Грчка и Албанија, две чланице НАТО, технички су још увек у рату јер посланици никада нису ратификовали одлуку Владе Грчке о укидању ратног стања из 1987. године. Али, у односима две земље то је најмањи проблем, јер је и даље нерешено питање положаја мањина, али и случај Фредија Белерија, Грка из Албаније. Грчка због тога сада индиректно прети ветом на почетак преговора Албаније о приступању Европској унији, пише Дојче Веле.
То укључује несугласице око разграничења поморских подручја, ратног стања између две земље које званично још увек траје и питање имовинских права припадника грчке мањине у Албанији.
Након што је Италија напала Грчку са територије окупиране Албаније, Грчка је у октобру 1940. објавила рат Албанији. Мада су Албанија и Грчка 1996. потписале споразум о пријатељству, те две чланице НАТО технички су још увек у рату.
Према речима представника грчког Министарства спољних послова, грчка влада је пристала да укине ратно стање још 1987, али грчки парламент ту одлуку никада није ратификовао. Ратно стање одавно је извор напетости између двеју земаља.
Окончање ратног стања важно је за Албанију, јер би могло да отвори врата преговорима о репарацијама за мањину Чами. Та албанска мањина дуго је живела у данашњем северозападном грчком региону Епиру. После Другог светског рата, Грчка је протерала и конфисковала имовину великом броју муслиманских Чама, јер су наводно сарађивали с окупаторима. Након окончања диктатуре 1990-их, Албанија је тражила репарације од Грчке, а етничка група Чами у Албанији залаже се за право на повратак у Грчку. За сада без успеха.
Ипак, највећа спорна тачка између двеју земаља тренутно је случај Фредија Белерија, 52-годишњег припадника грчке мањине у Албанији, који је 14. маја 2023. изабран за градоначелника албанске општине Химара. Већина људи који тамо живе су албански Грци.
Белери није могао да положи заклетву, јер је ухапшен под оптужбом за куповину гласова. Он до одлучно негира. Све његове захтеве за пуштање на слободу или за преузимање дужности албански судови до сада су одбијали.
У позадини тог случаја вероватно је борба за земљиште и некретнине на живописној јадранској обали Албаније и потенцијал Химаре као туристичког одмаралишта.
„Многа имања на обали припадају етничким Грцима који живе у Химари и околним селима“, каже Скердијан Дуљи, адвокат из Химаре. „Међутим, из разних разлога – пре свега због корупције у јавним институцијама које се баве некретнинама – локални власници не могу да улажу у своје некретнине.“ Погођени су притом и локални албански власници имовине.
Разлог је специфичност албанског законодавства за приобална подручја. Све инвестиције тамо морају бити одобрене од стране националног тела на чијем је челу премијер Еди Рама. Поред тога, ово национално територијално веће може да одреди инвеститоре који могу да улажу у имовину локалних власника. Адвокат Дуљи сматра да је тај необичан пропис у ствари начин да се „опљачка имовина локалних власника“. Према његовим речима, у Химари постоји око 4.000 таквих „парцела које се преклапају“.
Фреди Белери, који је опозиција владајућој Социјалистичкој партији (ПС) премијера Раме, обећао је да ће то да промени кад постане градоначелник.
Грчка је оштро реаговала на Белеријево хапшење и притварање, оптужујући Албанију за кршење владавине права и права грчке мањине. Атина тврди да је Белеријев притвор био политички мотивисан, а наговестила је и да би могла да блокира почетак преговора Албаније о придруживању Европској унији. За отпочињање тих преговора потребно је, да подсетимо, да за то гласају све чланице ЕУ.
Према речима новинара и писца Ставроса Цимаса, међусобно неповерење игра веома важну улогу у односима између Грчке и Албаније: „Од година комунистичког диктатора Енвера Хоџе и времена када је та земља била изолована, у Албанији је преовладавао осећај окружености непријатељем. У круговима политичара, историчара и новинара стално постоји сумња да Грчка намерава да распарча Албанију“, каже Цимас за ДW, али и додаје да „постоји неповерење и на грчкој страни – иако грчку јавност у ствари и не интересује много шта се дешава у Албанији.“
Враћамо се у органску млекару у некадашњем бункеру у Пермету. Тамо Аљтин Мешини гледа у будућност: „Многи Италијани и Грци долазе сваке године. Привлачи их“, каже „Необична историја бункера.“
И закључује: „Када говоримо о прошлости, сви се слажемо да желимо да живимо у миру и да имамо добросуседске односе. Желимо да прошлост остане у историји и да не замагљује нашу садашњост и нашу будућност.“
(Дојче веле/Косово онлајн, 06.12.2023)
