Покрет за одбрану Косова и Метохије

Клевинг: ’’Косово’’ би уласком у НАТО било потпуно заштићено

Извор: DW

Стручњак за Балкан са Института за источну и југоисточну Европу у Регензбургу Конрад Клевинг рекао је да дијалог између Србије и Косова, који координира Европска унија, није права мера за дугорочно решење и додао да се не сме направити иста грешка као са Украјином.

Клевинг је у интервјуу за “Дојче веле” истакао да не види посебну претњу на Косову, оцењујући да је Кфор присутан да стабилизује ситуацију, али да је проблем у томе што мисија Кфора не предвиђа обезбеђивање спољне безбедности Косова.

Како је додао, једино решење је чланство Косова у НАТО.

На српско-косовској граници за викенд је дошло до нове тензије, јер је косовска влада желела да примени дуго најављивана правила за улазак грађана Србије и њихових возила са српским таблицама. Они су сада одложени за 1. септембар. Да ли видите повец́ану претњу по безбедност на Косову и Балкану?

Краткорочно гледано, не видим посебну претњу, јер Кфор предвођен НАТО-ом може за сада да стабилизује ситуацију. Али видим велики проблем у чињеници да опис мисије Кфора који произилази из резолуције УН из 1999. године, уопште не укључује заштиту спољне безбедности Косова. Главни задатак је стварање мирног окружења и слободе кретања унутар Косова. Али, дугорочно гледано, ове две тачке нису довољне за решавање конфликтне ситуације између Србије и Косова. И то је разлог зашто се мора пронац́и добро осмишљено и одрживо решење које би гарантовало спољну безбедност Косова. И то видим само у перспективи чланства Косова у НАТО.

Немачка је до сада подржавала перспективу ЕУ за цео западни Балкан, која такође позива на отклањање суседних сукоба. Да ли ЕУ перспектива и ЕУ дијалог између Србије и Косова нису довољни за трајно решење сукоба?

За разлику од НАТО, ЕУ не обезбеђује систем безбедности за своје чланице. По мом мишљењу, дијалог који координира ЕУ између Србије и Косова није права мера за дугорочно решавање овог спора. Јер ово је питање безбедносне политике. Да ли Србија има право да негира или да се бори против постојања државе Косово, да ли Косово има право да врши граничне контроле и захтева да њени грађани, односно грађани Косова, прихватају и користе и поседују документа са Косова, барем за потребе које имају у односима са државом Косово. И мислим да овај захтев није ни нереалан ни погрешан.

Међутим, и Немачка и ЕУ желе да се ове мере спроведу у договору са Србијом. Да ли је ово реално?

Мислим да је то наивно. Ово фундаментално питање не може се решити споразумом између Србије и Косова све док Србија не жели да призна Косово. Као домовина косовских Срба или као заштитна сила косовских Срба, Србија има право да обезбеди да деловање косовске државе не угрози постојање косовских Срба. Али оно што Косово жели да примени овде није претња његовом постојању. Србија је та која га таквим представља. Била је велика медијска тема да се Косово наводно спрема да протера косовске Србе 1. августа. Ово је заправо гротескна оптужба и такође показује да Србију заиста не треба третирати као обичну демократску државу у својој унутрашњој и спољној пропаганди и контроли медија, вец́ има много сличности са Русијом у погледу припремања мишљења. Ово шири панику међу косовским Србима и користи их да би били послушнији према влади. Ситуација овог викенда би заиста требало да буде знак упозорења за немачку владу да се не врац́а на оне старе линије несхватања ризика озбиљно.

Да ли то значи да Немачка, као и раније у сукобу Русије и Украјине, показује превише обзира према интересима Србије?

Немачка и Запад у целини су ухвац́ени у неку врсту прижељкивања да ревизионистичке тврдње – у овом случају Србије против Косова, у другом случају Русије против Украјине, не треба схватати превише озбиљно. Запад сматра да се у најгорем случају може десити да буду окупиране мале територије, као што је био случај Крима у Украјини, или као што је север Косова на Косову. И управо на основу тога Запад је Србији увек давао централну улогу на Балкану. Мислим да је ова политика наивна и да треба хитно да се мења.

Зар чланство Косова у НАТО, чије становништво је скептично према Западу, не би удаљило Србију од Запада и на крају је одвело ка Русији?

Не видим ту опасност као велику, ако Србија настави да има перспективу за ЕУ. По мом сценарију, Косово би ишло ка НАТО и имало би безбедносне гаранције против Србије. И под овим околностима више нец́е бити потребе да Србија званично призна Косово, јер не може учинити ништа што би угрозило постојање државе Косово. А када перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ постане опипљива, мислим да Србија нец́е имати више интереса да се оријентише на Русију.

(DW/Косово онлајн, 03. 08. 2022)

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