Чланак Ердоган се сусрео са лидерима Бошњака у Србији се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Митић је, коментаришући посету турског председника Србији и Албанији, изразио наду да ће она имати већи допринос по стабилност Западног Балкана од претходне посете региону, када су, како подсећа, Косову испоручени дронови “бајрактари”.

Поред ситуације на Косову и понашања Приштине, истиче Митић, фактор дестабилизације на Балкану је и став политичког Сарајева према Републици Српској.

“Ситуација код нас је напета због изузетно радикалних, хибридних мера које Аљбин Курти спроводи против српског народа не само на северу Косова и Метохије, већ широм КиМ, које пролазе некажњено, уз прећутну подршку, некад и уз отворену подршку. То је оно што је главни фактор дестабилизације на Балкану. Други фактор дестабилизације је наравно покушај политичког Сарајева да притисне и увуче своје савезнике у даље притиске на Бањалуку, на Републику Српску, што, такође, може да изазове дестабилизацију. Дакле, на оба ова питања, Ердоган може да одигра политичку улогу. Ако већ Сарајево и Курти у Приштини не желе да сарађују са Београдом на начин који би допринео стабилизацији, онда хајде да покушамо да видимо да ли би Ердоган могао да буде тај који има довољно утицаја с обзиром на то да западне силе неће да учине ништа по том питању”, појашњава Митић за Косово онлајн.

Указује да на регион Западног Балкана негативно утиче и шири геополитички контекст, који ни мало није једноставан.

Опште је познато, напомиње, каква је ситуација на фронту у Украјини и да је напредак руске војске изузетно одлучан и неповратан. Када је реч о Блиском Истоку, постоје разни интереси да тамо сукоб ескалира, док се велике силе труде свим средствима да то спрече, додаје Митић.

Имајући у виду све те околности, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, сматра да је добро што Србија и Турска јачају своје везе.

“Оно што је јасно то је да је председник Ердоган рекао да се сарадња Србије и Турске заснива на економској сарадњи и да смо у златном добу када је у питању та сарадња. Јасно је, да када погледамо податке које су изнели и он и председник Вучић, да се ради о једном врло успешном узлазном тренду. Индустрија и сарадња на том плану је у великој мери била запостављена”, истиче Митић.

Ипак, подсећа да поред свих напора за јачање односа, Анкара и Београд имају потпуно супротне ставове када је реч о Косову.

“Наравно, знамо цео геополитички контекст и наш регионални контекст, поготову знамо контекст за питање КиМ. Чињеница је да је Турска испоручила ’бајрактаре’ тзв. Косову и да већ годинама ради на изградњи нечега што они називају пројекат некакве војске Косова, у потпуној је супротности са Резолуцијом 12 44 и свим могућим договорима унутар Натоа. Знамо да о томе не постоји ни консензус Натоа. Дакле, јасно је да је било неслагања, очигледно је да постоји упркос томе један врло висок степен поверења између два председника, када су успели да превазиђу ове несугласице и стратешка неслагања, пре свега око питања КиМ“, наглашава Митић.

Подсећа да се погледи Србије и Турске разликују и када је реч о ситуацији у БиХ и да по том питању постоје историјски и стратешки различити поглед две стране.

Међутим, позитивно оцењује то што председник Ердоган има врло солидне односе са председником Републике Српске Милорадом Додиком. 

“Ако и ту говоримо о некој евентуалној војној сарадњи, знамо да Федерација БиХ има доста развијенију војну индустрију од Републике Српске. Можда не би било лоше да се искористи ова прилика да се ојача војна индустрија Републике Српске и да то буде заједнички допринос безбедности и региона, и пре свега БиХ“, поручује познавалац политичких прилика у региону.

Србија и Турска, додаје, немају идентичене погледе ни на неке од кључних геополитичких питања, али се труде да ублаже разлике.

“Видели смо да покушавају да умање те разлике по питању сукоба у Украјини и по питању сукоба у Гази. Београд и Анкара немају идентичне погледе, али се залажу за мирно решавање тих сукоба, за што бржи прекид ратних разарања. То је нешто што може да се каже да је позитивно“, оцењује Митић.

Као веома интересанантан моменат у односима између Србије и Турске, Митић издваја шири контекст скорашњег Самита Брикса у Казању. 

“Знамо да за 10-ак дана почиње тај Самит, знамо какав је став Турске по питању чланства у Бриксу. То је изненадило многе на Западу, а поготову што је Турска чланица Натоа. Можда је то нека врста охрабрења за Београд да се активније укључи у ту иницијативу“, сматра он.

