Покрет за одбрану Косова и Метохије

Курти: Србија мора да одговара за терор и агресију, у супротном наставиће се – Лаж да ’’Косово’’ спроводи кампању етничког чишћења

Избор: КоССев

Цитирајучи резолуцију ЕП и узвештај Хелсиншког одбора прошле године, уз друга документа, а у прилог ономе што је представио као „намерно ширења страха“ и „лажне етничке мржње“ Албанаца против Срба, косовски премијер Аљбин Курти је у СБ УН представио живот Срба на Косову као благостање. Демантовао је исељавање Срба услед репресије, већ да траже боље услове живота као и они који напуштају Србију.

Насупрот томе, положај Албанаца у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, представља као административно етничко чишћење.

Скренуо је пажњу на изостанак спомињања тројице убијених Срба у Бањској у Вучићевом говору док је истовремено српски председник говорио о рањеним српским младићима од стране припадника КБС.

За Куртија ја то доказ да Вучић зна да се ради о „терористима“. За Бањску, коју представља као „терористички напад“ наводи да је то био само део „ширег плана за анексију Севера кроз 37 планираних локација за напад“.

Вучића је још једном позвао да потпише европски споразум уз нагласак да се Србија „горко покајала“ зато што је он тај споразум прихватио.

Осврнуо се и на прошлост за коју тврди да не само да је Србија починила „геноцид“‘ 99, већ да је то „последње поглавље века дугог државних злочина над Албанцима и њихово истребљење“.

 

Ово је иначе прво сучељавање Аљбина Куртија и Александра Вучића у СБ УН. Пред Куртијев наступ, део немачких медија, али и појединих познатих про-косовских експертских заговарача, изашао је са насловима такође о лажним оптужбама Србије на рачун етничког чишћења Срба од стране Приштине.

 

У наставку преносимо превод целог говора косовског премијера Аљбина Куртија у СБ УН:

Поштовани чланови Савета Безбедности,

Постоји дубока и непријатна иронија — и, искрено, дистопијски осећај — у одговору на лажне оптужбе о кршењу људских права од стране земље за коју се зна да је починила последњи геноцид у 20. веку, и владе која је тренутно највећа ауторитарна претња регионалном миру и безбедности.

Управо овај Савет безбедности основао је МКСЈ 1993. године због „страшних злочина” и „тешких повреда” Женевских конвенција. Српска влада је током 90-их наређивала, планирала и вршила убиства, мучења, сакаћења и силовања, вршећи геноцид у Сребреници и на Косову. Феминистичке правне научнице су опширно показале како се силовање користило као оруђе рата. Бруталност почињеног заувек је променила међународно право о људским правима.

Из ове беде Косово је изашло из рата као симбол борбе за достојанство и тријумф људских права. И нисмо огорчени. Изградили смо себе у напредну мултикултуралну и мултиетничку Републику, и растућу и снажну демократску државу. Шеснаест година након независности, и четврт века након рата и разарања, данас стојимо високо и поносно – република за све, мултиетничко друштво свих.

Посвећеност наше владе демократији, владавини права и људским правима ојачала је и нашу економију и унутрашње јединство. Од интервенције НАТО-а, активно смо се ангажовали са бројним међународним савезницима на успостављању демократских и ефикасних институција.

У последње три године, наша привреда је порасла: са просечним растом од 6,2%, удвострученим директним страним инвестицијама и извозом и 2/3 пораста пореских прихода без значајније промене фискалне политике. Овај раст смо усмерили у највећи фискални пакет у региону, који је признала Светска банка, како бисмо директно помогли грађанима, породицама и предузећима, у суочавању са глобалним изазовима у погледу енергије и трошкова живота.

Косово је успешна прича о НАТО интервенцији у пролеће 1999. године и инспиративна лекција о томе како економски развој и демократски напредак могу да иду руку под руку. Овај напредак препознале су бројне међународне организације. Извештај Фреедом Хоусе-а из 2023. рангира Косово на 1. месту на Западном Балкану, на 2. у Европи и на 3. на глобалном месту за напредак у политичким правима и грађанским слободама. Поправили смо се за 22 места за само две године у Светском индексу слободе медија Репортера без граница. Слично томе, скочили смо за 21 место у Индексу перцепције корупције Транспаренси интернешенела откако је наша влада преузела дужност.

Наш раст и благостање делимо са мањинама. Са поносом имамо и примењујемо један од устава са највећом заштитом мањинских права који подразумева 20 загарантованих места у парламенту (од 120), од којих је 10 за Србе. Гледано из те перспективе, целокупно становништво Косова чини око 1,8 милиона, а српска заједница је око 4%. Срби на Косову такође имају 10 од 38 општина, дакле преко 25% њих. Потрудили смо се да им доделимо значајан део буџета и да српски језик свуда буде службени.

