Србија и Русија - Покрет за одбрану Косова и Метохије

Русија: Став Запада о проглашењу независности Косова – бескрупулозан

pokim — Mon, 21 Oct 2024 18:06:10 +0000

Приступи Запада су одавно подмукли и бескрупулозни, пример је став према проглашењу независности Косова, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је у интервјуу за документарни филм „МГИМО 80“ рекао да ће Русија инсистирати да потенцијално политичко регулисање ситуације у Украјини буде засновано на Повељи УН.

„Када је одржан референдум на Криму, Запад је рекао да је то кршење принципа територијалног интегритета. Када је проглашена независност на Косову без икаквог референдума, Запад је рекао да је то остварење права нације на самоопредељење. Као и многи други приступи Запада у прошлим вековима и сада, то је подли, бескрупулозни став”, нагласио је шеф руске дипломатије.

Према речима министра, Руска Федерација је у потпуности за то да Повеља УН буде основа регулисања украјинског сукоба.

„У Украјини је све почело доласком нацистичког режима на власт, који је забранио руски језик и објавио рат Украјинској православној цркви, која је канонска сестра Руске православне цркве“, навео је он.

Како је рекао, прво поглавље Повеље УН гласи да су сви дужни да поштују и људска права без обзира на расу, пол, језик или веру.

„Директно је речено – не дирајте језик и религију. Тај принцип је нарушен много пре него што је Украјина својим деловањем и неспособношћу да преговара уништила њену територијалну вредност“, оценио је дипломата.

Он је оптужио западне земље да све окрећу у своју корист.

„Јесу ли нацисти који су дошли на власт после државног удара, који су најавили укидање руског језика у Украјини, заступали становнике Крима, Донбаса, Новоросије? Запад одликује изобличавање приче и подли начин окретања свега у своју корист“, констатовао је Лавров.

Забрана руског језика у Украјини и идеја о њеном уласку у НАТО су неприхватљиви и са тиме мора да се прекине, поручио је руски министар спољних послова.

Према речима Лаврова, у свим изјава о Украјини Запад је по правилу оптужује Москву „за агресију“, док у исто време у потпуности игнорише оно што је сам правио од кијевског режима у протеклих 10 година.

„У изјави да Русија мора да повуче своје трупе, једина основа за регулисање је Повеља УН, која захтева поштовање, територијални интегритет и суверенитет Украјине. Још једна гадна навика Запада је да се гура само оно што је њему потребно”, закључио је он.

(Спутњик, 21.10.2024)

Чланак Русија: Став Запада о проглашењу независности Косова – бескрупулозан се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Министарство одбране Русије објавило архивска документа о ослобођењу Југославије и Београда

pokim — Sun, 20 Oct 2024 20:30:04 +0000

Архивска документа посвећена ослобођењу Југославије, а и између осталог и ослобађању Београда, по први пут су објавили Централни архив Министарства одбране Русије и Руско војно историјско друштво

У Београдској стратешкој офанзивној операцији учествовале су трупе 3. и део снага 2. украјинског фронта, Народноослободилачка армија Југославије, оружане снаге Бугарске и Дунавска војна флотила.

У складу са споразумима, постигнутим у септембру 1944. године између Јосифа Стаљина и Јосипа Броза Тита, главни циљеви Београдске офанзивне операције били су пружање помоћи Народноослободилачкој армији Југославије и ослобађању главног града земље – Београда, ослобођење окупираног центра Југославије, као и пораз немачке армијске групе “Србија”.

“Документи о Београдској стратешкој офанзивној операцији (део Стаљиновог деветог удара) објављени су у специјалном одељку портала Историја. Објављено је 15 докумената: борбена наређења и извештаје команде и штаба, борбени дневници на више страница, спискови војних формација, наградних спискова, мапа театра операције, фотографије и скице, направљених током операције”, пренело је Руско војноисторијско друштво.

Према речима научног директора Руског војноисторијског друштва Михаила Мјагкова, данас је важно да се у историјским делима истакне чињеница да су се совјетски и југословенски војници борили раме уз раме за ослобођење Београда.

“Светле странице заједничке борбе за слободу заувек су урезане у историјско памћење руског и српског народа”, рекао је Мјагков.

Према подацима Руског војно-историјског друштва, објављени документи сведоче о злочинима које су починили нацисти у Југославији. Овде су коришћене исте бруталне методе као и раније, на окупираним територијама СССР-а

(Спутњик/РТ Балкан, 20.10.2024)

Чланак Министарство одбране Русије објавило архивска документа о ослобођењу Југославије и Београда се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Русија: Српско становништво на Косову најугроженија мањина у региону

pokim — Thu, 17 Oct 2024 20:14:34 +0000

Заменик сталног представника Русије у Оебсу Максим Бујакевич поручио је данас да је дијалог Београда и Приштине, уз посредовање Европске уније, у “дубоком” застоју због сталних провокација приштинских власти. Указао је да је забрињавајуће да је српско становништво на Косову најугроженије у региону, у погледу физичке и безбедности имовине.

