Цео се наш живот одвија око ње. Онај суштински и вечни око Часне Трпезе у Цркви која нас све окупља и даје храну Небеску, Тело и Крв Христову за заједничарење и вечни живот.
Трпеза у дому сабира породицу око ове земаљске хране и породица ту заједничари, састаје се, уз храну размењује свакодневне радости и туге.
Славска сабира домаћине и госте и опет уз обредни хлеб, био то славски колач ил погача, и вино из једног бокала( некад) ил из чаше да прославе кућног свеца, заштитника, захвале му се за даровано, а заискају потребно.
Трпезе сабирају, од оне кад је Господ сабрао апостоле своје, и Св. Кнез Лазар Господу хришћанску, и зато су се у нашем народу певале песме о господи за трпезом, о соколу са злаћеним крилима до рамена и ногама до колена.
У нашем народу ( то знају старији)дешавало се да човек на самрти не може да испусти душу док се породица не сабере за трпезом, јер душа хоће да остави своје у заједничарењу, у слози.
Све док смо за истом трпезом, ми смо заједница, ми смо једно.
Ако заједно не једемо од Дарова са Часне трпезе, распада нам се Црква.
Ако не једемо заједно за трпезом у дому, распада се породица.
Ако за трпезом не прослављамо славу уз обавезне славске дарове, слава ће изгубити смисао.
Они који желе да нам растуре Цркву прво ударају на Трпезу њену, они који хоће да нам растуре породицу кажу да је модерно да се с ногу једе како ко стигне( овде наравно не улази у обзир када чланови породице бивају оправдано одсутни), и тако у круг.
Зато је важно да чувамо Трпезу, она нас окупља не само у храни већ и у молитви и јединству једних са другима.
Кад изгубимо смисао и потребу за заједничком трпезом, изгубићемо смисао једни за друге.
Постаћемо сами и изгубљени, и без земаљских и без небеских пријатеља.
Нека на трпези буде само комад хлеба, ако се окупимо око њега он ће нас наситити.
Ако трпезе нема остаћемо заувек гладни.
П.С. за мене ,,шведски сто,, није трпеза. Јер се за њим не седи, већ се са њега односи храна…и свако једе за својим столом.
