Како је Курти најавио, тако се и догодило. Јуче је саопштено да ће тзв. Косово убудуће у ЦЕФТА-а (Споразум о слободној трговини земаља централне Европе), на састанцима заједничких комитета, уместо УНМИК-а, представљати високи косовски званичници. На овај начин, тзв. Косово је на мала врата уведено у ЦЕФТА споразум, док су УНМИК, односно УН, међународна заједница, из ове приче одступили.  

Сад, после оваквог развоја ситуације остало је отворено питање или је Курти у међувремену постао видовит, па му се приказало шта ће се десити у среду или наредни понедељак, или је читава прича око увођења тзв. Косова у ЦЕФТА споразум без УНМИК-а, само за звездицом, као и око забране српске робе на КиМ, од почетка само, прљава или не, али игра Запада и приштинских власти у којој су косовски Срби, у препознатљивом сценарију били тек – таоци. 

Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици за РТ Балкан подсећа да је тзв. Косово блокирало увоз српске робе средином прошле године после хапшења тројице косовских полицајаца.

“Тада је, наводно, због тих хапшења блокиран увоз српске робе. Касније, када су полицајци ослобођени, речено је да се блокада наставља због тога што се тај увоз користи за “транспорт наоружања за тзв. северну бригаду, ‘цивилну заштиту’… Тако је остало дуже од годину дана, направило велику штету, све док се недавно није појавила Немачка са иницијативом да се забрана увоза робе укине а да заузврат ‘Косово’ добије уступак, да у  ЦЕФТА-и не буде представљено преко УНМИК-а. Увоз српске робе није међутим ни сада ослобођен јер је то дозвољено само на једном прелазу и опет није решено оно што је највећи проблем, а то је да мали привредници са севера КиМ могу да увозе робу из Србије, са друге стране тзв. Косову је направљен већ поменути уступак”, вели Рапајић.

Како објашњава наш саговорник, дошло се у ситуацију да “ви нешто нелегално урадите, ван споразума ЦЕФТА забраните увоз робе, а онда, да бисте повукли то што сте нелегално урадили, Немачка вам помогне да ви нешто добијете – неки уступак”.

“То је јако лош пример за нас Србе са Космета, зато што сад, за било шта што треба да нам се врати од права која би ми требало да имамо, верујем да ће Приштина тражити неки  уступак. Слободна трговина са централном Србијом би требало да буде нормална ствар. Влада Аљбина Куртија је направила да то буде ненормално, а заузврат је награђена. Вратили смо се на претходно стање, а тзв. Косово је награђено. Значи, убудуће, за свако враћање на претходно стање, требало би очекивати неку награду за ‘Косово'”, каже саговорник.

Рапајић додаје да све ово ипак не би назвао “прљавом игром”, јер “Запад без обзира шта се дешава тражи да буде неког позитивног догађаја, да покаже да ситуација иде у позитивном смеру, а Курти то добро користи”.

“Мене више нервира што Србија то прихвата, него што Курти то тражи”, каже Рапајић.

Подсећања ради, тзв. Косово је у ЦЕФТА-и од 2007. када се лажна држава прикључила овој иницијативи, представљао УНМИК, односно Мисија УН на КиМ. Пре три године, 2021. “Косово” је поднело захтев око промене начина представљања, од тада блокирало рад ЦЕФТА-e и на тај начин извршило притисак како би се захтев и прихватио. Наредних година на том плану није било важнијих помака ни дешавања, све до, сада се испоставља 14. јуна прошле године када је тзв. Косово после хапшења полицајаца увело забрану увоза робе из Србије на КиМ.

Споразум је оваквим развојем ситуације сада деблокиран, све пред десету годишњицу Берлинског процеса који је заказан за 14. октобар.

Иако је из Приштине у међувремену објашњено како је улазак “Косова” у ЦЕФТА-у без УНМИК-а “резултат многих напора и посвећености ‘Косова’ да прилагоде своју позицију у овом механизму”, све је са мртве тачке покренуто недавно када је  Немачка понудила да “Косово” уђе у ЦЕФТА-у без УНМИК-а, само уз звездицу, која би указивала на фусноту да статус тзв. Косова није коначно решен, а да заузврат, “Косово” укине забрану увоза робе из Србије, што се и догодило.

