„Пре десет година делегације Београда и Приштине по први пут су селе за сто како би оставиле прошлост иза и пронашле пут напретка сарадње, циљ остаје и данас: постићи напредак на њиховом путу ка ЕУ и побољшати животе људи“. Шта на овакав осврт ЕУ кажу управо људи са терена и колико се они слажу са оценом Мирослава Лајчака да су споразуми постигнути у дијалогу направили истинске промене за грађане и стабилност Западног Балкана?
Када смо јуче разговарали са грађанима Северне и Јужне Митровице, они су нам казали да промена нема, или да су минималне. Јужно од Ибра оптужује се Србија и шаље порука да би Београд требало да одустане од Косова, а северно – да Приштина формира заједницу српских општина и испуни све договорено. Ипак, било је и оних који су затражили да се живи као што се „некада живело“ – заједно.
Данас смо питали експерте, оне који се у различитим областима баве управо питањем дијалога и који живе ван митровичког региона.
Рашити: Позитивне промене код грађана, али дијалог омануо да створи нормалност међу владама
Наим Рашити (Расхити) из Балканске групе ипак примећује позитивне промене у животу људи, а нарочито када су у питању односи између севера и југа Митровице.
„Људи слободније комуницирају, сарађују боље. Безбедност за Србе се повећала“, наводи у изјави за КоССев.
Рашити такође напомиње да је разумевање између самог Косова и Србије на вишем нивоу, те да је кључно постигнуће то да грађани и на Косову и у Србији обе земље „не прате политички наратив једних о другима“.
„Поверење у политичке приче на свим странама је много мање и грађани не падају у замку њихових провокативних наратива“, истиче.
Рашити такође подсећа на то да је споразум о Телекому помогао да се комуникација између два народа побољша на самом Косову, али и између Косова и Србија.
Такав је случај и са другим споразумима, попут оног о ИБМ-у, додаје.
Ипак, Рашити је свестан застоја у дијалогу.
„Тензије између Београда и Приштине спречиле су даљу корист за грађане два нова споразума. Бриселски дијалог није успео да створи нормалност између две владе, што је била кључна сврха овог дијалога. А кашњење у нормализацији спречило је успех раног дијалога и споразума“, нагласио је у разговору за КоССев.
Ахметај: Недостатак транспарентности, без видљивог напретка, кад – тад и тешка питања
Дијалог Србије и Косова траје, али без неких конректних договора до сада, са друге стране оцењује Нора Ахметај, стручњакиња за транзициону правду из Приштине.
„Ја сматрам да се није постигао видљив напредак у решавању основних питања која ће морати да се реше како би две државе успоставиле нормалне односе. У наредним рундама, сматрам да се фокус мора померити на најспорнија питања, а као спорно питање до сада за мене, будући да се бавим, транзиционом правдом, било је и јесте питање несталих лица са обе стране“.
Она напомиње да се управо питање несталих до сада сматрало “тешким” али хуманитарним питањем, но кад – тад, како каже, обе стране мораће њиме да се позабаве.
„У ранијим рундама, разговори о практичним питањима су некако служили за припрему терена за коначни договор. Али сада се чини да је та динамика обрнута – ни једна страна није баш заинтересована да настави даље, а поготову косовска страна. Г-дин Аљбин Курти експлицитно је рекао да Косово у овом тренутку има преча посла од дијалога, као што је борба против корупције и запосленост, нарочито младих. Чини ми се да ниједна страна не види да се може много добити из даљих техничких разговора“, нагласила је Ахметај.
Она додаје и то да десетогодишњи дијалог, од самог почетка прати недостатак транспарентности.
„А ту највише кривим ЕУ, а и домаће актере. Такође и недостатак консензуса у бившим владама Косова око дијалога“, каже.
На крају каже: „Видећемо да ли ће нова Куртијева Влада 2 претрпети притисак ЕУ и САД за наставак дијалога“.
Димитријевић: Грађани ништа добро од дијалога нису видели
„Само су се имена преговарача мењала, све остало је у суштини исто“, искуство је Дарка Димитријевића, уредника Радио Гораждевца из истоименог места, највећег села настањеног српским становништвом у Метохији.
Чак и оно што је договорено у Бриселу се не спроводи, као што је заједница већински српских општина, каже Димитријевић даље, додајући да неформирана организација „свакако није била никакав гарант права српској заједници“.
„Обични грађани нису видели ништа добро од досадашњег дијалога, српска заједница је остала дискриминисана као и пре почетка дијалога. Ту мислим на основна људска права“, нагласио је Димитријевић и излистао која су права у питању.
„Систем не дозвољава расељеним лицима право да поседују косовска документа, такође – имовинска права, право на рад и језик. Слобода кретања је била и остала проблем и након договора Београда и Приштине. Срби са КиМ су са српским документима грађани последњег реда и ти документи им не гарантују никаква права када је кретање у питању. Пасош координационе управе је безвредан. Они који имају косовске таблице морају да их скидају а то је био случај и пре почетка дијалога“.
Чак и пример вакцинације против коронавируса говори о стању здравствене заштите, додаје овај новинар.
„На Јарињу се отвара сваки гепек од стране КП, да случајно не уђе нека вакцина против коронавируса на Косово“.
„Оба народа су само изгубила процесом овог дијалога, Срби мало више, јер су погасили све оне институције које су их везивале са Србијом на Северу Косова“, додаје, а за то одговорности сносе:
„И Београд и Приштина, а највише међународна заједница и ЕУ, јер су зарад политичких циљева и амбиција запоставили спровођење закона и запоставили обичног обесправљеног човека“.
Максимовић: Што пре изаћи из „зеро сум игре“, у истом смо чамцу у који улази вода
И извршни директор НВО „Центар за мир и толеранцију“ Ненад Максимовић, такође има критички осврт на дијалог у Бриселу. Он прави разлику између реторике и намере дијалога.
„Упркос пратећој реторици, основна намера бриселског споразума није била да олакша живот становицима на Косову, као и остатку Србије, већ да се расформирају институције Републике Србије и интегришу у косовски политички систем“, каже.
Самим тим, потребе грађана као и решавање суштинских проблема није било приоритетно, додаје.
Он замера и то што се, како наводи, језиком дипломатије могло да објасни да се дијалог водио искључиво на највишем политичком нивоу, али без укључивања ширег слоја представника грађана.
„Самим тим, потребе грађана су остале скрајнуте са политичке агенде дијалога. На страну то што косовски Срби, као заинтересована страна у дијалогу, нису имали представника, како у српском преговарачком тиму, тако и у косовском, па самим тим нерешена питања остају отворена“.
Таква питања су, набраја Максимовић путне исправе, имовина, једнакост пред институцијама…
„Имајући у виду очигледну немогућност постизања политичког договора, дијалог треба наставити о другим питањима, али уз укључивање ширег спектра актера из друштвеног живота“, наводи даље.
Сматра да је посебно битно да се изађе из такозване „зеро сум игре“.
„У којој је добитак једне стране нужно губитак за другу. Што пре шири слојеви прихвате чињеницу да се и Косово и централна Србија налазе у истом чамцу у који убрзано улази вода и да ћемо једино регионалном сарадњом у борби против распрострањене корупције, одлива младих, затрованог јавног простора изаћи из тог зачараног круга демагошких победа над оним другима“.
Извор: Коссев
