„Молимо се Богу да се нађе и онај који је починио то. Коме рука није задрхтала када је пуцао на децу. Рак рана је када кријеш убицу у своме роду. То трује друштво то трује наше односе“, казао је владика Иларион на обележавању 20-годишњице злочина на Бистрици.
„Не тражи се никаква наплата, никаква казна! Ми хришћани очекујемо од Господа суд, свако ће од нас да прими по својим делима. За овај свет је добро да оно што је зло истерамо на чистац. Да се помолимо Богу да и то дође на видело и то баш због тог несрећника, који је то радио. Да га стигне срамота и заправо блага казна на овом свету. Него да са том срамотом иде пред онога који га је створио“, поручио је у беседи током литургије у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу.
У оружаном нападу 13. августа 2003. године, на обали Бистрице, крај Гораждевца, на лицу места убијен је Иван Јововић (19). Пантелија Дакић (12) је повредама подлегао у пећкој болници. Богдан Букумирић (14), Ђорђе Угреновић (20), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени.
„Сабрали смо се овде да одлужимо службу, да принесемо бескрвну жртву у спомен Ивана и Панта, деце овога места, ове земље и ове речице која пролази кроз Гораждевац али и деце свих нас. Иван и Панто су постали у целом нашем роду познати и признати. На неки начин они су и наша нада. Они су са оном радошћу младалачког отишли у руке свога створитеља да се радују у вечној слави. Оно што се са њима делило говори нам шта је овај свет и какав је овај свет“, казао је викарни епископ патријарха.
„Да овај свет колко год је добар онакав каквим га је Господ створио, у злу лежи. Том злу сви доприносимо. Сви смо удеоничари када чинимо грех на том депозиту зла, у том инвестиционом фонду. Инвестирали смо себе уместо за добро дали смо себе за зло. Тај Инвестициони фонд зла расте“, беседио је владика.
Две деценије касније – убице нису пронађене, док су Специјално тужилаштво Косова и ЕУЛЕX 2010. године обуставили истрагу услед тога што она „није довела до конкретних резултата, или потенцијално осумњичених”, иако је Комесар УНМИК полиције, Штефан Фелер, после злочина казао да ће „преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце.“ Оно исто што је и Кушнер рекао јуна 1999, после покоља 14 српских жетелаца у другом селу.
„Молимо се Богу да се нађе и онај који је починио то. Коме рука није задрхтала када је пуцао на децу. Браћо и сестре, молим вас да ме разумете, не толико због нас који смо овде сабрани, него због њих. Рак рана је када кријеш убицу у своме роду. То трује друштво то трује наше односе. Не дао Бог никоме то. Не тражи се никаква наплата, никаква казна, ми хришћани очекујемо од Господа суд и свако ће од нас да прими по својим делима. За овај свет је добро да оно што је зло истерамо на чистац. Да се помолимо Богу да и то дође на видело и то баш због тог несрећника који је то радио да га стигне срамота и заправо блага казна на овом свету, него да са том срамотом иде пред онога који га је створио. То је заправо молитва и за његово добро“, поручио је владика.