Бујакевич је указао да се Мисија Оебса на Косову суочава са много изазова, с обзиром да ситуација на терену често ескалира.

“С тим у вези, истичемо значај активности Мисије Оебса у областима заштите права мањина, укључујући и област образовања, очување (углавном српског) културног и духовног наслеђа, као и владавину права. Забрињава чињеница да српско становништво у региону остаје најугроженија мањина у погледу физичке и безбедности имовине. Позивамо Мисију Оебса да ово питање држи стално у фокусу”, поручио је Бујакевич.

Приметио је да у периоду на који се односи Извештај Мисије Оебс на Косову није било значајног приближавања ставова две стране, већ ситуација све више залази у ћорсокак услед континуираних провокација Приштине.

“Реч је, посебно, о поновљеним случајевима забележеним у извештају о упадима полиције косовских Албанаца у четири општине на северу Косова и Метохије, услед којих су затворене разне српске институције, укључујући и све поште. И сваки пут, реакција актера позваних да утичу на преговарачки процес варирала је од израза ‘забринутости и разочарања’ до, замислите, ‘дубоке забринутости и снажног разочарања’ у вези са ‘једностраним и некоординираним’ корацима Аљбина Куртија”, нагласио је Бујакевич.

Истакао је и да се у вези са кључним елементом у дијалогу Београда и Приштине, питањем успостављања Заједнице српских општина, врло јасно изразио високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, који је рекао да није постигнут напредак због предуслова које је поставио Курти, а који онемогућавају да се сада разговара о томе како даље.

Подсетио је да потрагу за одрживим решењем треба водити у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а.

“Решење мора бити прихватљиво за Београд и српски народ, а мора добити и сагласност Савета безбедности УН”, закључио је Бујакевич.

(Косово онлајн, 17.10.2024)

Чланак Русија: Српско становништво на Косову најугроженија мањина у региону се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Осам деценија од ослобођења Београда: Богат културно-уметнички програм на српском и руском језику

pokim — Thu, 17 Oct 2024 20:04:42 +0000

У недељу 20. октобра са почетком од 15 часова, на платоу код споменика Кнезу Михаилу биће уприличен богат културно-уметнички програм на српском и руском језику поводом обележавања осам деценија од ослобођења Београда у Другом светском рату.

Планирано је да музичко-сценски и фолклорни програм почне у 14.55 часова наступом Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ у трајању од 30 минута.

Руски Државни ансамбл „Козачка кућа“ из Волгограда наступиће у 15.30 у трајању од 50 минута.

Затим је предвиђен наступ Ансамбла народних песама игара „Коло“ из Београда са почетком у 16.30 до 17 часова.

Програм ће затворити наступ фолк-групе „Пелагеја“ са почетком од 17.15, у трајању од 75 минута.

Подсетимо, уочи културно-уметничког програма биће одржан марш Бесмртног пука који ће кренути у 12 часова од Споменика ослободилаца Београда.

Свечана академија у Народном позоришту биће одржана од 19 часова, а предвиђен је и ватромет поводом Дана ослобођења Београда у 20.30 часова.

(Спутњик, 17.10.2024)

Чланак Осам деценија од ослобођења Београда: Богат културно-уметнички програм на српском и руском језику се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Русија зна да није сама: Ту је – Србија!

pokim — Sun, 13 Oct 2024 19:01:10 +0000

Русија зна да је позиција Србије врло тешка у овом тренутку, то разумеју политичари и стручњаци. Не знам колико то разуме шира јавност у Русији, али знам да огроман број Руса верује да нису сами, да у Србији имају браћу, и то не само на речима, каже за Спутњик директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов.

Наредне седмице обележава се 80. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату. Најављен је низ научних и културних програма у којима, поред осталих, учествује и Руски дом у Београду.

Један од централних догађаја који ће бити организован у овој установи културе јесте велика научна конференција под називом „Култура сећања и неговање историјске истине“, која ће бити одржана 19. октобра, а на којој ће учествовати еминентни историчари из Русије и Србије.

Циљ овог научног скупа, као и других догађаја који се приређују поводом годишњице јесте да, како каже Евгеније Баранов, јесте да се обележи сећање на жртве које су житељи Југославије, Србије и Београда, заједно с припадницима Црвене армије, поднели за ослобођење од нацистичке окупације, али и да се свима онима који покушавају да прекрајају историју укаже на то да се истина, ипак, памти и да не може да се сакрије.

Дуго живите у Србији и у прилици сте да разговарате с људима који овде живе. Истичете да је важно сећати се онога што се заиста догодило пре 80 година. Какав је Ваш утисак, да ли српски народ памти своју прошлост и оне који су му помогли да поврате слободу?

