Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Боцан-Харченко: Решење на основу Резолуције 1244, мора задовољити законите интересе Београда и народа Србије и да буде одобрено у СБ УН

Фото: Вечерње новости

Да ли је могуће поправити бедну ситуацију? Прилично. Приштина мора коренито да промени свој приступ. Да спроведе све договорено у Бриселу, да гарантује права косовским Србима и да изгради међуетничко поверење, наводи амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко у ауторском тексту за Курир.

Формирање нових привремених институција у Приштини након “парламентарних” избора 14. фебруара ове године, као и планови за обнову дијалога о будућности Косова и Метохије добар су повод за анализу стања и перспектива решавања косовског питања.

Одмах да нагласим: главни фактори, због којих косовско питање није решено, јесу употреба насилних метода, игнорисање законитих интереса Београда и повлађивање претераним амбицијама Приштине, као и занемаривање међународног права у целини.

Одлуке само на папиру

Још средином деведесетих година прошлог века, косовски сепаратисти су формирали терористичку Ослободилачку војску Косова (ОВК). Након инсценације у Рачку, НАТО је 1999. године, кршећи међународно право, отпочео агресију на Југославију. Талас насиља над Србима захватио је покрајину 2004. године. Приштина је 2008. године једнострано прогласила “независност”, коју су западни ментори пожурили да признају. Повратак дијалогу је сваки пут омогућен у великој мери захваљујући активној улози Русије. Основни принципи постконфликтног уређења дефинисани су Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН: поштовање суверенитета и територијалног интегритета Југославије (чији је Србија правни наследник), обезбеђивање права свих етничких група на Косову. Бројни практични аспекти утврђени су у бриселским споразумима уз посредовање ЕУ. Међутим, многе одлуке остају само на папиру. Свој део пута прошао је само Београд.

Приштина игнорише своје обавезе, пре свега о оснивању Заједнице српских општина на Косову (ЗСО). То сугерише поређење са ситуацијом око споразума о Донбасу из Минска. Власти у Кијеву, уз толерисање Запада, такође избегавају да примене договорене мере, не желећи да доделе аутономију регионима који се не слажу са “политиком свршеног чина”. Оне теже да се ослободе одговорности и залажу се за ревизију постигнутих договора.

Опструкционизам Приштине огледа се и у чињеници да уместо расправе о агенди преговора поставља нове вештачке захтеве, зарад тренутног ефекта. Долази до позива за стварање “велике Албаније” који су бременити дестабилизацијом. Настаје зачарани круг: национализам у покрајини се непрестано подгрева, док се прави рад обуставља.

При томе Косово се не може назвати “успелим пројектом” (против “суверенизације” покрајине се изјаснило око половине држава чланица УН, док је низ земаља повукао признање “независности”). Чак и злочине ОВК истражују у Хагу страни стручњаци. Наставља се “пузеће” етничко чишћење неалбанаца. На Косову нису обезбеђени услови за очување српске баштине, православних светиња под заштитом Унеска. Политичка нестабилност постала је хронична. Слаба економија поткопана је коронавирусном кризом. Активне су терористичке и криминалне групе.

Формирати ЗСО

Да ли је могуће поправити бедну ситуацију? Прилично. Приштина мора коренито да промени свој приступ. Да спроведе све договорено у Бриселу, почев од формирања ЗСО. Да гарантује права косовским Србима и да изгради међуетничко поверење. УНМИК, Еулекс и Кфор морају да у потпуности испуњавају своје мандате, а Кфор да престане са гледањем кроз прсте на противправне покушаје косовских Албанаца да своје снаге безбедности преформирају у “војску”. ЕУ треба да обавља посредничке функције непристрасно. Као што је више пута истакао руски председник Владимир Путин, одрживо решење косовског проблема могуће је само у оквиру међународног права, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Такво решење мора задовољити законите интересе Београда и народа Србије и да буде одобрено од Савета безбедности УН.

Пише: Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Србији

Наслов и опрема: Покрет за одбрану КиМ

(Косово онлајн, 12. април 2021/Курир)

Став