Ердоган је пре Србије посетио Албанију, а Митић каже да таква одлука турског председника није изненађење будући да Анкара и Тирана имају дугогодишње стратешко партнерство.

Пре свега имају исти став по питању Косова, а и обе земље су чланице Натоа, констатује.

“Мене не изненађује то што председник Ердоган посећује прво Албанију. Албанија је, иако је мање стратешки важна за Анкару, дугогодишњи стратешки партнер Турске. Знамо какав је став Турске по питању КиМ, знамо каква је улога Албаније по питању КиМ. Чињеница је да је Албанија као и Турска чланица Натоа и са те стране је разумљиво да је то била прва станица ове посете“, рекао је Митић.

Према његовим речима посета Ердогана региону може да значи да се Турска после дуго времена поново посвећује балканским питањима.

“Турска се очигледно, после фокуса који је имала последње три године на Украјину, проблеме на Црном мору, Газу, проблеме на Блиском Истоку, нерачунајући сва остала геополитичка питања у која је уплетена, након одређеног времена запостављања Балкана, после ове посете може се рећи донекле поново посвећује балканским питањима. Ми се сви надамо да ће то бити један конструктиван допринос, који ће бити различит од оног који смо имали прошле године када су илегалној војсци Косова, односно косовским Албанцима испоручили те дронове“, закључио је Митић.

(Косово онлајн, 12.10.2024)

Чланак Митић: Ердоган би могао да допринесе миру у региону који је дестабилизовао Аљбин Курти се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Захвалан сам председнику Ердогану што је увек имао вољу да посети Србију и да разговарамо о многим нелаким питањима. Данас смо причали о бројним геополитичким темама, али и проблемима са којима се суочавају Србија и Турска, али и заједно Србија и Турска”, рекао је Вучић.

Он је додао да је са турским председником причао и о европском путу две државе, али и бројним глобалним иницијативама.

Председник је истакао да ће две земље завршити годину са 2,6 милијарди евра трговинске размене, а да је та цифра некада износила свега неколико стотина милиона евра. Истакао је и да је велики број турских туриста који долазе у нашу земљу, али и наших туриста који радо посећују Турску.

“Турска је земља са којом се трудимо да градимо пријатељске односе. Реч је о снажној држави, и политички и економски, не само на европском и светском нивоу”, рекао је Вучић.

Додао је да оно што продубљује поверење две државе јесте договор да се успоставе много ближи односи и сарадња у оквиру војних и безбедносних односа. 

“У свим сферама наша сарадња мора да расте, захвални смо турским инвеститорима јер постоје места у Србији која опстају управо захваљујући њима”, рекао је Вучић.

Два лидера причала су о ситуацији на Балкану.

“Пажљиво сам слушао Ердогана, који је говорио о ситуацији у Србији, међународном праву, али и ситуацији у БиХ и подршци коју дајемо њеном територијалном интегритету. Захвалан сам Ердогану и Турској што су желели да нас чују. Ценимо политику Ердогана који води независну и суверену политику која се води у интересу грађана. Ми смо много мања земља од Турске, али се трудимо да водимо своју политику. То је један од мостова Анкаре и Београда”, рекао је Вучић.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, навео је да је намера да се после две године поново покрену односи две земље.

“Интензивно смо радили на развоју пријатељства и веза и наша размена је поставила пут за будућност наших односа и сигнал је да постоји доста услова за побољшање”, рекао је Ердоган.

Он је навео да је са Вучићем причао о ситуацији у Украјини, на Блиском истоку и другим деловима света.

“Ми смо у нашем златном добу сарадње, а економски односи управљају нашим свеукупним односима”, истакао је.

Ердоган је додао да је са Вучићем разменио мишљења о ситуацији у свету и миру на Балкану.

“Јако је важно имати здрав разум кад је реч о приступу тензијама и свему што се недавно дешавало на Косову. Потврдили смо нашу решеност да заштитимо стабилност у БиХ која је врло рањива и то је чињеница коју треба узети у обзир, али и променити. Мислим да ће Србија играти врло конструктивну улогу у томе”, рекао је Ердоган.

Он је рекао да Турска, која је како знамо признала нелегалну независност “Косова”, подржава суверенитет Украјине и Палестине.

Председник Србије истакао је да је турском колеги захвалан што су увек, чак и кад нису сагласни, могли да разговарају.

