Покрет за одбрану Косова и Метохије

Продужетак Лајчаковог мандата „колико је могуће“ – „стварање утиска да се дијалог наставља“

Фото: КоССев

Продужење Лајчаковог мандата „колико је могуће“ – „стварање утиска да се дијалог наставља“…

Извор: Коха (Текст је изворно преведен са албанског)

Одлука Савета ЕУ да Мирославу Лајчаку продужи мандат изасланика за дијалог Косово-Србија на још пет месеци није дочекана са одушевљењем. Познаваоци процеса су ту одлуку протумачили као покушај ЕУ да створи утисак да се дијалог наставља. Од нових посредника очекују нови приступ, али кажу да су стране у обавези да спроведу до сада преузете обавезе.

Одлуком Савета Европске уније трећи пут је продужен мандат изасланику за дијалог Косово-Србија, Мирославу Лајчаку. Он ће посредовати у процесу до 2025. године.

Новинар Аугустин Паљокај (Палокај), који је дописник Кохе из Брисела, тумачи одлуку као покушај ЕУ да створи утисак да се дијалог наставља.

„Лајчак није постигао много ни за 4 године, дакле не може ни за пет месеци. Посебно ако се има у виду да Европска унија пролази кроз фазу институционалне транзиције у којој се постављају нови функционери на нове дужности. С друге стране, очекују се избори и на Косову. Дакле, може се рећи да ће се инсистирати на томе да се створи утисак да се дијалог наставља, али да не дође до неког великог заокрета у процесу нормализације односа између Косова и Србије”, рекао је Паљокај.

Лајчак је у априлу 2020. именован за модератора дијалога на годину дана. У априлу следеће године мандат му је продужен за 18 месеци. А 2022. године, земље ЕУ су се сложиле да продуже његов мандат до 2024. године.

На захтев високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, Жозепа Бореља, Савет је одлучио да ће Лајчак да посредује у дијалогу до јануара следеће године. За то време се очекује именовање његовог наследника.

 
Утицај спољног фактора

 

Поред Лајчака, ЕУ ће заменити и Бореља.

Професор права и међународних односа, Енвер Хасани, оцењује да се ни са новоименованим званичницима не очекује промена обавеза које су странке преузеле у дијалогу.

„Не може бити промене у динамици дијалога осим ако се не догоди неки неочекивани трећи фактор на међународном плану, као што је рат у Украјини или нешто слично. Динамика процеса није била диктирана, нити се форма која се дешавала током Куртијеве владе променила као резултат приближавања или Косова или Србије, већ се то десило као резултат утицаја спољних фактора“, рекао је Хасани.

 
Мењају се посредници, али не и обавезе

 

Исто је казао и Паљокај, који истиче да ће они који буду наследили Бореља и Лајчака бити у обавези да се у потпуности примене договори, додајући да би приступ могао бити другачији.

„Мандат дају државе Европске уније и једногласне су око тога да Косово и Србија морају да спроведу све обавезе које су до сада преузете у процесу дијалога. То значи да се приступ може променити, да ће бити нових људи који ће се бавити овим питањем, али не и обавезе из дијалога”, рекао је Паљокај.

Косовске власти су се више пута жалиле на Бореља и Лајчака и оптуживале их за асиметрију у дијалогу. Према њиховим речима, обојица долазе из земаља које нису признале независност Косова и отворено су стали на страну Србије.

Током посредовања Бореља и Лајчака у процесу дијалога, стране су постигле само основни договор, који ни више од годину дана касније није спроведен.

Борељ је прошлог месеца покушао да за сто изведе премијера Аљбина Куртија и председника Србије Александра Вучића, али је премијер поставио три услова за састанак: предају одговорних за напад у Бањској из Србије косовским властима; Озваничење основног споразума и анекса за његову примену, њиховим потписом; Повлачење писма Србије упућеног Бриселу, којим се званични Београд повлачи из неколико тачака Основног споразума.

 
Услови за унутрашњу употребу

 

Међутим, Хасани је мишљења да су услови премијера Куртија представљени за унутрашњу употребу.

„Захтев за потпис који је у међувремену настао је захтев за унутрашње тржиште и нема утицаја на ток дијалога. Оно што видимо јесте да су то потешкоће у вези са имплементацијом. Странке вољно траже излаз из садашњег ћорсокака, али дијалог као такав није делегитимизован нити обезвређен“, рекао је Хасани.

После неуспеха састанка уследиле су оптужбе Куртија и Вучића. Са тиме се наставило и ове недеље.

Премијер Курти је пре два дана упозорио да су претње по безбедност Косова све веће. Он је у тексту објављеном у „Њујорк тајмсу” нагласио да би избијање рата на Балкану служило Русији колико и Србији.

Премијер је прогласио Србију одговорном за напад у Бањској. У престижном америчком часопису написао је да је ратна претња стварнија него икад.

Међутим, поводом тога су реаговали његов колега Милош Вучевић, али и председник ове земље, Александар Вучић.

Српски председник је рекао да се његова земља наоружава мање него што би желела.

(КоССев, 08.07.2024)