Нешто је мање од два месеца од када је косовска влада одлучила да стопира увоз српске робе на Косово, у продавницама у северном делу Митровице мање је основних животних намирница, посебно брашна, шећера и млечних производа, у односу на раније. А уколико их и има, они нису допремљени из Србије. Трговци су приморани да се са српских преоријентишу на друге произвођаче или да српске производе набављају из других држава, како би снабдевали грађане. Међутим, понекада недостају и они, или их трговине добијају у ограниченим количинама. У приватним апотекама за сада има оних лекова који се највише потражују. Са друге стране, из КБЦ Косовска Митровица нам поручују да је ситуација алармантна.
У истом дану, 14. јуна, када су српске власти ухапсиле тројицу припадника Косовске полиције у рејону Рашке – косовска влада, која је тумачила као „отмицу“ и то у општини Лепосавић, одлучила је да „из безбедносних, а не економских разлога“ забрани увоз робе из Србије.
Пет дана након тога, возачи српских камиона блокирали су Јариње, Брњак и Мердаре, како би исказали незадовољство због блокаде увоза робе из Србије и пружили подршку Србима са Косова. Они неколико дана нису дозвољавали пролазак камиона са „РКС“ ознакама.
Председници Привредних комора Србије и Косова Марко Чадеж и Љуљзим Рафуна наглашавали су да економија и бизнис треба да буду ван политике, те да “заустављање пословних активности није решење”, те да блокадама трпе и једна и друга страна.
И поједини међународни званичници позивали су косовску владу да повуче одлуку због које је све започело, али је њихов фокус касније ипак био на ослобађању тројице косовских полицајаца – што се и догодило 26. јуна. Српске власти пустиле су их да се бране са слободе.
Упркос томе, као и за нијансу мекшим политичким изјавама, Приштина своју одлуку о забрани увоза робе из Србије још увек, макар званично – није повукла, иако су косовски медији наглашавали да писане одлуке за забрану никад није било, а последице су на Северу Косова почеле да се осећају већ у првим недељама од када је она донесена.
Какво је стање у прехрамбеним маркетима?
Сада на полицама у трговинским радњама и маркетима у северном делу Митровице слабије има појединих производа из Србије, али их још увек има.
Оно што повремено недостаје су млечни производи, брашно, као и шећер, а највећи страх међу грађанима започео је да се шири када су у питању лекови, којих у приватним апотекама још увек има.
Разговарали смо са једном од менаџерки трговинске радње у мултиетничком насељу у северном делу Митровице.
За КоССев је казала да је тренутно највећа потражња за производима Имлек и Границе. У њеној радњи тренутно недостаје већи део производа ових произвођача – павлака, сиреви, млеко, јогурт и остало.
Неко време, достављачи преко којих се она снабдева успевали су да део млечних производа набаве од компаније Бимилк, такође Имлекове компаније са седиштем у Северној Македонији.
Има дана када рафови делују пуни робе, каква је ситуација била средином ове недеље. Међутим, она брзо нестане с обзиром на нередовност снабдевања робом из Србије.
Када успеју да набаве производе од неких од ових фирми – добијају их у веома малим, односно недовољним количинама.
„Добављачи кажу да на све начине покушавају да пронађу млечне производе. Набављали су их некако до сада, али мало. Два или три пакета јогурта или млека које ја добијам повремено, у овом урбаном делу града, су ништа. Па то оде за два дана“, каже она.
Иста је ситуација и када су у питању сиреви, павлака и остало.
Додаје и да одавно нема ових производа у мањим паковањима – јогурт или павлака у чаши.
Брашно и шећер сада набавља од косовских произвођача, па уместо најпродаванијег „Данубиус“ – сада може да набави само „Деллино“ брашно. Исто је и када је у питању шећер.
Олакшавајуће је макар то што, како нам је иста саговорница казала, цене нису скакале.