У међувремену, амбасадор Немачке на Косову Јорн Роаде изјавио је како је чињеница да ће тзв. Косова у ЦЕФТА-и убудуће представљати косовски званичници, а не УНМИК, “велики корак напред ка равноправној заступљености учешћа у овом регионалном телу”. Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок на друштвеној мрежи “Икс” написала је како је чвор у споразуму о слободној трговини ЦЕФТА коначно развезан и да је тиме отворен пут за конкретна побољшања за локално становништво.

Посао је сада завршен, као и обично, колатерална штета били су косовски Срби који би сада требало да буду срећни што, ето, опет у продавницама могу наћи производе из Србије.

Иначе, Мисија привремене управе УН на Космету, позната ка УНМИК, чија је улога у међувремену постала минорна, предала је на овај начин још једну у низу функција које је имала у јужној српској покрајини. Основана у складу са резолуцијом СБ УН 1244, мисија је у почетку имала бројне одговорности од обављања основних цивилно-управних функција, надгледања развоја привремених институција до коначног решења, осигурања безбедног и неометаног повратка свих избеглих и расељених лица до надгледања преноса власти са привремених институција на институције које би биле успостављене у складу са политичким решењем. Од краја 2008. године, а после једностраног проглашења независности тзв. Косова, мисија ЕУ – ЕУЛЕКС преузела је већину улога УНМИК-а на КиМ.

“Улога УНМИК-а јесте минорна, могла би да буде већа, али чак ни они који су сада на челу УНМИК-а немају жељу да њихова улога буде већа. Тренутно се УНМИК преоријентисао да ради на помирењу, што је добра ствар, али, уместо да буду управљачка мисија, они су свој кредибилитет срозали на неку посматрачку мисију”, каже за РТ Балкан Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе из Северне Митровице.

Зоран Шапоњић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(РТ Балкан, 10.10.2024)

Чланак Наставак предаје: Како је тзв. Косово ушло у Цефту уместо Унмика? се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Српску привреду је ова забрана, према подацима Привредне коморе Србије, коштала више од 280 милиона евра, али изјава немачког амбасадора Јорна Родеа наговештава да би цех који ће Србија платити на крају могао бити много већи и да је заправо компромис плаћен Унмиком. 

Тзв. Косово до сада није имало право да се самостално представља у оквиру Цефта споразума, већ је за то била задужена Мисија привремене управе Уједињених нација на АП КиМ (Унмик). Роде сада тврди да ће се то променити, што је био и захтев приштинских власти. 

Немачки амбасадор Јорн Роде каже да је добра вест што је Цефта деблокирана и што ће сада “Косово” представљати његови званичници, а не Унмик.

“Заиста добра вест за ‘Косово’ и цео регион, ЦЕФТА је деблокирана и од сада ће ‘Косово’ представљати његови званичници, како треба, а не Унмик. Велики корак напред за равноправну заступљеност и учешће у овом регионалном телу”, навео је Роде на друштвеној мрежи Икс.

“Косово” без Унмика, али са звездицом

Саветник премијера привремених приштинских институција Јетон Зулфјај изјавио је да, иако од данас “Косово” више неће бити представљено под знаком Унмика у Цефти, поред његовог имена ће и даље стајати звездица, преноси “Економија онлајн”. Зуљфај је на заједничкој конференцији са министарком приштинских институција задуженом за индустрију, предузетништво и трговину Розетом Хајдари рекао да је такво представљање тражено од 2021. године, због одбијања Србије да третира “Косово” као равноправног члана.

Он је рекао да од 2021. године када је затражен овај захтев Србија одбија да “Косово” третира као равноправно.

Хајдари је рекла да ће “Косово” бити представљено “као и остале земље чланице”, захваљујући напорима “косовске владе”.

