истока…

Увек се нађе неко, али у мејнстрим медијима за Џулијана Асанжа места неће бити. Без обзира на то што је некад био њихов изузетни извор информација. Досетио се Запад да су то биле лоше вести. И да је то лоше за слободу. У доброј слободи људи се не збуњују. Демократске вредности морају спашавати демократију. Каква год да је!

P. S.

Често се у оваквим приликама сетим сведочења у књизи насловљеној Круг у тами Дајане Џонстон, Американке која је Европу пролазила од педесетих до данас а преко Београда, Рима, Париза до Брисела. “Почетак 21. века представља чудан период у коме свако ко оспори или једноставно доведе у питање ‘заједнички наратив’, било да је реч о клими, имиграцији, полу, односно роду, ратовима за промену режима, може бити осуђен као ‘порицатељ’ или ‘теоретичар завере’ или ‘расиста’ или ‘апологета диктатора’. Притисак да се људи уклопе у шаблон невероватно је повећан, а све је израженија и цензура мишљења која се карактерише као ‘говор мржње’. То застрашивање спречава јавну дискусију.”

Свака дебата налеће на претњу да ће да “одведе на погрешан пут”. А демократија то не може да дозволи. Макар је нестало.

(РТ Балкан, 08.10.2024)

Чланак Слободан Рељић: Разгледница из Стразбура, са гробља слободе штампе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

О Асанжовом “штиву” о Србији најбоље се изразио академик Славенко Терзнћ у предговору књиге Николе Врзића из 2011. “Тајне београдских депеша”.

“Викиликсова документарна, грађа чита се као узоудљив криминални роман, али је за разлику од овога жанра – слика сурове и тешке реалности, слика међународне дипломатије, сцена по којој се крећу ‘посредници’, ‘високи представници’, ‘модератори’, ‘изасланици’, идеолози ‘хуманитарних интервенција’ и ‘ненасилног отпора’, носиоци штапа и шаргарепе, а са друге стране мноштво малих људи, који би, не бирајући средства, желели да играју велике историјске улоге”, навео је он.

Годину дана пре него је “стављен у карантин” Асанж је објавио 994 депеше из америчке амбасаде у Београду, а нешто касније још око 100.

Према депеши 07МОСЦОW627, Амбасада САД Београду јавља централи:

“Ако Србија може да живи са Ахтисаријевим планом, подстакнута обећањима епропских интеграција и чланства у Нато, могу и у Руси. Русија ће пратити вођство Београда, али, као што је рекао Путин, неће бити већи Србин од Срба”.

Каблограм са ознаком 07БЕЛГРАДЕ988 преноси став тадашњег председника Бориса Тадића који је рекао да ће Србија само изгубити због руског вета на независност Косова у Савету безбедности. 

Према депеши 07ЛИСАБОН1858 “српски председник Тадић је, у приватним разговорима, рекао да је спреман да се окрене на другу страну док ми ‘завршимо с тим’ (с проглашењем независности Косова’.

“Неодољива жеља Владе Србије да обезбеди визну либерализацију са ЕУ представља тачку за притисак која може да обезбеди сарадњу Србије по питању Косова”, каже се у поруци 09БЕЛГРАДЕ506.

Депеша 10БРУССЕЛС85:

“Морамо јасно да ставимо до знања Србији да неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Косова. Велика Британија је указала да је од кључне важности да се то угради као услов у раној фази процеса уласка у ЕУ. Француска је рекла да је међусобно признавање циљ, и да треба да посаветујемо Владу Косова да у преговоре уђе схватајући да је то циљ”.

Генерала Здравка Поноша су на место Генералштаба поставили председник Србије Борис Тадић и тадашњи министар одбране Драган Шутановац 2006. године, да би га сменили две године касније јер је у страним амбасадама говорио против руководства земље.

У “Викиликс” штиву се помиње велика заинтересованост Вашингтона да управо он буде именован за начелника Генералштаба Војске Србије, као и притисак који су зарад тога вршили.

У депеши 06БЕЛГРАДЕ842 наводи се да “реформе српске одбране обезбеђују војну орјентацију и став који ће бити у нашем америчком интересу” и додаје да је “у срцу реформе система одбране тадашњи заменик начелника Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош”.

Наредна депеша 06БЕЛГРАДЕ880 преноси Поношове ставове:

“Генерал Понош је недвосмислен око стратешке опредељеност српских оружаних снага ка уласку у Партнерство за мир и коначном учлањењу у Нато. Понош је, да би циљ био остварен, навео изазове који су пред њим да се Војска Србије самоукине – смањење људства на 27.000 уместо постојећих 62.000, велика редукција и затварање војних база и усвајање модерне структуре војних снага, а као најважније Понош је рекао да промена стање свести оружаних снага, нарочито официра, представља највећи изазов.”

У каблограму из 2009. који је представио босански ББЦ наводи се процена америчких експерата из Београда како ће Српска православна црка кренути модернијим путем после смрти патријарха Павла. Сајт је пренео и процену америчких дипломата да смрт патријарха Павла омогућава СПЦ да крене у 21. век.

У једној од депеша се говори о сусрету патријарха Иринеја са америчком амбасадорком Мери Ворлик, у којем је патријарх изразио жељу  да “поново уведе” Србију у Европу и САД.

Иринеј је тада нагласио и важност Косова и затражио разумевање САД по том питању, наводи се у депеши.

У трећој депеши САД би најрадије изабрале владику Григорија за српског патријарха.

Оснивач “Викиликса” Џулијан Асанж обратио се грађанима Србије 2014. из амбасаде у којој је практично био заточен поводом објављвања његове књиге на српском језику.

“Ми заиста живимо у времену између две епохе, а Србија је земља између. Као и многе друге такве државе, а међу њима и Украјина, Србија је на месту једног од најважнијих предводника. То је место где будућност прво долази, са свим својим ужасима и лепотама. Као и сви пионири историје, Србија је држава која је стално погрешно представљена Западу”, рекао је Асанж.

“Викиликс” је основан 2006. као портал који објављуе поверљиве податке и документа државних институција или приватних предузећа. Неколико стално запослених имало је помоћ више од 1.000 хиладу сарадника, а објављивали су искључиво оригиналне документе користећи напредне криптографске и правне технике како б се заштитили извори.

“Ми смо се специјализовали у томе да омогућимо објављивање материјала онима који немају где то да објаве анонимно и новинарима који су цензурисани”, говорио је Асанж.

(Новости/Косово онлајн, 06.10.2024)

Чланак Асанж: Као и сви пионири историје, Србија је држава која је стално погрешно представљена Западу се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.