Активно радимо, уз помоћ међународних влада и међународних невладиних организација на јачању ових права. Само прошле године, Министарство за заједнице и повратак — на челу са министром Србином — доделило је милионе невладиним организацијама, пољопривредницима и малим предузећима из невећинских заједница – преко 265 грантова. Већина ових средстава отишла је косовским Србима. Овог месеца покрећемо нову иницијативу за подршку запошљавању до 2.000 становника четири северне општине. Овај напор ће бити олакшан нашом новооснованом Канцеларијом Завода за запошљавање у општини Лепосавић – општини са српском већином.

Програм Министарства финансија ‘Косово Генератион Унлимитед’ обезбеђује плаћена стажирања за младе, која се додељују и омладини косовских Срба. Наш програм енергетске ефикасности субвенционише енергетски ефикасну опрему за грејање кућа, са 17% субвенција у корист невећинских заједница, укључујући косовске Србе. Определили смо средства за изградњу и поправку домова у српским заједницама и ове године обезбедили додатних 5,6 милиона евра општинама са српском већином. Донације за образовање за ове општине су преко 20% веће по ученику у односу на друге.

У периоду 2008–2022, 10 општина са српском већином имало је у просеку 62% већи буџет по глави становника од остатка Косова. А за 2024. Министарство за заједнице и повратак има највеће повећање буџета од свих министарстава – осим Министарства за културу, омладину и спорт, које има инвестицију за Медитеранске игре 2030.

Саопштења Канцеларије премијера су на албанском и све време на српском језику. Поред тога, састанци Владе се такође преносе уживо на албанском и српском језику.

Идеја да Косово спроводи кампању етничког чишћења, или кривично гоњење против српске заједнице је лаж – она ​​коју су разоткрили бројни јавни органи. Европски парламент је прошлог октобра одобрио резолуцију којом се српске власти и медији позивају да се уздрже од говора мржње против Косовара и ширења пропаганде о „етничком чишћењу“ и „погромима“ на Косову. Хелсиншки одбор за људска права је прошле године описао како Влада Србије намерно шири страх од лажне угрожености Срба на Косову како би радикализовала друштво и створила токсичну атмосферу у којој би споразум са Косовом био одбачен.

Лажне тврдње демантовала је и Европска иницијатива за стабилност, истраживачки центар са седиштем у Берлину и Бечу који је добио документа директно од званичних српских институција. Њихове званичне статистике о државном здравственом осигурању, уписима у школе, примаоцима пензија, наталитету у болницама, доказују да проценат Срба који напуштају Косово одговара проценту оних који напуштају Србију. Дакле, Срби који напуштају Косово, баш као и они који напуштају Србију, то чине да траже могућности у Западној Европи, а не да беже од неке измишљене кампање етничког чишћења.

Уместо тога, хајде да се усредсредимо на третман Србије према свом етничком албанском становништву данас: кампању етничког чишћења која се административно спроводи. Влада Србије је систематски избацила преко 4.200 етничких Албанаца из матичне књиге у Медвеђи и преко 2.000 у Бујановцу. Ово брисање има опипљиве последице: жртве губе приступ личним картама, пасошима, медицинским услугама, социјалној помоћи, регистрацији возила, имовинским трансакцијама, пензијама и бирачким правима, остављајући их без држављанства. Ова дискриминација представља метод депопулације албанске заједнице у Србији.

Грађани албанске националности далеко од тога да су једина мета српског ауторитарног режима. Уредништво Гардијана је 2. јануара ове године описао тамошње политичко стање као „заточена држава“. Пре неколико сати, Европски парламент је великом већином усвојио резолуцију којом се позива на истрагу избора одржаних у децембру, наводећи манипулисање резултатима, агресивну реторику, вербално злостављање и руске медије који се активно баве дезинформацијама у име владе.

Србија се сврстала уз Русију. То је једина европска земља, осим Белорусије, која није увела санкције након Путинове инвазије на Украјину. И делује као тројански коњ Кремља у југоисточној Европи, у геополитичком рату против демократског света.

Када сам са 24 године био политички затвореник у Србији, 2 године и 7 месеци, чуо сам једног дана како стражари гласно изражавају радост и еуфорију. Био је 11. септембар 2001. Нажалост, преовладава насилно, антидемократско расположење, а мафија, ауторитаризам и величање тортуре владају.

Сада прелазим на недавну Уредбу Централне банке Косова о готовинском пословању, која је ступила на снагу 1. фебруара. Дозволите ми да будем потпуно јасан: Уредба не чини ништа да забрани или спречи Владу Србије да пружи финансијску подршку косовским Србима. Свака супротна сугестија није ништа друго до лажна пропаганда која има за циљ подстицање етничких тензија. Уредба настоји само да обезбеди транспарентност и законитост готовине која се увози на Косово, у складу са нашим Уставом и монетарном политиком ЕУ. Иста правила важе за сав увоз готовине из било које земље, у било којој валути: не забрањују трансфере динара из Србије, као што не забрањују ни трансфере долара из САД, фунте из Велике Британије или у том случају лека из Албанија.