– Познато је да је историја Другог светског рата била тешка за Србе, најблаже речено. Питања у вези с тим како се тај рат завршио овде и какви су били његови резултати до сада, хвала богу, нико није постављао. Нико иоле озбиљан не доводи у сумњу, надам се да никада и неће, чињеницу да је Београд ослободила Црвена армија, наравно, уз учешће југословенских партизана. И најважнија је, наравно, чињеница да је Београд ослобођен од завојевача, од окупатора, од нациста и фашиста, а то нико овде не доводи у сумњу. И огромно хвала Србима за то што, чак и имајући у виду тешкоће које постоје у српској историји када је реч о том периоду, нико улогу Црвене армије до сада није довео у сумњу, наравно, уз изузетак неких маргиналаца о којима је бесмислено и говорити, јер не треба популаризовати њихове глупости. То је зато што нико као Срби не зна шта је то слобода, а шта је неслобода.

Ако имамо у виду садашње глобалне догађаје у свету, како треба разумети оно што се догађало пре 80 година? На који начин Срби и Руси треба да повезују прошлост са садашњошћу?

– Ми из неког разлога све време нашу историју режемо на епохе, периоде, на делиће. И сваки делић се посматра засебно, а то је, како ми се чини, апсолутно погрешно. Нашу историју, како српску, тако и руску, а и нашу заједничку историју, треба посматрати у целини, као реку, и тада се могу разумети процеси који, када се разделе, постају апсолутно неразумљиви. Немогуће је разматрати историју Другог светског рата не разматрајући историју Првог светског рата. Не могу се разматрати српски и руски односи само као односи совјетских власти према, рецимо, Јосипу Брозу Титу. То је апсолутно контрапродуктивно. Наши односи, који имају смисла да буду разматрани, протежу се на период од 300 година, најмање. И не говорим о некој средњовековној историји, мада је и она важна. Ипак, не треба посматрати односе Срба и Руса, ако се не разумеју односи Срба на територији Аустроугарске или Османске империје према руском престолу. То је компактна прича и ти односи остају до данас. И то је парадоксално, тај готово култни однос према Москви, и некада према Санкт Петербургу, према Русима као природним заштитницима и спасиоцима. Ми то нисмо увек могли да радимо. А када смо могли, ми смо то чинили. И Срби то одлично знају. И знају за жртве које смо поднели не само током ослобађања Београда пре 80 година, него и приликом заштите Београда 1914. и 1915. године. Какву жртву је поднео император Николај Други, који је број људи, руских добровољаца, погинуо овде током првог српско-турског рата, српских устанака почетком и средином 19. века, и тако даље… То се не сме раздвајати. Само када све то посматрамо заједно, можемо да разумемо процесе који се догађају чак и данас, управо сада.

Знамо да Срби воле Русе, а да ли сте у међувремену, током година које сте провели овде, успели да дођете до одговора због чега је то тако? Има и оних којима је то чудно, чак и самим Русима.

– Апсолутно сам убеђен, а за то постоји много потврда у историји, да је српски народ увек доживљавао руско царство и руску државу као апсолутно природног заштитника свих својих тежњи, које нису могле бити реализоване, с обзиром на то да је Србија била под чврстом, тоталном окупацијом. То је готово религиозан однос, и то је она ирационалност о којој сви говоре. Однос Срба према Русима је ирационалан, и због тога се и не може објаснити. Свака религиозна основа, свако питање које је повезано с вером, не само у Господа Бога, него у овом случају и у мајку Русију, само по себи је ирационално. Покушај да се наши односи разматрају с рационалне тачке гледишта обично не воде ничему. Разумемо да живимо у рационалној епохи, где све мора да буде прорачунато, где сваки задатак мора да има конкретно решење, али наши односи и даље остају у знатном степену односи два народа који се воле независно од тренутних околности. И уздају се један у другог.

Мени је Андреј Тарасјев својевремено причао потресну причу о томе како је његов деда, који је био високи царски официр, када је почео Први светски рат, служио у Владикавказу. И почео је Први светски рат. И тог дана он се возио на службу, а његов возач га пита: „Господине генерале, почео је рат?“ Он каже: „Да, почео је рат“. „И ко ће бити с нама?“, пита возач, а он каже: „Биће Французи, Енглези…“ И не добија никакву реакцију. А онда додаје: „А, да, и Срби“. На то возач одговара: „А, па то је онда у реду“. И шта је могао знати возач у Владикавказу о томе ко су уопште Срби? Али, знао је. Људи знају. То много говори. То је с тачке гледишта огромне Русије мали народ, али то је посебно сада приметно. У овом тренутку када је Русији заиста тешко, став Срба и Србије, актуелни став, враћа и саме Русе ка помисли да они нису сами, да још негде имају браћу.

Када је реч о Руском дому и његовом раду, несумњиво је да је у последњих неколико година постао много видљивији у српској јавности и да нуди велики број разноврсних и занимљивих културних програма. Да ли сте задовољни резултатима?

– Трудимо се да будемо максимално отворени за огроман број иницијатива, да не наводимо Србе да они то раде. Пре свега, да не сводимо Руски дом само на област некаквих образовних програма и курсева, мада се и то, хвала богу, развија.

Сада има веома много интересантних културних програма. На пример, прошле седмице, у Руском дому је одиграна представа према тексту Евгенија Водоласкина, савременог и врло познатог руског писца.