„Нису добављачи мењали, односно повећавали цене. То што има остало је исто“, потврдила је.
Каже да су њени редовни потрошачи забринути да ће српски производи потпуно нестати, јер су на њих навикли, а то су Срби, Албанци и Бошњаци који у овом делу града живе. Ипак, навикли су и на то да се свака криза на Северу пренесе и на трговину.
„Комшије долазе сваког дана и питају да ли има, да ли је нешто стизало. Негативно коментаришу кад кажем да нема. Али кажу проћи ће, није први пут. Наше производе потражују и Албанци и Бошњаци, не само Срби. И они су навикли на њих, годинама их конзумирају“, додаје ова суграђанка.
Апотеке
Када је реч о апотекама, у приватним нисмо приметили недостатке, изузев оних медикамената који су и раније били у дефициту.
„За сада имамо оно што се тражи, не недостаје скоро ништа, осим оних лекова који су месецима у дефициту. И грађани забринуто долазе и питају, али умире се кад виде да је ситуација, макар за сада, сасвим у реду“, казала нам је једна апотекарка.
КБЦ Косовска Митровица
Са друге стране, ситуација је у здравственим установама на Северу, како је потврдио директор КБЦ Косовска Митровица, Златан Елек – алармантна.
А за то, каже, има више разлога.
Каже да је од када је актуелни косовски премијер, Аљбин Курти дошао на власт, обустављено свако довожење лекова, санитетског материјала, медицинске опреме у КБЦ Косовска Митровица. Сада је, поручује, стање још забрињавајуће јер су залихе при крају.
А осим медицинског материјала, митровачку болницу је погодила и забрана увоза прехрамбене робе из Србије, а због лежећих пацијената на одељењима који се ту збрињавају са три оброка.
И он потврђује да за пацијенте млека, и генерално млечних прозивода – нема.
„Они снабдевачи који су то добили преко тендера, једноставно не могу робу да довезу до наше болнице“, објашњава Елек.
Додаје да га забрињава чињеница да се нико из међународне заједнице и цивилног друштва о овом проблему не оглашава, али ни за, како је навео константно „малтретирање и заустављање санитетских возила са пацијентима или без њих, било да је возило под ротацијом или без ње“.
„Нарочито су на удару возила са КМ таблицама, која имају забрану кретања и на простору Косова и Метохије, а и забрану уласка из Србије. То су озбиљни проблеми што се тиче функционисања“, нагласио је директор КБЦ Косовска Митровица.
Због целе ситуације, истиче Елек – почеће да испаштају најпре онколошки пацијенти, потом они са хроничним болестима.
Изневши податак да у централној апотеци одавно нема робе, каже да полако оскудевају и приватне апотеке.
„Због тога су на удару пацијенти са дијабетесом, као и они који имају хроничне болести плућа, те кардиоваскуларног система. А на самом крају, а то је јако близу, на ред ће доћи и оне најосетљивије гране – породилиште, операционе сале, хируршки блок итд“.
Поручује да имају максималну подршку Министарства здравља Србије и Канцеларије за КиМ, а верује да су близу решења када је у питању кисеоник – који је у два наврата и стигао уназад месец и по дана.
„Верујемо да ће међународна заједница извршити притисак да се нама олакша позиција и да несметано иде проток робе и људи у оба правца“, каже Елек.
Желео је да напомене да ова болница није на услузи само српским грађанима, већ и другим заједницама које им се за помоћ обрате.
„Ми смо увек на услузи свима, без обзира на то да ли они имају упут или осигурање. У нашој се болници лече и Албанци, који су такође као и сви остали сада погођени овим проблемима. Никога не лечимо ни по националној ни расној припадности, ни по боји коже, као ни по опредељењу – већ искључиво по медицинским индикацијама“.
Подсетио је Елек и да је КБЦ Косовска Митровица једина здравствена установа у градској средини и да она пружа преко 90 одсто здравствених услуга.