Централна банка Косова је посвећена да учини све што може како би осигурала да косовски Срби буду у могућности да наставе да примају финансијску подршку од Србије, несметано и неометано. Она је упутила писмо свом колеги, Народној банци Србије, у којем предлаже споразум о преносу средстава легалним и транспарентним путем, у потпуности у складу са новом уредбом. И наша влада је у потпуности посвећена обезбеђивању глатке транзиције уз довољно времена уложеног у образовање и информисање уместо да изриче казне за непоштовање. Посвећени смо да заједнички идентификујемо и промовишемо најбоље расположиве алате како бисмо обезбедили наставак финансијских трансфера из Србије ка легалним општинама или домаћинствима.

Уредба Централне банке настоји да не нанесе штету ниједној групи грађана, већ да заштити све грађане – сваке етничке заједнице – од претњи организованог криминала, трговине оружјем и прања новца. Све ове активности ослањају се на способност криминалних група да дођу до илегално прокријумчареног новца, углавном преко наше границе са Србијом. Грађани на северу Косова — од којих су огромна већина Срби — су из дана у дан угрожени од стране таквих група.

Наши грађани српске националности суочавају се са застрашивањем од криминалних група које диктирају њихове поступке, од протеста до гласања. Непослушност доводи до насиља, паљења аутомобила и претњи члановима породице. Када косовски Срби траже да се састану са мном, не можемо да обнародујемо састанке јер су им животи угрожени. Ово мора да престане. Београду се не може дозволити да бескрајно финансира своје криминалце и терористе на Косову непријављеним и нерегулисаним токовима новца, који слободно – и илегално – тече у нашу земљу.

А то је, поштовани чланови Савета Безбедности, прави извор хистерије Београда око уредбе Централне банке. Београд је алармирао не због размене динара у евро, већ зато што забрањујемо велике џакове новца на граници. Они плачу грдно, не због бриге за невоље грађана косовских Срба, вец́ зато што ц́е њихова до сада згодна славина илегалног новца на северу Косова ускоро бити заврнута. Овај скуп, као и пропаганда и љутња која му је претходила, није ништа друго до део немилосрдне кампање ауторитарног режима.

Република Косово има срећу да ужива широку подршку својих међународних партнера и савезника у својој борби против организованог криминала и корупције. Централна банка и њени прописи су подједнако битни за ту борбу као и полицајци, тужиоци и судије.

На неки начин нисмо изненађени тиме што Србија ствара проблеме ван демократске процедуре. Од краја рата, српска влада, коју су водили многи људи који су били на високим позицијама у Милошевићевој влади — укључујући господина Вучића, Милошевићевог министра за информације, министра пропаганде — скупила је сву своју моц́ и машту да пронађе нове начине да терорише Косово.

Није изненађујуће да Србија не само да промовише порицање геноцида, већ га и насилно спроводи. Након што се лидер српске опозиције Никола Сандуловић извинио за ратне злочине Србије на Косову и положио цвеће на гроб седмогодишње жртве, српска тајна служба га је рано овог јануара ухапсила и тукла док није изгубио свест, оставивши га парализованог. У међувремену, српски новинар са осова Радомир Димић, који живи у Србији, јавно је изјавио да планира да се врати на Косово јер је ауторитарни режим господина Вучића учинио живот новинарима неподношљивим. И како сада причамо, он је стигао на Косово.

Нажалост, чак и 25 година након рата, Србија истрајава у својим покушајима да насилно поврати Косово. Еклатантан пример овога десио се 24. септембра прошле године. Око 80 паравојних трупа, које је организовала и подржала Србија, покренуло је ничим изазван напад на патролу косовске полиције, што је резултирало смрћу једног полицијског наредника Африма Буњакуа и рањавањем још двојице. Упркос покушају терориста да искористе невине српске ходочаснике као живи штит у манастиру у циљу експлоатације жртава за антикосовску пропаганду, професионализам наше полиције спречио је цивилне жртве.

Тада је 27. септембра Србија прогласила званичну тродневну жалост за терористима убијеним у антитерористичкој операцији косовске полиције. А ви сте данас приметили да се господин Вучић сећа да је неколико Срба рањено или повређено у различитим инцидентима, али није поменуо тројицу убијених Срба. Зашто их није поменуо? Јер он зна да су то били терористи које је он финансирао, подржавао, оркестрирао. Зато се о тројици убијених Срба уопште није помињало.