– Знатан број људи, међу којима је и Евгеније Водоласкин, су нам дугогодишњи пријатељи и познаници и радо долазе тамо где се вреднује њихов рад. Што се тиче других програма, настављамо и традицију хуманитарних концерата. Веома смо поносни и на то што смо, захваљујући Фонду за кинематографију и Министарству културе Русије, опремили нашу биоскопску салу, која је сада апсолутно савремена. Нема више некакве крпе која је висила тамо. Рачунамо на то да ћемо од следеће године покренути редован биоскопски програм и да ћемо на тај начин делимично надоместити, веома рачунам на то, одсуство биоскопских сала у центру града. Чекамо потврду за то и надамо се да ћемо имати макар десет, петнаест, двадесет премијера годишње. Снимају се све бољи и бољи филмови, индустрија расте и желим да Срби то виде.

У октобру је требало да се одржи и традиционални Руско-српски културни форум, али управо због активности у вези с 20. октобром, да не бисмо све то трпали на гомилу, одлучили смо да га мало померимо, вероватно негде за крај новембра, јер је то радна платформа, коју ће ове године, надам се, предводити министарка културе Руске Федерације Олга Љубимова с руске стране, а уверен сам да ће она наћи заједнички језик са српским министром културе Николом Селаковићем. Они су се већ упознали на форуму у Санкт Петербургу и веома се надам да ће та платформа дати неки подстицај, укључујући и проблематику у вези с приказивањем филмова и другим сличним питањима. Да и не говорим о томе да постоји гомила тема у вези са заједничком филмском продукцијом. То је стара болна тема, без обзира на то што имамо заједничке звезде попут Милоша Биковића, Јане Васиљевић, али то треба даље да се креће, да се даље развија.

Што се тиче активности Руског дома до краја ове године, постоје ли још неки важни догађаји, манифестације, имате ли планове које сада можете да поделите с нама?

– Чекамо Никиту Сергејевича Михалкова. У Народном позоришту у Београду ће бити премијера његове представе „Дванаест“, уз његово учешће, у последњим данима октобра, ако не грешим, 26. и 27. октобра. Чекамо и молимо се да све буде добро, јер Србима не треба причати ко је Никита Сергејевич Михалков. Затим нас чека читав низ разних активности у новембру. Најважнија за нас ће бити велика конференција у Руском дому, од 11. до 13. новембра, посвећена 25. годишњици бомбардовања Југославије. Група младих руских научника је почела научни рад у вези с последицама, проучавањем последица бомбардовања након 25 година, то је било још 24. марта. Прошло је, практично, више од пола године, и они су припремили резултате својих радова, које ће изложити.

(Спутњик, 13.10.2024)

Чланак Русија зна да није сама: Ту је – Србија! се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Лавров: Косовско питање и Дејтонски споразум добар пример саботаже одлука УН

pokim — Fri, 04 Oct 2024 11:21:28 +0000

Ситуација са резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација није најбоља, оценио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у ауторском тексту објављеном на сајту Министарства спољних послова Русије, наводећи да су за то добар пример и одлуке које се тичу косовског питања и ситуације у БиХ.

“Сви смо гледали саботажу одлука о решењу косовског питања и Дејтонском споразуму о Босни и Херцеговини”, истакао је Лавров и додао да је ипак најбољи пример непоштовања одлука УН у вези са палестинским питањем.

“Најупечатљивији пример остаје скоро осамдесетогодишње одуговлачење (спровођења) консензусних резолуција о стварању независне палестинске државе која би требало да коегзистира у миру и безбедности са Израелом”, напоменуо је Лавров, у осврту на недавно одржану Генералну скупштину УН у Њујорку и тамо одржани форум под називом “Самит будућности”.

Лавров је поручио да Запад жели да претвори платформу Уједињених нација у инструмент за пропагирање својих користољубивих намера. Ипак, закључује, није касно да се у УН удахне нови живот.

“Али то се не може учинити уз помоћ самита и декларација које немају везе са реалношћу, већ кроз враћање поверења по принципу суверене равноправности свих држава. За сада се то не дешава”, каже руски министар спољних послова.

Говорећи о ситуацији на Блиском истоку, Лавров поручује да “нема оправдања за тероризам од 7. октобра 2023. године, чије су жртва били Израелци”. Али, како истиче, “негодовање изазива и чињеница да се ова трагедија користи као повод за масовно, колективно кажњавање Палестинаца, што је прерасло у хуманитарну катастрофу без преседана”.

“Убијање палестинских цивила америчким оружјем мора се одмах зауставити. И, најбитније, потребно је гарантовати спровођење законског права Палестинаца на самоопределење и дозволити им да створе државу у границама из 1967. године, са главним градом у Источном Јерусалиму”, наглашава шеф руске дипломатије.

По питању Либана, министар додаје да је “нељудски напад” на ту земљу само пример тога како се терористичке методе могу користити за постизање политичких циљева. Истиче да власти САД ни на који начин нису осудиле копнену инвазију Израела на Либан чиме је стављено до знања да Вашингтон заправо охрабрује свог савезника да прошири зону војних операција.

