Лидер Покрета за уједињење Ваљон Мурати рекао је у интервјуу за Економију Онлајн да је редефинисање граница једини начин за решавање проблема између Косова и Србије, прецизирајући да би Медвеђа, Прешево и Бујановац требало да се припоје Косову, а општине са српском већином на северу, Србији.
“Платформа Покрета за јединство је врло јасна. Сматрамо да је једино свеобухватно решење албанско-српског проблема редефиниција граница. Према Покрету за јединство, мислимо да би три албанске општине на истоку Косова, Прешево, Медвеђа и Бујановац, где су Албанци у већини и имају територијални континуитет, требале да се припоје Косову. Исти принцип требало би да се примени на три општине са српском већином које имају територијални континуитет са Србијом и имају право да јој се припоје”, рекао је Мурати.
Рекао је да би споразум о редефинисању граница значио промену неких принципа Ахтисаријевог пакета који су део Устава.
“Овај споразум који би резултирао редефиницијом граница значио би промену неких од основних принципа Ахтисаријевог пакета који су део Устава Косова тако да Косово постане функционална држава и не зависи од две трећине мањинских гласова за промену устава, односно Срба који непрестано блокирају било коју уставну реформу чиме би Косово постало функционална држава и не би зависило од српске листе. Мислим да само пројекат редефинисања граница уклања Србију са Косова“, додао је Мурати.
Према његовим речима, Вашингтонски споразум није штетан за Косово, али је важно спроводити пројекте који се односе на инфраструктурне и економске.
“Сходно томе, оно што је важно је да ли се део тог споразума реализује, посебно пројекти који се односе на инфраструктуру и друге економске пројекте. Ако се заиста реализују, посебно ако се реализује железнички пројекат који ће повезати Косово са Драчем и Нишем, то би било изузетно у интересу албанског народа. Данас је до 20 одсто језера Газиводе у делу Србије. Биће неопходно да се сачине уговори о заједничком управљању или одржавању језера. Споразум говори о студији изводљивости, па ће амерички департман урадити студију изводљивости о томе како се потенцијали језера Газиводе могу искористити из дела Косова и Србије”, додао је Мурати.
Оцењује да ни “мини-Шенген” није штетан за Косово, иако према његовим речима, још увек не постоји јасан документ за који би могло да се да оцена.
“Мини-шенгенски споразум, иако још увек не постоји документ који можемо оценити, садржи више принципа о којима се разговарало на састанцима председника. Не видим да је то штетно за виталне интересе Косова. Мислим да ће се са дубљом сарадњом између Косова и Албаније та физичка граница врло брзо уклонити и користићемо је за јачање наше економије кроз ову сарадњу”, рекао је Мурати.
Поводом дијалога са Србијом и могућности споразума о узајамном признавању, каже да тренутно не види вољу Србије да призна Косово.
“Србија вероватно ни под којим условима неће признати Косово. Она само користи међународне околности да одложи питање признања тако да што је више могуће укључи сопствене интересе у споразум, било кроз примену Заједнице, и не видим никакав интерес ЕУ да присили Србију да призна Косово, а пошто неће бити признања и преговарачки процес може врло брзо пропасти, мислим да ће у будућности за преговарачким столом као најреалнија опција бити пројекат редефинисања граница”, оценио је Мурати.
Владе Косова и Албаније одржале су прошле недеље заједнички састанак на којем је потписано неколико нових споразума.
Мурати каже да су споразуми постигнути на претходним састанцима само појачали досадашњу сарадњу.
Према његовим речима, требало би створити заједничке механизме и савет за сарадњу између Косова и Албаније, који би били администрација која се бави само питањем сарадње.
“Ово је био шести састанак две владе и имамо низ споразума који су потписани и низ споразума који су реализовани. Мислим да су у основи ови споразуми били корисни и подигли су на виши ниво сарадњу између Косова и Албаније. Уверен сам да из овог стратешког партнерства морамо прећи на интеграцију и да би се то догодило није довољно имати само састанке две владе. Мислим да би требало да створимо заједничке механизме и створимо косовско-албански савет за сарадњу који би био администрација која се бави само питањем косовско-албанске сарадње”, додао је Мурати.
Што се тиче избора председника, рекао је да ово питање припада политичким странкама које су у Скупштини Косова.
“Требало би да разговарају и уложе напоре да пронађу најпогоднијег кандидата за председника. Још увек имамо председника који бар има мандат до марта следеће године. Свакако је над тим питањем сенка Специјалног суда и могућност подизања оптужнице или потврђивања оптужнице. С друге стране, на политичким странкама је да одаберу правог кандидата”, закључио је Мурати.
Извор: Kosovo-online
Фото: levizjaperbashkim.org