“Обавештавамо вас да је на састанку који смо имали са Цефтом, одлучено да је коначно укинуто учешће Унмика и то након интензивног рада ‘владе Косова’. ‘Косово’ ће бити представљено само и без учешћа Унмика. Влада је преко Министарства 24. септембра упутила писмо Секретаријату у којем смо тражили смену Унмика, како би ‘Косово’ било представљено као и остале земље чланице”, рекла је Хајдаријева.

Београд се поводом ових тврдњи није огласио. Централноевропски уговор о слободној трговини (Цефта) саопштио је да је данас усвојио девет нових споразума за унапређење трговине, запошљавања и права потрошача у региону, али се у њиховом саопштењу не наводи ко је на седници заступао тзв. Косово. 

Одлука тзв. владе Косова о укидању забране увоза робе из Србије долази након притисака из Немачке, која је инсистирала да се тиме штети Централноевропском уговору о слободној трговини (Цефта) и Берлинском процесу, иницијативи која има за циљ да помогне економски развој шест земаља Западног Балкана и њихово приближавање Европској унији (ЕУ). Немачки изасланик за Западни Балкан Мануел Сарацин је током септембра долазио у Приштину где је од Куртијевих власти изричито тражио да укину забрану уласка робе из централне Србије на КиМ и деблокирају Цефта споразум. Под окриљем заштите Срба, Сарацин је открио да рампа Приштине не годи ни немачким компанијама које послују у Србији, јер не могу на КиМ да продају своју робу.

Курти и Бисљими: Унмик ће престати да представља “Косово”

Да ће Унмик престати да представља тзв. Косово у Цефти, како преноси “Косово онлајн”, тврде и премијер приштинских институција Аљбин Курти и потпредседник тзв. владе Косова Бесник Бисљими.

Курти је на конференцији за медије после седнице Владе, поновио да “‘Косово’ нема трговинске мере против Србије” и казао да су постигнути позитивни помаци у оквиру Цефте где ‘Косово’ од данас не би требало да представља Унмик.

“Није никако реч о трговинским мерама, већ о мерама безбедности, јер су неки покушали да нас се отарасе”, казао је Курти и додао да се данас одржава састанак Цефте на којем “Косово” представља министарка трговине и предузетништва Розета Хајдари.

Курти је рекао да ће у понедељак бити одржан Самит у Берлину када би Цефта требало да се унапреди у заједничко регионално тржиште.

Курти је одлуку о непотпуном укидања забране уласка производа из Србије на КиМ лицемерно образложио недостатком техничких средстава и напоменуо да приштинске власти нису успеле да отворе “границу” на свим прелазима, јер још нису  добили скенере.

Потпредседник тзв. владе Косова Бесник Бисљими је у међувремену изјавио да се очекује да ће Унмик на крају данашњег састанка престати да представља “Косово” у Цефти.

“Данас ће се, управо у Београду гласати, уз предлог српске стране, да Унмик коначно престане да представља Косово у Цефти. Ово видим као веома позитиван развој догађаја, поготово што се дешава у Београду, то је нешто што се није дешавало дуги низ година и надам се да ће се овај конструктивни рад Србије, која схвата да се стварност променила, онда пренети и на дијалог, како би се стране увериле да Бриселски и Охридски споразум треба да се спроведу у целини”, рекао је Бисљими.

Бербок: Успели смо да одвежемо чвор у Цефта

Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок поручила је да су кроз Берлински процес били у могућности, како је навела, да разреше чвор у Цефта споразуму о слободној трговини.

Она је на платформи Икс написала да се тиме отворио пут за конкретна побољшања која ће утицати на локално становништво.

“Западни Балкан се приближава. У Берлинском процесу били смо у могућности да радимо заједно да разрешимо чвор у Цефта споразуму о слободној трговини. Тиме отварамо пут за конкретна побољшања за локално становништво. И ојачавамо нашу заједничку Европу”, написала је Аналена Бербок.

Привредна комора Србије је саопштила да поздравља одлуку о најави укидања забране уласка производа из Србије на тржиште тзв. Косова, али да одлука није потпуна, с обзиром на то да се односи на могућност пласмана домаће робе само преко прелаза Мердаре, што, и даље, доводи српске компаније у дискриминаторни положај.

