Политички аналитичар и професор Неџемдин Спахиу очекује позитиван исход данашњих разговора у Охриду. Иако се у плану ЕУ не наводи експлицитно да Србија треба да призна Косово као независну државу, Спахиу сматра да је то циљ.
“Немачко-француски план је заправо трампа – признање Косова од стране Србије де факто и де јуре. Мада, у косовској јавности се каже само де факто, не кажу де јуре зато што не разумеју чињеницу да у члану 1 пише да стране признају националне симболе једна другој. Признавање националних симбола значи признати нацију, значи признати косовску нацију, а признавати косовску нацију значи признати државу коју је створила та нација, односно независност и суверенитет те државе. Направљен је такав договор да би га разумели професионалци и интелектуалци, али не и обичан народ, а како би се олакшао посао и Александру Вучићу и Аљбину Куртију. У суштини, то је та формула. Значи, признање Косова од стране Србије у замену за већу аутономију Срба на Косову коју пружају Ахтисаријев план и Устав Косова. Заправо, Срби Уставом Косова имају аутономију на пољу здравства, аутономију у оквиру просвете и културе”, рекао је Спахиу у емисији “Договор!?” Радија Ким.
У истој емисији, Срђан Симоновић из НВО “Хумани центар Митровица” је казао да “ниједна страна није узела (у обзир) интересе Срба на Косову” по питању европског плана око кога су се Вучић и Курти већ договорили.
“Мислим да би, у том смислу, обе стране требало да узму интересе Срба, једна страна која пледиира да буде независна држава,а то је Косово која ће хтела или не хтела, били или не била независна држава, бити суочена са чињеницом да постоје неки Срби који живе ту. С друге стране, ми имамо државу Србију која би требало да штити своје сународнике и која би требала да узима њихове потребе и реалну слику са терена. Ја се бојим да представници Срба са Косова немају тренутно довољно капацитета да изнесу српске ставове и потребе. Мислим на оне бивше, Ненада Рашића који је данас у Влади Косова не познајем и нисам пратио његов политички живот и развој, али сам итекако пратио развој Српске листе јер се то одражавало на мој живот и живот мојих ближњих”, навео је он.
На питање: “Како?”, Симоновић је одговорио:
“У сваком случају не бих рекао да је позитивно, али мислим, када кажем да не поседују капацитет за, рецимо, реалан приказ потреба Срба, ту сам мислио на Српску листу пошто је то једини политички субјекат који представља Србе у косовском парламенту”, истакао је он.
Спахиу сматра да се по питању Заједнице српских општина (ЗСО) Аљбин Курти помирио са чиненицом да је мора формирати, те да је променио пређашње позиције. Оно чега се плаши су компетенције те Заједнице, нагласио је овај политиколог.
“Споран је обим компетенција ЗСО јер се Влада Косова плаши да уколико тај обим компетенција буде велики, да ће држава Србија то злоупотребити као што то ради према Босни и Херцеговини са Републиком Српском, да намеће своју вољу. Влада Србије жели да има што већи утицај на Косову да би штитила српску заједницу помоћу механизама који неће зависити од тога каква ће бити Влада Косова, а то је облик аутономије”, казао је он.
Коментаришући поруке Лајчака и Вучића да договора неће бити уколико се не формира ЗСО, Симоновић је рекао да формирање овог тела не значи апсолутно ништа “ако она са собом не носи извесне промене”.
“Промене у квалитету живота и промене у безбедносним гаранцијама. Људи су скептични, јер по закону о локалним самоуправама Косова све општине имају право да праве своје асоцијације и своја удружења и тамо су предвиђене неке надлежности. Међутим, Бриселски споразум из 2015. године каже да ће бити и неке пренешене надлежности са центра на ЗСО. Ми, нажалост, не знамо какве су те надлежности које ће бити пренете”, навео је он.
Симоновић је подсетио да је направљен Статут за ЗСО који јавност није видела и закључио да је народ “с правом скептичан јер она (ЗСО) није формирана већ девет година.