А 29. септембра, Савет за националну безбедност Беле куће скренуо је пажњу света на  распоређивање „без преседана“ српских тенкова, трупа и тешке артиљерије дуж границе између Косова и Србије. Тек након притиска САД и других међународних снага Србија је коначно повукла своје снаге.

У међувремену, косовска полиција открила је узнемирујући скуп докумената које су терористи оставили у свом брзом повлачењу назад у Србију. Документи показују да је напад 24. септембра био део ширег плана за насилну анексију севера Косова, преко координисаног напада на 37 различитих положаја. Тада је требало да се успостави коридор који би омогућио континуирано снабдевање оружјем и трупама из Србије.

У наредним месецима, Србија је одбацила међународне позиве да изручи терористе Косову или да их на други начин позове на одговорност. Вођа паравојне групе у нападу 24. септембра, Милан Радоичић — бивши потпредседник политичке странке на Косову, Листа Српска, коју су санкционисале САД и Уједињено Краљевство, још увек слободно шета Србијом, баш као што је и сама Србија до сада избегла међународне санкције за своју улогу у нападу. Радоичић има нерешену потерницу Интерпола која је расписана прошлог децембра, а коју је Србија игнорисала.

Ова некажњивост је и неприхватљива и опасна. Као што је председник Бајден изјавио у октобру прошле године, „историја нас је научила да када терористи не плаћају цену за свој терор, када диктатори не плаћају цену за своју агресију, они изазивају више хаоса и смрти и још више разарања. Они настављају даље.” Ово су мудре речи. Србија мора да одговара за свој терор и агресију. У супротном, наставиће се.

Све алармантнији акти агресије и тероризма Србије чине све хитнијим да она испуни своје обавезе из Основног споразума, који су наше земље потписале 27. фебруара прошле године. Споразум је омогућила Европска унија и одражава обновљено ангажовање Европе у решавању главног спора између Косова и Србије. Сједињене Државе су га такође потврдиле као правно обавезујуће. Обавезе Европске уније у дијалогу произилазе из Резолуције Генералне скупштине УН 64/298. Сходно томе, 12. маја прошле године, ЕУ је обавестила генералног секретара да је постигнут споразум између Косова. Следећи логичан корак би био да ЕУ формално региструје тај споразум у УН.

У Основном уговору између Источне и Западне Немачке из 1972. године у тексту Споразума се изричито позива на Повељу УН као на звезду водиљу за односе између наших земаља. Она странама намеће низ обавеза, укључујући: да развијају добросуседске односе (као што је наведено у члану 1), да се међусобно ангажују на основу суверене једнакости и да узајамно поштују територијални интегритет (као што је наведено у члану 2) , да се уздржи од претње или употребе силе (као што је наведено у члану 3), и обавеза Србије да не приговара чланству Косова у било којој међународној организацији (као што је наведено у члану 4). Главна иновација споразума је да се де факто односи између наших земаља уздигну на ниво суверених једнаких — мимо пуког препознавања докумената, симбола и институција и мање надоградње канцеларија за везу.

Нажалост, скоро годину дана након постизања споразума, изгледа да Србија пати од тешког кајања неког ко је прихватио. премијерка Србије, госпођа Ана Брнабић, послала је 13. децембра писмо ЕУ у којем наводи да споразум није правно обавезујући. Србија такође одбацује две кључне обавезе: да се не противи међународном чланству Косова и да поштује његов територијални интегритет. Ово одбијање, посебно ово последње, сугерише спремност да се задржи могућност инвазије на Косово.

У том контексту, потписивање споразума није пука формалност; то је једина гаранција за његову пуну и безусловну примену, националну безбедност Косова и регионални мир. Упркос мојим поновљеним понудама, господин Вучић је одбио да потпише. Позивам њега, који је присутан на овом састанку, да потпише овде и сада, наглашавајући кључну улогу Повеље УН у нашем споразуму и односима. Овај симболични чин би показао његову посвећеност мирним и суседским односима са Косовом.

Косово је првенствено познато широм света по масакрима и етничком чишћењу под Милошевићевим режимом, али мало ко схвата да је ово било само последње поглавље у вековној историји државних злочина над косовским Албанцима. Почев од Илије Гарашанина у 19. веку, водеће српске личности су осмислиле 24 плана за депортацију или истребљење косовских Албанаца. Историја нашег народа представља једну од највећих, али међународно непризнатих, антиколонијалних борби двадесетог века. Док је геноцид из 1990-их означио врхунац, наше угњетавање је почело много раније и има одјека код грађана многих нација.

Признајући болну историју угњетавања и насиља које је претрпео наш народ, посвећени смо заштити права свих појединаца. Наша прошла искуства усадила су нам дубоку жељу да створимо безбедно и инклузивно окружење за све. Као нација која је превазишла огромне невоље, ми тежимо да служимо као светионик солидарности и поштовања људских права.

(КоССев, 08.02.2024)