Они су истакли да се “одлуком о наставку забране пласмана робе на ‘Косово’, на осталим прелазима, влада у Приштини, и даље, крши принципе слободне трговине, што је у директној супротности са Цефта споразумом, којим је утврђена обавеза ‘Косова’ да обезбеди слободу кретања роба, као и Споразумом о стабилизацији и придруживању Косова Европској унији.

Из ПКС су указали да наставак примена забране на осталим прелазима, не доприноси нормализацији односа између Београда и Приштине и да није у духу стварања заједничког регионалног тржишта предвиђеног Берлинским процесом, а да је до сада нанела компанијама из Србије губитке веће од 280 милиона евра, мерено само неоствареним пласманом.

(РТ Балкан, 09.10.2024)

Чланак Договор у оквиру Цефте: Тзв. Косово без Унмика, али и даље са звездицом се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Часлав Копривица: Тространа колаборација на изгону Срба се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Цела Вучићева политика, на само према Косову и Метохијији, слика је а не стварност, каже у разговору за Данас Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука и некадашњи министар за КиМ.

* Како видите мере Београда које је најавио Вучић? Да ли се слажете са неком од њих?

– Тих пет тачака су претворене у „мере“ које влада Србије треба да спроведе. Како да их спроведе када се званична Србија повукла из свих институција и служби којима је располагала до успостављања Вучићеве власти 2012. године. Свака од тих тачака (мера) сведочи да се српска власт најпре лишила њиховог садржаја а сада хоће мали део тога да врати. Будући да је Вучић дванаест година бацао народу прашину у очи када је о Косову реч, он то чини и сада и чиниће све док на заврши преузету обавезу предавања Покрајине тамочњим Албанцима и њиховим западним заштитиницима.

* Да ли је требало прогласити окупацију Косова?

– Ту стоји питање – ко је окупатор? Иако КФОР и ЕУЛЕКС, некада и УНМИК, значајно доприносе току и довршењу нелегалне творевине “Косово“, њих је политички гледано тешко прогласити окупатором будући да су КФОР и УНМИК везани одредбама Резолуције СБ УН 1244 које их, бар формално, држе у обавези према том документу. Што се мене тиче, окупатором би требало прогласити албанску страну будући да она на том простору противно поменутој Резолуцији нелегално располаже институцијама и оружаним снагама које делују као окупатор. То не значи да би “Косово”проглашењем окупације волшебно постало државом, већ само значи да је у једној покрајини која је под протекторатом УН извшена насилна узурпација власти и заведен терор над делом становништва.

* Да ли је могуће враћање на статус ‘кво анте’ односно уклањање кључних последица једностраних и некоординисаних акције Куртијевог режима?

– То се мора учинити, али то не може Вучићев режим који је својом концилијантном политиком према западном чиниоцу у косметској ствари допринео садашњем стању. То може да учини само државна политика која ће обављати свој редовни посао заштите националних интереса ма какве реалне околности постојале. Вучић је наследио Покрајину са многим пословима које је Србија на добром делу тог простора обављала својим средствима. Он је то распискао а за узврат добио цхарте бланцхе западних учесника да у држави ради шта хоће.

 

Слика а не стварност

 

* Шта ви видите као решење за насталу ситуацију, а да има подршку ЕУ и САД, или Београд на подршку Запада не може да рачуна када је реч о Косову?

– То је један проблемски лавиринт. У садашњим околностима западне силе су једини играч на терену и то онај који делује у правцу потпуне независности тзв. Косова. На другој страни, та се игра не може завршити без де иуре признања “Косова” од стране Србије, па последично и укидања Резолуције 1244 у Савету безбедности. То су иглене уши кроз које треба да прође српска политика. Шта се реално може учинити а да и Србија почне да игра у своју корист? Треба хитно прекинути тзв. преговоре који законито воде де иуре признању. Србија има све разлоге да то учини, посебно у садашњој ситуацији када и западни ментори виде да није Србија виновник одуговлачења него „Косово“ под Куртијевим лидерством. Упоредо са тим треба изаћи из Првог бриселског спорзума пошто албанска обевеза о заједници српских општина није испуњена целих једанаест година. Правни основ за овај чин јесте Бечка конвенција о уговорном праву (1969) која предвиђа такву могућност. Ни за такву меру западни чиниоцу не би могли да нађу никакву лошу намеру српске стране. Они би свакако негодовали и уцењивали, али не би могли због тога за заведу санкције или слично. Тиме бисмо се ослободили притиска ЕУ, јер би послато јасно да не страхујемо од њене празне пушке у политици приступања. Истина је да и када бисмо признали независност „Косова“ не бисмо се померили са мртве тачке, јер већ дуго разлози за застој проширења првенствено постоје у самој Унији. Потом би следиле многи активни поступци и на самом терену Космета који би започели другачији однос између Србије и западних чинилаца без штете за било коју страну.