“Потребно је моментално истражити овај злочин”, каже Лавров, уз коментар да многи медијски натписи сведоче да су Европа и САД, ако ништа друго, макар знале да се спрема терористички напад и поруку да политичка убиства попут оних од 31. јула у Техерану и 27. септембра у Бејруту изазивају велику забринутост.

Министар се осврнуо и на Сирију и потврдио да на њеној теритрији “режим Зеленског у координацији с Американцима обучава терористе из ‘Хајатa Тахрирa ел Шамa'” који би требало да се онда боре за Украјину, а против Русије.

(РТ Балкан, 04.10.2024)

Чланак Лавров: Косовско питање и Дејтонски споразум добар пример саботаже одлука УН се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Славенко Терзић: Русија је једина велика сила која вековима помаже српску борбу за ослобођење и уједињење

pokim — Thu, 03 Oct 2024 18:59:43 +0000

– Русија је била једина велика сила која је вековима помагала, подржавала српску борбу за ослобођење и уједињење. Друге велике силе није било, – упозорава у разговору за Братство угледни српски академик Славенко Терзић и у опширном разговору са нашом екипом – и ван камере и пред камером – у свом кабинету у САНУ, детаљно аргументује зашто се само на Русију можемо, али и морамо ослонити.

Историчар који је о српско-руским односима много научио, али и на много шта утицао током свог амбасадорског мандата у Москви, говори из оба угла – истраживача прошлости и савременог дипломате и за почетак дуго објашњава како он види српско-руско братство:

Истраживао сам наше односе од током претходних неколико векова. Реч је о вишевековној духовној, културној, економској, војној и политичкој сарадњи пре свега два народа, а онда и две државе. Имали смо епохе са различитим односима. У Средњем веку су српски владари помагали Русе и Руску цркву, јер су они били под монголско-татарским ропством. Кад смо ми пали под турско ропство, у 15, 16, 17. и 18. веку руска држава и црква помажу Србе у свим српским земљама. У скоро свакој нашој цркви или манастиру ћете наћи старе руске иконе, одежде, сасуде и разне друге црквене предмете које нам је царска Русија слала.

У 19. веку односи добијају ширу политичку димензију. То су односи две државе – Кнежевине Србије и Црне Горе, а Црна Гора је српска држава, за једног историчара то не може другачије бити. Русија помаже осамостаљење Срба и стварање српске аутономије. Срби често заборављају… Код нас је тренутно у делу јавности присутна антируска хистерија. Примећујем на неким медијима. Чак је један колега са Филозофског факултета који није историчар, написао текст у Политици у коме каже да је Русија наводно трговала српском крвљу из Првог и Другог светског рата. Он је изнео политичке конструкције које немају везе са реалношћу. Дакле – не би било аутономије Кнежевине Србије да није било осме тачке Букурешког мира, 1812. године. Србија и Русија ратују заједно против Турске. У тренутку кад цела Европа предвођена Наполеоном иде на Русију, Русија мора да закључи мировни уговор са Турском, јер мора да брани Русију. Осма тачка уговора предвиђа висок степен аутономије Србије. Када је пропао Први српски устанак, и дошло до Бечког конгреса, а Наполеон поражен, руска дипломатија је (амбасадор Строганов на Порти и други) од 1815. до 1830. питање добијања хатишерифа о аутонимији непрекидно покретала на султановом двору. Тако да су хатишерифи 1830. и 1833. пре свега резултат снаге и утицаја руске дипломатије. Ми то често потцењујемо и истичемо како је кнез Милош – који је био бистар и даровит човек – својим овновима и поткупљивањем то добио. Води се битка између дивова – великих сила и у тој бици је Србија мала тачка на политичкој карти Европе тога времена.

Тако је било током целог 19. века. Кад је дошло до српско-турског рата 1876, око 5.000 Руса добровољаца је стигло у Србију и Црну Гору. У Србију је дошло око 3.000 војника и 600 официра предвођених генералом Черњајевим, који је чак постао и командант српске војске. Чувени сликар Поленов је био добровољац у Србији. И чувени руски лекар Боткин, чије име носи и једна болница у Москви, био је добровољац у Србији. Постоји јако много дубоких веза између два народа… Митрополит Михаило који је био на челу цркве у Србији скоро пола века, веома је допринео јачању духовних и црквених веза између два народа.

Кратко речено: Русија је била једина велика сила која је вековима помагала, подржавала српску борбу за ослобођење и уједињење. Друге велике силе није било. Западне силе – Велика Британија и Француска подржавале су Османско Царство. А Русија је, рецимо, обнаваљала српске цркве – у Призрену је руска царица Марија Александровна дала новац за обнову Цркве Светог Ђорђа. Има безброј таквих примера, нпр. за цркву у Гусињу. Али нема примера да је нека друга велика сила подржавала наш културни, верски, национални препород. Треба се сетити и да је чувени руски композитор Римски-Корсаков написао композицију „Српска фантазија“, и да је Чајковски написао „Српско-руски марш“ управо поводом српско-турског рата. Композиција је после проглашена за Словенски марш. Дакле, кад говоримо о руско-српској сарадњи, не смемо да заборавимо да су Русија и руски народ били ослонац и савезници нашем народу током свих векова који стоје за нама.

