Шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре изјавио је данас на Копаоник бизнис форуму да би Србија требало да искористи прилику што се проширење ЕУ поново вратило на дневни ред и истакао да је један од кључних аспеката који одређује брзину процеса њених европских интеграција нормализација односа са Косовом.
“Нова реалност је то да се проширење вратило на дневни ред након фебруара 2022. у оквиру ЕУ. Међу 30 држава чланица постоји дебата како наставити – на које се области треба фокусирати и постоји иницијатива везана за план раста која се фокусира на то да морамо да упалимо мотор за проширење ЕУ”, рекао је Жиофре на панелу на којем су између осталих говорили амбасадор САД Кристофер Хил и министарка за евроинтеграције у влади Србије Тања Мишчевић.
Жиофре је нагласио да фундаментални захтеви и даље остају, а то су владавина права, борба против корупције, организованог криминала, независност судства, демократске институције.
Србија ће у том смислу,како је нагласио, у извештају бити третирана као државе чланице. Додао је да за два дана има састанак са колегама које припремају извештај и да ће проценити стање у Србији као што процењују и друге земље.
Нагласио је да је ту и нормализација са Косовом, што је један од кључних аспеката који одређује брзину процеса европских интеграција Србије.
“Све се то наслања и на Охридски споразум али нисмо видели много на плану имплементације”, рекао је амбасадор Жиофре.
Додао је да мора да каже да је Србија заиста урадила много на пољу економије.
“То морамо признати, признају и међународне институције, и приватни сектор, доста инвестиција је ушло у земљу, јавна улагања су појачана након много година неулагања, напредак је у дигитализацији”, рекао је он и додао да ипак са друге стране постоји процес конвергенције.
“Пратимо процес конвергенције ако бисмо ишли тим ритмом она би се десила 2074. доходак по глави становника у Србији је 40 одсто од европског, зато морамо да убразамо раст и конвергенцију”, рекао је Жиофре.
“Желели бисмо да препоруке Одихр буду имплементиране што пре”
Жиофре је изјавио да би ЕУ желела да Београд што пре спроведе препоруке из извештаја Одихра о изборима у Србији 17. децембра које се односе реформу изборног процеса.
Он је на панелу, у чијем делу је било речи и о препрекама везаним за приступање ЕУ, рекао да је Одихр у извештају навео да Београд мора да спроведе неке препоруке и нагласио да је из Владе Србије речено да ће то урадити.
Шеф делегације ЕУ оценио је да је важно да се ради на свим питањима из пакета фундаменталних мера чије је постизање неопходно на путу ка ЕУ.
“Важно је да се сви кораци предузму, важна су свеобухватна питања основних реформи, борба против криминала и корупције, независност правосуђа, а и процес нормализације је и даље релевантан и значајан”, рекао је он и додао да је битна и економија.
Он је рекао и да треба кренути у спровођење два споразума Београда са Приштином и додао да мора да се у том смислу направи напредак.
Оценио је и да је након агресије Русије на Украјину спољна безбедносна политика постала значајна и да суочени са новом реалношћу желе да виде да су све земље кандидати искрени партнери ЕУ у промоцији и унапређењу заједничке спољне политике и циљева.
“Ово је корпа свих питања и проблема којима морамо да се позабавимо која не могу да се раздвајају једна од другога јер је свако од њих део велике целине. Морамо радити на њима истовремено”, рекао је Жиофре.
По питању односа Србије и Украјине и потребе да Србија уведе санкције Русији Жиофре је рекао да треба додати да је Србија покушала да помогне Украјини, и да су на самиту у Тирани предузете неке обавезе.
“Не би требало да нам измакне да су ЕУ и њене чланице донеле одлуку да у новом периоду проширења Западни Балкан мора да буде део тог пакета. Западни Балкан је део наше породице. Иако другим очима гледамо на исток, не смемо заборавити Западни Балкан. Морамо да разумемо то и узмемо у обзир при одлучивању и ургентност и нову геополитичку стварност”, поручио је амбасадор.
(Танјуг/РТВ/Косово онлајн, 04.03.2024)