* Вучић каже да су га са запада све време лагали, да ли је он наиван и лаковеран или је циљ његове политике према Косову управо и био да је води тако да грађани Србије и севера Косова неприметно и готово мирно прихватају постепено напредовање косовске државности на северу?

– Цела Вучићева политика, на само према Косову и Метохијији, слика је а не стварност. Он је успео да у таквој ствари од националног интереса као што је Покрајина хибернира и опозицију и најширу јавност. Разуме се то је учинио крање прљавим средствима, али он према томе нема однос, напротив, свака нова превара даје му додатно на снази и самопоуздању. Где га само нађоше? Косметска тема у том погледу само је најтрагичнија.

* Како бисте оценили улогу амбасадора Хила у Вучићевој косовској политици, а како амбасадора Боцан Харченка?

– И један и други добро служе својим владама. Први, да подшком Вућићу допринесе крајњем циљу, дефинитивном признању “Косова”, а други да подршком Вучићу спасе конац о коме се држи веза између Србије и Русије.

* Да ли је Вучић, како неки тумаче, прешао на страну Запада и удаљио се од Москве или је Вулин његов алтерего?

– Вучић је одавно на другој обали, а Вулина је оставио на месту одакле је кренуо да му тамо шири илузију не да ли ће са вратити, него да није ни пошао.

 

Жуто-црвена коалиција и ови данашњи

 

* Шта је важније политичко питање за Србију, Косово или експлоатација литијума?

– Косово и Метохија је старије питање од литијума и дословно и стварно. Литијум, тј. његова забрана, је такође животно питање за Србију. Његово значење шире је од питања “копања” и последичне свеколике катастрофе на конкретном подручју. То је ситуација од које зависи да ли ће Србија постати европски Конго или ће се развијати као поштована држава на том континенту.

 

 

* Осећате ли личну одговорност да је нешто током вашег бављења Косовом могло боље да се уради и шта?

– То је релативна ствар. Ако бих сада почео о грешкама на страни политике у којој сам учествовао, деловало би као да у околностима земљотреса од девет степени тражим да попијем мој омиљени коктел. Моја странка и ја смо били очајни косметском политиком наших настављача из жуто-црвене коалиције и то с правом, јер они су започели с немогућим експериментом “И Косово и ЕУ”. Али, гледајући из садашње перспективе, они су били мала деца у поређењу са овим данашњим. Они све дадоше не трепнувши…

* Марта Кос је нова комесарка за проширење. Шта се може очекивати од ње, али од Борута Пахора који би могао да преузме Лајчаково место?

– Добро је што сте поменули Лајчака. Он је прототип новоевропског високог чиновника са неизмерном амбицијом да тамо постане и неки функционер. Не бих коментарисао било кога ко формално није засео у ту транзитну фотељу Уније. Када је о комесарки за проширење реч, о њој не знам готово ништа. Али знам довољно о њеном ресору. Већ деценију и по, тај ресор служи за очување илузије чланства у реалним околностима Уније. У односу на остатак просперитетног света она тапка у месту и трпи улогу коју јој је одредио двојац САД-НАТО, и због тога знатно оскудева у негдашњој виталности. У таквој ситуацији ни нова комесарка не може да учини ништа ново у односу на њене претходнике бар у три мандата.