Наравно, Русија као велика сила има своје националне интересе. Они нису увек били у складу са нашим интересима. Два су примера који о томе сведоче. Године 1876. и 1877. Русија је, да би имала слободне руке у источном делу Балкана, пристала на аустроугарску окупацију БиХ, која је у европској литератури вековима сматрана српском земљом. Или, 1878. када је Русија после великог рата са Турцима склопила Санстефански мировни уговор који је био на штету српских интереса. Он је радикално фаворизовао бугарски национални интерес на штету српског. Али, то није био резултат главне улоге канцелара Горчакова или руског цара, колико је то било дело руског амбасадора у Цариграду Игњатијева. Он је био изузетно талентован, али велики авантуриста, који је сматрао да ће стварањем велике словенске државе, Велике Бугарске, Русија имати пуну контролу над источним делом Балкана, и да ће имати контролу над Цариградом, Босфором и Дарданелима.

Ако занемаримо такве примере, којих је мало, морамо поштено рећи да је Русија вековима подржала Србе и српски народ укључујући и Први светски рат. Познате су речи Николаја Другог регенту Александру да ће Русија бринути о достојанству Србије. Мало је познато да су руске артиљеријске батерије 1914. дoшле на Калемегдан и одатле гађале аустроугарске положаје. Огромна количина наоружања и војне опреме је дошла Дунавом до Кладова, а онда даље железницом у друге делове Србије. Руске хуманитарне мисије су биле не само 1876/7, него и у време Балканских ратова 1912. и 1914. Руске хуманитарне мисије, и руске болнице, такође, делују на простору Србије. Жена руског посланика у Србији кнеза Трубецкоја, чији је син био малолетни дечак, водила је руску болницу у Нишу у време најгорег тифуса и међу српском војском и међу аустроугарским заробљеницима које је српска војска заробила.

Такви примери вишевековне сарадње су достојни наше искрене захвалности и поштовања.

Совјетско-југословенски односи су нешто друго. Ми ту не видимо јасно српско-руске односе. Јер, сукоб Тито-Стаљин нема везе са српско-руским односима. Ми још не знамо за кога је све радио Тито. Да ли је радио само за Русе, или можда за Енглезе, за Немце итд. Тек ће новија, архивска истраживања открити праву личност Јосипа Броза Тита.

Краљевина Југославија нема односе са СССР до 1940. године. Разлог је тај што су регент Александар и Краљевина примила више десетина руских имиграната који су дошли у Србију. Генерал Врангел и многи други! У Београду је пре Руског дома постојао Руски институт као његова претеча. Краљ Александар Карађорђевић је отворио Руски дом 1933. Ту је била биста цара Николаја и краља Александра.

После распада Југославије и СССР, Србија и Русија успостављају дипломатске односе и већ 35 година развијамо односе где смо стали 1918. године, и политичке, и културне и духовне, економске итд.

Ослањајући се на добру традицију до 1918, како развијати српско-руске односе? Шта би били основни кораци? Отворена су нам врата БРИКС, и то су једна од могућих врата за сарадњу са Русијом? За почетак, да ли би Србија на том самиту требало да буде представљена онако како је и позвана?

Руска Федерација је за време председника Путина показала да је добронамерни савезник Србије и српског народа. О томе постоји безброј доказа. Био сам сведок, током мандата у Москви, колико је Русија помагала у очувању територијалног интегритета Србије, пре свега по питању Косова и Метохије и колико је руска дипломатија помогла нашој дипломатији и Србији у спречавању сателитске агресорске творевине на КиМ да уђе у УН, да уђе у УНЕСЦО, Интерпол, Светску трговинску организацију итд. Такође, руска дипломатија је помагала у одзиву признања те творевине од стране једног броја држава.

О свему томе се врло мало говори. А ја сам сведок томе колико су руска дипломатија, министар Лавров, цела руска дипломатска мрежа и председник Путин, помагали Србији у очувању својих позиција и интегритета на КиМ.

Ти односи, по мом мишљењу, могли би да буду бољи и свестранији. Имамо споразум о стратешком партнерству, политички односи су били на високом нивоу, али би економски односи могли да буду много бољи. Имамо уговор о слободној трговини потписан још за време Милошевића али ми тај уговор нисмо ни из далека искористили колико бисмо могли.

Немамо ни висок ниво културне сарадње, нисмо отворили ни Културни центар у Москви. Број наших студената на Духовној академији је стално опадао. Број студената на Универзитетима није опадао, али би могао бити много већи. И број руских студената који уче овде би могао бити много већи. Врло је битна сарадња младих људи. Учење српског, односно руског језика. Ми смо се у Амбасади старали да то унапредимо.

Али унапредити економску сарадњу…

Да, како унапредити економску сарадњу? Путин је недавно говорио са Вулином управо о томе да она не само да не расте него опада!

