Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ – нови изговор да га Црна Гора не потпише

Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду.

Неколико пута најављивано, па одлагано потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ иако је, како је јавност била обавештена, све било усаглашено, изгледа да је добило разјашњење. После различитих порука премијера Кривокапића, на крају и оне да потпис треба ставити на јесен, на дан упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, сада је премијер изашао са конкретним разлозима због којих уговор није потписан.

Кривокапић- спорна два члана и преамбула

Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су спорна два чланa Темељног уговора са СПЦ и његова прембула и да је у петак писмом обавестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу владе Црне Горе о томе.

Један члан се, како је казао, односи на увођење нова три верска празника чиме би број верских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава.  Споран је и део члана који се односи на имовинска питања, када имовина није катастарски уписана. Шта је спорно у прембули није објаснио.

За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто.

Почетак радног дела Светог Архијерејског сабора СПЦ.
Примедбе које је изнео црногорски премијер Здравко Кривокапић на рачун Темељног уговора биле су усаглашене и обострано прихваћене када је он дошао у Београд током заседања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве.

Шијаковић- све је већ било усаглашено

„Док је трајао Сабор Српске православне цркве, оног дана када је он долазио на Сабор, у преподневним сатима, било је договорено да се та два члана коригују и да се потпуно излишном учини даља дискусија о томе и да се Уговор потпише. И то је обострано прихваћено и речено је да ће уговор бити потписан. До тога, међутим, није дошло. Сад поново имамо те исте примедбе које су фактички биле савладане у току Сабора“. 

На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова три празника  – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз малу корекцију све може да остане у складу са црногорским  Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени нерадни дани.

Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар.

„Оно што није катастарски уписано биће катастарски уписано у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури, у складу са законом. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“. 

Зашто није укњижена имовина

А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину – јер јој то није било дозвољено. Подсећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе закон о реституцији имовине Цркава и верских заједнице. Црна Гора је својевремено донела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и верске заједнице и у њему још пре десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема ни на видику.

Мандатар за састав црногорске владе Здравко Кривокапић поред ковчега митрополита Амфилохија
© SPUTNIK / НАТАША МИЛОСАВЉЕВИЋ
Најновије примедбе Кривокапића на Темељни уговор само су знак да је његов предлог о одлагању потписивања на јесен, на дан упокојења митрополита Амфилохија био лош изговор и да заправо све води ка томе да се уговор не потпише.

На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсећа да преамбула нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор.

„Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој дефинишу стране које потписују уговор. Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од две стране не може да дефинише ону другу. Не настају те две стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“,  истиче професор Богословског факултета у Београду.

Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво.

Кога хоће Подгорица као потписника уговора

На питање кога би онда то званична Подгорица хтела за потписника уместо Српске православне цркве,  Шијаковић каже – рецимо непостојећу православну цркву у Црној Гори.

„То је један апстрактум који нигде не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић.

На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све време прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада Црне Горе има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер једино са СПЦ није потписала тај уговор.

Изговори да се Темељни уговор не потпише
„Ја мислим да су то све просто домишљања како све да се дезавуише, одложи, проблематизује, мистификује. Који су прави разлози за то не знам, осим што из тога човек извлачи закључак да је циљ да се Темељни уговор не потпише“,  оцена је Шијаковића.

За њега је, каже, просто фрапантно то што је црногорски премијер изјавио да би да је потписао Темељни уговор одмах био ухапшен под оптужбом за велеиздају државе. Невероватно му је, истиче он, да то тако неко може да појми, јер потписивање таквог уговора је управо у интересу државе, поготово када се сагледава историјска улога и мисија Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Она је управо главни стуб те државе која их нема много, а у неким периодима историје је била и једини.

Неодговорно је тако третирати и Митрополију и СПЦ, истиче Шијаковић.

Пише 

(Спутњик, 11. 06. 2021)

 

Став