“Захвалан сам им што разумеју проблеме на Балкану и знају да је мир једини начин на који се ти проблеми могу решити”, истакао је.

И Турска и Србија су у позицији да заједно руку под руку иду напред, ка заштити мира, сагласио се Ердоган, наводећи да је ради заштите мира потребно развити и сарадњу у области наменске индустрије.

На питање да ли сарадња у области наменске индустрије значи и сарадњу у око набавке турских дронова “бајрактар“, Ердоган је одговорио да је током разговора тема била и “могућности које турска индустрија има у домену одбрамбених ваздушних средстава, односно дронова, који би могли бити основа сарадње у области наменске индустрије”.

Вучић је рекао да иако је турска индустрија јача, ни српска војна индустрија није за потцењивање.

“Имам велико поверење у Ердогана и његов однос према миру и стабилности и то је нешто у чему обе стране могу само да добију. Имамо много идеја, саставили смо шта све можемо да добијемо од турске војне индустрије, али шта заједно можемо да остваримо у будућности”, рекао је председник Србије подвлачећи да Србију не интересују разговори, већ да жели да има снаге да одврати ратове.

(РТ Балкан, 11.10.2024)

Чланак Вучић са Ердоганом: Разговори о КиМ, БиХ и “бајрактарима” се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Желим да истакнем да је Турска прва признала Косово. Ово није било само дипломатско признање, већ и хитно признање, у складу са радом косовског парламента. У време када су косовски посланици одобрили независност, Турска је одмах одлучила да призна Косово. Република Косово не може наћи већег пријатеља од Турске и председника Ердогана. Делимо мишљење да разговорима треба унапредити односе две земље, Србије и Косова“, истакао је у свом обраћању Рама.

Он је рекао да је веома задовољан сто је одржан други састанак Савета за Сарадњу на високом нивоу, чиме је потврђена решеност да се ојача стратешки карактер ове сарадње.

“Успели смо да оценимо конкретну имплементацију потписаних споразума и да констатујемо велики потенцијал који имамо у овој сарадњи. Господин Ердоган увек понавља да ниво комерцијалне сарадње између Албаније и Турске не одражава овај потенцијал. Како се чуло, амбиција нам је да достигнемо ниво од две милијарде евра, да бисмо потом кренули у другу фазу напретка наших извештаја. Поделио сам са председником Ердоганом задовољство што је број турских држављана који су посетили Албанију у првих осам месеци ове године порастао за 85 одсто”, навео је Рама.

Додао је да верује да ће са порастом интересовања турских туристичких агенција, следеће године број турских држављана који ће доћи у Албанију бити много већи.

“У потпуности смо се сложили да треба учинити више за директне турске инвестиције у сектору туризма. Знамо да је Турска направила изузетну трансформацију и да се претворила у земљу са туризмом на изузетном нивоу, како по броју туриста тако и по искуству у овом сектору. Ово искуство би нам било веома драгоцено. Најважнији данас потписан споразум био је онај за Истанбулски технички универзитет у Тирани. Ово је важно у многим правцима и довешће до студија светске класе. То је први пут у пракси Турске да ради овако нешто. Ово захваљујући посвећености председника Ердогана”, истакао је Рама.

Каже да га радује што се потврђује јачање војне сарадње две земље.

“Познато је да је Турска достигла веома висок ниво у војној индустрији и ми смо идентификовали конкретне инвестиције у том правцу. Веома ценим поклон председника Ердогана да Албанији поклони значајан број дронова камиказа. Овај поклон не треба никога да брине, али ово је врло јасна порука председника Ердогана, да је Албанија неприкосновена”, додао је.

Истакао је да је Украјина важно питање у сваком разговору који је водио са председником Турске.

“Осим ужасног сукоба у Украјини, који погађа народ који има право да буде слободан, велика трагедија је оно што се свакодневно дешава у Гази. Исту оцену делимо са председником Ердоганом о руској агресији у Украјини и неотуђивом праву палестинског народа да живи слободно у својој држави. Разликујемо се само по једном, јер је за нас терор неподношљив у било ком облику у којем се појави. Ми смо за прекид ватре и ослобађање свих талаца, али за нас Хамас нема места у мирној будућности која се мора створити између две суверене земље, Израела и Палестине”, навео је Рама.

(Косово онлајн/РТ Балкан, 10.10.2024)

Чланак Рама: “Косово” не може наћи већег пријатеља од Турске и председника Ердогана се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.