Покрет за одбрану Косова и Метохије

Зелени ће бити екстремнији у промовисању косовске независности

© AP Photo / Christoph Soeder/dpa via AP
Ако се у Немачкој формира коалиција Семафор и ако Зеленима припадне министарство спољних послова, ова странка неће одустати од спољне политике Ангеле Меркел према Србији и Косову, али питање је на који начин ће је даље спроводити. До сада, Зелени су били далеко екстремнији у промовисању косовске независности.
 
Посета потпредседнице немачког парламента, Бундестага, Клаудије Рот, Београду и Крагујевцу покренула је низ питања и спекулација о томе како ће изгледати будућа немачка спољна политика према Србији. Ова питања су оправдана ако се узме у обзир да су немачки Зелени далеко гласнији у промовисању косовске независности од других немачких странака, иако је, како кажу саговорници Спутњика, цео политички Берлин неподељен у симпатијама према једнострано проглашеној независности Приштине.
 

Спољна политика Зелених – екстремно промовисање косовске независности

Дописник српског јавног сервиса из Немачке, Ненад Радичевић напомиње управо ову чињеницу.
 
„И Ангела Меркел се залаже за косовску независност, односно да ту независност Србија на неки начин призна. То је константа, с тим што су Зелени у тим захтевима експлицитнији, мање увијени у дипломатску форму, а више се заснивају на критикама и очекивањима“, објашњава он.
Разлоге за такав став Зелених наш саговорник налази у томе што је велики број припадника врхушке ове странке своје каријере, како бирократске тако и партијске, започео управо на Балкану, у међународним мисијама у БиХ и на КиМ.
 
„У том смислу, не може се очекивати неки блажи став званичног Берлина у будућности. Штавише, могуће је очекивати већи притисак“, наводи Радичевић и додаје да се не ради о драматичној промени – и демохришћани Ангеле Меркел, и Зелени имају иста очекивања, само су начини на који презентују своја очекивања властима у Београду другачији.
 
Много тога зависи и од Вашингтона
 
Према речима дугогодишњег дописника српских медија из Немачке, Мирослава Стојановића, како ће Зелени водити спољну политику зависи, не само од онога што су говорили и зашта су се залагали док су били у опозицији јер „када дођете на државно кормило, отварају се други простори и постајете реалнији“, него и од односа са Сједињеним државама, као и од степена који ће у вођењу спољне политике имати у односу на новог канцелара, социјалдемократу Олафа Шолца.
 
„Тако да ће и Зелени у дијалогу са другима мало одустајати од неких својих изричитих захтева“, сматра он.
Посету Клаудије Рот, како Стојановић објашњава, припадници средње генерације политичара Зелених и врло угледној чланици Бундестага, наш саговорник оцењује као добар знак.
 
„Добар знак да ће Зелени хтети да мало више изблиза погледају оно што су до сада само о теоријским и медијским работама могли да сазнају о становиштима Београда“, истиче Стојановић и додаје да је посета Ротове Београду и Крагујевцу на 80. годишњицу масакра који су починиле немачке окупационе трупе за поштовање.
Стојановић подсећа да се, у време док је изасланик Беле куће за КиМ био Ричард Гренел, између Вашингтона са једне и Берлина и Брисела са друге стране водио прави „косовски бој“. Сада је Вашингтон за амбасадора у Београду именовао искусног Кристофера Хила и политика Зелених зависиће једним делом и од односа на релацији Вашингтон-Берлин-Брисел.
 
Са друге стране, изричитост ставова Зелених у погледу косовске независности зависиће и од тога колику им слободу у одлучивању буде дао и будући канцелар Шолц.
 
„Канцелар који на чело владе долази са великим политичким искуством, сигурно ће бити на линији на којој је била Ангела Меркел. Значи, не одустаје се од коначне идеје о независности, али се не форсира жестоко и не врши се велики притисак. На крају крајева, Меркелова је, долазећи у Београд оставила неки простор јер је схватила, што је и сама рекла, да је косовскометохијско питање врло компликован проблем и да треба оставити времена да се он решава, што до тада није био чак ни њен став“, објашњава Стојановић.
 
Оштро противљење Русији и Кини
 
Када говори о генералној политици Зелених према Србији, Радичевић истиче да је она двојака – са једне стране, они су највећи заговорници проширења ЕУ на Западни Балкан – они су о томе једини експлицитно говорили без задршке.
 
„У том смислу, они би можда могли да утичу на друге партнере да се европске интеграције, не само Србије, него и Западног Балкана, помере са мртве тачке“, објашњава он.
С друге стране имају оштрији став по питању других тема, као што су борба против корупције, заштита људских права, животне средине и такозваног суочавања са прошлошћу.
 
„У том смислу, Зелени ће бити тежи партнер, са више захтева у односу на Ангелу Меркел, која је своју политику према Србији подредила питањима Косова, стабилности и немачких економских интереса“, каже Радичевић.
Радичевићевом списку тема којима ће се Зелени бавити у спољној политици, Стојановић додаје и њихове оштре критике на рачун Кине и Русије.
 
„Они фаворизују ту фаму о превеликом руском и кинеском утицају у Србији и на Балкану, где рачунају да се економска моћ Кине претвара у политичку моћ, иако је цела теза апсурдна зато што Кинези далеко више инвестирају у земљама које су чланице ЕУ, па и у самој Немачкој. Те су инвестиције неупоредиве са оним што је Кина инвестирала овде. Тај умишљени страх од Русије и Кине претворен је у неку врсту политичке чињенице и из тог контекста ће они, вероватно, бити изричитији него што је била досадашња влада“, каже Стојановић.
Досадашњи министар спољних послова, социјалдемократа Хајко Мас је по питању присуства Русије и Кине на Балкану био уздржанији, иако је и он ту и тамо имао неку оштрију критику, јер су управо социјалдемократе са Русијом закључиле уговоре о изградњи гасовода „Северни ток“, а имају и рационалнији однос према Кини као економски важном партнеру.
 
„Међузависност између Немачке, Русије и Кине чинила је да Берлин у време Ангеле Меркел наступа мало обазривије и уздржаније“, вели Стојановић.
Након што су у Немачкој одржани избори крајем септембра, све су већи изгледи да ће коалициону владу чинити Социјалдемократска партија (СПД), Зелени и Слободарска партија (ФПД), односно либерали. Због тога је по бојама ових странака, црвеној, жутој и зеленој, будућа коалиција добила надимак „Семафор“. А да ће Зелени у коалиционом договору добити на управу министарство спољних послова говори се у немачким медијима већ дуго.
 
У немачкој послератној политичкој традицији, обичај је да место министра спољних послова припадне мањем коалиционом партнеру – тако је у демохришћанским владама Хелмута Кола, шеф дипломатије биран из редова либерала (Ханс Дитрих Геншер и Клаус Кинкел), док је у коалиционој влади социјалдемократе Герхарда Шредера шеф дипломатије био тадашњи лидер Зелених Јошка Фишер.
 
С обзиром да ће коалиција која се назире бити тројна, све су назнаке да ће либерали, као партија коју подржавају крупни индустријалци заузети министарство финансија, док ће дипломатија припасти Зеленима.
 
 
Никола Јоксимовић
 
 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print