L. Valtner

(Данас, 21.09.2024)

Чланак Слободан Самарџић: Жуто-црвена коалиција су „мала деца“ у поређењу са овим данашњим, они све дадоше не трепнувши се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Часлав Копривица: Епилог срачунате политике предаје се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Чланак Милош Ковић: Зауставимо издају, сачувајмо КиМ, ово је борба за спасење српског народа се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Да подсјетимо, САД су прибјегле у пракси одавно познатом правно-дипломатском маневру припреме споразума за потпис у различитим верзијама, при чему се испод сваке од њих потписао само представник једне стране – и нико више (ни из САД, нити из Израела). Међутим, реални смисао УЗАЈАМНОГ споразума између Србије и „Косова“ јесте да су се чином потписивања обје стране сагласиле са СВИМ тачкама споразума у ОБЈЕМА верзијама – иначе би испало да је Вучић потписао споразум са собом, а Хоти са собом, а то се није десило То значи да је предсједник Вучић потписивањем „своје“ верзије споразума (која, нажалост, обавезује Србију) прећутно, али свјесно ДАО САГЛАСНОСТ и на тачку о узајамном признњу Израела и „Косова“. Да је Вучић хтио да се успротиви ставци о израелско-„косовском“ признању, он је то могао учинити одбијањем потписивања крајње „српске“ верзије документа, односно могао је преговарати све док се не уклони и та погубна одредба. Он то није учинио, већ је својим потписом ставио до знања трећој држави (Израел) – да се Србија не противи израелском признању „косовске независности“, чиме ју је ослободио обавезе придржавања начелне позиције, у чему је ова земља више од 12 година истрајавала. Тиме је још једном потврђено да је Александар Вучић једна од најважнијих полуга-агената постепене суверенизације „Косова“.

Када смо на све ово, скупа с још некима, упозоравали одмах послије потписа штетног и понижавајућег споразума (у интервјуу за Хелмкаст, односно у тематском тексту за Печат), Вучић је дрско коментарисао да се он није сагласио с израелским признањем „Косова“. Сада је јасно ко је говорио истиу. Уосталом, Израел доста дуго није признавао „Косово“, а онда је, неколико мјесеци послије Вучићевог „мига“, то учинио. Иначе, Израел није могао да закључи споразум с „Косовом“ пошто га није признавао, али је то умјесто њега учинила Србија – признавши самим чином потписивања (још једног) (квази)међународног споразума са својом одметнутом покрајином да Косово и Метохију њен међународни представник не сматра дијелом своје територије, иако КиМ, упркос Вучићивим вишегодишњим напорима, то и даље јесте.

Да ствар буде још страшнија по наше интересе, у српској верзији Споразума Вучић–Хоти стоји да ће Србија премјестити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. То није само супротно ставу УН него би спровођење у дјело те одредбе могло изазвати излив бијеса међу муслиманским земљама са несагледивим посљедицама – не само када је ријеч о новом таласу признавања „Косова“. Ипак, у нашој крајње контролисаној јавности – што од стране Вучића што од стране домаћих натиста – тешко је добити прилику да се у јавном простору предочи како је Вучић Вашингтонским споразумом ушао у историју српске дипломатије тако што је за једну погубну одредбу споразума с приштинским илегалцима „трампио“ другу која је можда још погубнија.

Разумије се, ништа од овога није се могло чути у „анализама“ једног из плејаде Вучићевих посилних Николе Селаковића, којег је газда, подредивши готово све државне установе својој гигантској, разборитошћу и часношћу ни најмање „неспутаној“ самовољи, поставио на мјесто које се случајно зове „министар спољних послова“. Особеност свих ових људи јесте да они заправо не обављају дужности на које их је њихов „начелник“ поставио – иако су пуком формалношћу и изгласани на њих – јер је једини смисао онога што они јавно раде и говоре јесте да безусловно и слијепо бране сваку ријеч и сваки поступак А. В. На тај начин се чува своје мјесто у неформалној хијерархији Вучићевог „Двора“. Зато Србија суштински нема министра спољних послова, јер Вучић, који је себе изједначио с државом, мисли да (му) то није неопходно. Довољно је да он има Николу Селаковића.

Чланак Часлав Копривица: Израелско признање „Косова“ – епилог Вучићеве трампе се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.