Кад сам био у Москви тражили смо да наши радници добију статус радника бивших совјетских република, али нисмо успели. Није ми јасно зашто после 2014, кад је Запад увео санкције Русији, нисмо искористили прилику да повећамо извоз. Да ли зато што нисмо имали довољно производа, јер је то огромно тржиште. Или је због тога што су западне дипломате изјављивале да је неморално да Србија искористи санкције да повећа извоз.

Да, из Брисела су казали да се од Србије очекује да Србија не искористи отворени простор.

Они нас виде као своју колонију!

То је била прилика да ојачамо економску сарадњу. У време кад сам ја био тамо, било је највише наших грађевинских фирми, био је Златиборац, млекара Шабац итд. Конкуренција је велика. То више није совјетско тржиште кад смо могли лагодно да извозимо и све продајемо… Даље, научна сарадња би могла бити боља, размена научника, већи број конференција по разним питањима, сарадња наших академија наука. Руских инвестиција би овде могло бити више, осим НИС и Петрохемије, могло би их бити још – у туризму или пољопривреди. Имали смо овде две руске банке, обе су затворене.

То и јесте главно питање – како да унапређујемо односе са Русијом, а да остајемо при том на европском путу на коме Брисел врло отворено кочи или нам препоручује да сами закочимо пројекте који би допринели развоју или јачању односа са Русијом.

Морам искрено да вам кажем да лично не верујем да ћемо икада ући у ЕУ. Они гаје према нама велико неповерење и још траже да признамо насилно одвајање темеља историјске Србије. Друго, ми не треба ништа да очекујемо од ЕУ. Шта од њих можете очекивати кад су највеће земље ЕУ извршиле агресију на Србију и Југославију 1999, бомбардовале Републику Српску Крајину 1995, бомбардовале Републику Српску, бомбардовале Србију и насилно нам отеле Косово и Метохију. Шта можете очекивати од тих земаља?

Русија, уз све ове примере које сам навео, никад није извршила агресију на Србију, никад нас није војнички напала, увек је у складу са својим могућностима подржавала спољну политику Кнежевине–Краљевине Србије до 1918.

Дакле, треба да сарађујемо са европским земљама, као што смо увек и сарађивали, у складу са нашим интересима, али не треба да одбацујемо сарадњу са Руском Федерацијом, која је једно огромно тржиште. Имамо потписан споразум са Евроазијском економском заједницом (сад нисам у дипломатији, па не знам како се креће та сарадња). Верујем да је један од видова ширења сарадње и учешће Србије у БРИКС-у, иако је то за мене недовољно чврста организација. Сад је Турска поднела захтев за чланство, а Турска овде подржава радикалне муслимане у Босни и наоружава наше Албанце на КиМ. Верујем да БРИКС има перспективу. Она произилази из ужасног искуства са монополом које су имале САД неколико деценија. То је био потпуни диктат у међународним односима. А мора да постоји равнотежа. Мора да постоји мултиполарност. Верујем да је наша перспектива у томе да сарађујемо са Русијом, Кином, другим земљама Азије, Блиског Истока и Африке. Не верујем да можемо имати било какву корист од тога да будемо заточеник европских интеграција.

Ако можемо да закључимо тиме да би се за српско-руске односе за почетак морало редефинисати оно што Србија ради са ЕУ… Прецизније, да ли би наша спољна политика требало да се преоријентише више на Русију, а не да буде оријентисана на Запад?

Руси су нам више пута рекли да ако бисмо постали члан ЕУ, онда би сви наши уговори са Русијом престали да важе.

Данас смо сведоци нескривене диктатуре која долази из Брисела. Балкан никад није био у таквом колонијалном положају, а бавим се историјом Балкана последњих неколико векова. Знате за велику идеју кнеза Михаила и Гарашанина „Балкан балканским народима“, иза које је често стајала Русија. Данас Балкан држе под протекторатом НАТО и ЕУ. Државе не воде самосталну политику. Та политика се диктира из Брисела и Вашингтона. Србија као неутрална земља је у тешкој позицији, та позиција није лака. Али мислим да Србија треба да се оријентише пре свега у складу са својим националним интересима и да иде у том правцу који гарантује на најбољи начин њене националне интересе.

Да ли би било у националном интересу Србије да укине санкције Белорусији?

Свакако. Ја сам био врло изненађен кад сам чуо да је Србија увела санкције Белорусији и сетио сам се сцене из 1999, авиона председника Лукашенка који узлеће са београдског аеродрома. Али није стигао ни до Мађарске – они су почели да нас бомбардују. Дакле, у најстрашније време по нас, председник Лукашенко је дошао и показао солидарност са нама. За мене је акт увођења санкција био не само супротан нашим националним интересима, него у извесном смислу је био проблематичан са моралне стране.

Надамо се моралнијој политици и да у следећем разговору санкције буду скинуте „са тапета“.

Санкције су потпуно бесмислене, оне никада нису показале никакву ефикасност у међународним односима. Критичари спомињу да се Русија прикључила санкцијама против Југославије, што је истина, али која је то била Русија? То је била Јељцинова Русија која није водила рачуна о елементарним интересима своје државе и чији је главни спољнополитички тим био добрим делом састављен од разних агената страних служби. То је чињеница која је већ давно позната.

