Покрет за одбрану Косова и Метохије

Куртијев шеф кабинета тврди да су Срби најзаштићенија етничка група на свету

Фото: Газета Експресс

И док међународна заједница све чешће позива на деескалацију ситуације изазване кризом на Северу Косова, са јасним захтевима – међу којима је и почетак рада на формирању ЗСО, приштински званичници спроводе кампању са оптужбама на рачун Београда, али и тврдњама да Срби на Косову имају велика права. Огласи се и шеф кабинета косовског премијера и то са наводима да су Срби „најзаштићенија етничка група на свету“.

Крај маја месеца обележио је почетак нове кризе на Северу Косова која је уследила након одлуке косовског премијера да се без координације са Западом, уз велико присуство специјалних јединица и уз употребу силе, омогући новоизабраним градоначелницима приступ општинским зградама у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку.

Овај потез Приштине наишао је на критике међународне заједнице, али је уједно изазвао незадовољство Срба на Северу који свакодневно протестују испред општинских зграда и траже повлачење специјалних јединица, као и да новоизабрани градоначелници ту не долазе.

Најозбиљнији инцидент до сада догодио се 29. маја у општини Звечан када су се Срби сукобили са КФОР-ом који је од њих захтевао да ослободе пролаз за неколико полицијских возила, при чему је повређено више од 80 особа – војника и демонстраната.

Међународна заједница све време позива на деескалацију ситуације. Запад, а првенствено САД – траже од Куртија да повуче специјалце и градоначелнике из општинских зграда, организује нове локалне изборе, те да се окрене дијалогу и формирању ЗСО, што он и даље одбија, тј. условљава.

Истовремено, приштински званичници спроводе кампању у којој за новонасталу кризу директно оптужују Београд, али и грађане који протестују, користећи термине – „руља“, „фашистичка милиција“, „криминалне и екстремистичке организације“.

Са друге стране, на захтеве Запада међу којима је и формирање ЗСО одговарају са тврдњама да је Косово „најдемократскија држава“ која пружа „највећу заштиту мањинама“.

То сматра и шеф кабинета косовског премијера, Љуан Даљипи (Луан Далипи), који се придружио кампањи косовске владе серијом објава на Твитеру. Низ започиње реченицом „сазнајте више о најзаштићенијој етничкој групи на свету“.

Кренуо је од тога да косовски устав гарантује мањинама 20 од 120 места у косовској скупштини, те да је 10 резервисано за Србе.

„Косовски Срби имају законодавно право вета на сва питања мањина. Мањинине на Косову су око 6% укупног становништва популације, од којих је око 3% Срба“, тврди.

Каже да због ове „афирмативне превелике заступљености у законодавној власти“, гласањем Срба са Косова „ефективно се контролише формирање и гласање о поверењу за сваку косовску владу са уставом загарантованим местима у кабинету“.

„Они су искористили ово легитимно демократско право да преговарају о позицијама и руше владе више пута током протекле деценије“, тврди Куртијев шеф кабинета.

Каже и да српска заједница на Косову има право да одржава и развија свој културни, верски и језички идентитет.

„Ово укључује приступ образовању на српском језику, медијима и верским службама“, наводи Даљипи.

Додаје и да косовски устав признаје српски језик као службени на целој територији Косова.

„Двојезична комуникација (АЛБ/СРБ) је обавезна за владине институције и обележја, чак и на местима где није забележено присуство становника који говоре српски језик“, наводи даље.

Даљипи каже и да јавни буџет игра значајну улогу у одређивању начина на који се грађани и заједнице, укључујући мањине, третирају у друштву, јер директно утиче на пружање основних услуга, инфраструктуре и ресурса.

„Анализа јавног буџета од 2008-2022 (15 година) који је Влада Косова доделила за 38 општина показује да је у просеку свих 10 општина са српском већином добило 62% више буџета по становнику од осталих 28 општина, од којих је 27 већински албанско“, навео је.

Са друге стране, овај званичник тврди да по глави становника, планирање и извршење општинског буџета, као и приходи од бизниса, царина и пореза на имовину, шест општина са српском већином на југу „константно раде боље од четири на Северу“.

Каже да је то тако због тога што су општине на југу „добро интегрисане у косовске институције“.

(КоССев, 10. 06. 2023)