Диана Милошевић

(БРАТСТВО, 03.10.2024)

Чланак Славенко Терзић: Русија је једина велика сила која вековима помаже српску борбу за ослобођење и уједињење се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Кремљ реаговао на изјаву Вучића

pokim — Mon, 30 Sep 2024 17:42:08 +0000

Искусни политичари могу имати своје мишљење о украјинском сукобу, а Русија полази од тога да Специјална војна операција треба да се заврши реализацијом свих постављених циљева, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Тако је Песков прокоментарисао изјаву председника Србије Александра Вучића, који је рекао да би украјински сукоб могао трајати најмање десет година и да ће се највероватније завршити по “корејском” сценарију.

“Наравно, сви политичари, искусни, упућени политичари могу да имају своје мишљење о сукобу око Украјине. Ми полазимо од тога да СВО треба да се заврши реализацијом свих циљева”, рекао је Песков.

Претходно је председник Србије Александар Вучић изјавио да ће се “сукоб у Украјини одвијати по корејском сценарију и да се неће решити за 10, 20 или 30 година, као и да ће се за свако насељено место водити интензивне борбе”.

Говорећи о новој нуклеарној доктрини Руске Федерације, Песков је навео да су “донете важне промене и да ће у складу са тим бити формализоване”.

Осим тога, портпарол Кремља је додао да Русија осуђује убиство лидера Хезболаха Хасана Насрула, као и ударе на Либан.

“Руска страна осуђује такве поступке и сматра да су довели до значајне дестабилизације ситуације у региону. Главна ствар је да такво неселективно бомбардовање стамбених насеља у Либану доводи до огромног броја жртава.
То ће неминовно довести до хуманитарне катастрофе коју већ видимо у Гази”, оценио је Песков.

(РТ Балкан, 30.09.2024)

Чланак Кремљ реаговао на изјаву Вучића се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Косметско Повереништво Покрета: Подршка руској браћи

pokim — Mon, 07 Mar 2022 11:29:46 +0000

“Јуче је група Срба који се Бога нису одрекли, од браће своје нису одродили и који се не плаше да јавну подршку пруже браћи својој руској сада када им је најтеже и када се сав окот зла на њих устремио…окупљена испред Григорија Степановича Шчербине (којег је турски каплар албанске националности убио пуцњем у леђа), браћи Русима, нашој јавности и светској јавности, послала поруке подршке, мира и позива на разум.

1. Сав руски народ треба да зна да су Србу увек били, јесу и биће увек уз њих и нашу другу мајку – Русију! Пре два дана је централна Србија то на величанствен начин и показала, а данас и ми, са преосталог дела Србије који је тренутно под окупацијом – са Косова и Метохије, шаљемо браћи подршку и поручујемо да су у овим тешким тренуцима у нашим сталним молитвама Господу да их Он по милости Његовој сачува, заштити и помилује!

2. ПОЗИВАМО НА МИР и молимо братски украјински народ да се уједини са такође братским руским народом, па да тако уједињени неутралишу укро – нацисте стално жедне крви, и учине да се рат ШТО ПРЕ заврши како би се МИР вратио у душе и срца њихова, у домове њихове, и државу њихову.

Руси и Украјинци као православци и ми заједно са њима, уз то још светосавци, никада нисмо били за рат нити ћемо бити! Осим ако нам га болесници који од рата живе и од њега профитирају, не наметну као што су нам га 1389, 1914, 1941, 1999 л.Г. наметнули.
Зато смо сигурни да ће истог часа након неутралисања украјинских нациста, рат бити завршен и прекопотребни мир успостављен!

3. Позвали смо на разум и моментално заустављање овог, не више само нацизма већ и отвореног сатанизма којем су изложени Руси ван својих граница.
Овако хистерична хајка на све руско, почевши од отимања имовине, преко забране руске вотке, запаљивих направа бачених на амбасаду њихову, па до протеривање деце руске са факултета широм европе…равна је погрому јевреја, од такође нациста, у другом светском рату.

И то се мора зауставити одмах! У супротном, нецивилизовани запад тиме ствара плодно тле за злу крв и последице које могу бити кобне, не по једну или пар дежава, већ по целу планету!

Након тога смо се дотакли лицемерног залагања Албанаца и ментора њихових ЕУ и САД, да се суверенитет и неповредивост граница сваке државе мора испоштовати, па и Украјине, а ни једног тренутка на пружајући одговор зашто се онда сувереној држави Србији оспоравају и суверенитет и непроведивост граница!

Међутим, историја нас учи да свака окупација има свој почетак али и свој скори крај!

Ми данас урадисмо оно што смо били у обавези пред Богом, пред братским руским народом и пред разумом, да се праведни мир што пре успостави братским договором два, једна те иста народа, народа једне крви, историје и вере!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!
ЖИВЕЛА РУСИЈА!

Чланак Косметско Повереништво Покрета: Подршка руској браћи се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.