Покрет за одбрану Косова и Метохије

Британске хаубице на српском прагу: Зашто НАТО довлачи тешку артиљерију на КиМ и у БиХ?

© РТ Балкан / Зоран Шапоњић

Коме прети врховни командант НАТО-а за Европу, генерал Кристофер Каволи, најавом да Алијанса на Косово и у Босну и Херцеговину треба да пошаље не само још трупа, него и тешку артиљерију? Чије би то куће и инфраструктура, и зашто, требало да се на Космету и у БиХ нађу на мети тешких НАТО хаубица? Мисли ли генерал Каволи да је ово 1999. година и да се за четврт века од бомбардовања СР Југославије у свету, у Европи и на Балкану, ништа није променило?

 

“Урадили смо ревизију плана и он је показао да нам је потребно не само више снага, већ и да тешка аритљерија НАТО-а буде распоређена у региону. Трупе у Босни и Херцеговини и снаге КФОР-а на Косову морају бити повећане ради праћења и откривања претњи против њих”, рекао је пре неколико дана генерал Каволи пред сенаторима САД, понављајући успут мантру о “Русији као хроничној претњи свету”, о претњама које носи “стратешко партнерство Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје”.

 

“И та изјава генерала Каволија је притисак, а посредно и претња свим оним који не поштују сугестије колективног Запада, да ли су оне дате преко ЕУ или преко НАТО-а. То је упозорење свима који би реметили стање које НАТО дефинише као пожељно за њих. Они су свесни колико су све ове актуелне одлуке које се доносе, пријем лажне државе Косово у Савет Европе, резолуције о Сребреници, догађаји око Републике Српске, изузетно штетне по српски национални интерес. Све је то супротно међународном праву, чињеницама, здравом разуму, све донето  са циљем да се елиминише утицај српског фактора на овом простору и све је повезано и са овом најавом НАТО генерала”, каже за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач, говорећи о изјави генерала Каволија.

 

 

Наш саговорник констатује и да “у НАТО виде да украјинска криза има по њих негативан тренд, да се развија мимо њихових планова и намера од пре пар година, да је извесно да ће Украјина морати да прихвати безбедносне услове које диктира Руска Федерација и да ће ускоро морати да капитулира”.

 

“У том контексту, свесни стања у Украјини, они желе да овај део кризних тачака везано за РС и Косово ‘зацементирају’ онако како њима одговара и да не дозволе никакво изненађење. Те снаге које доводе јесу у функцији притиска али и стварања услова да, уколико дође до конфликата, буду спремни да одговоре по њима предвиђеном сценарију и на њима својствен начин”, каже Ковач.

 

Како Срби на Косову и Метохији, у Републици Српској, да се осећају када им НАТО 30 година или четврт века после бомбардовања, страховитих искустава и жртава из тог времена, доводи тешку артиљерију на кућне прагове?

“Као што је НАТО са Игмана дејствовао по јединицама ВРС након тзв. деблокаде Сарајева, као што су авијацијом и посебно артиљеријом албанске војске подржавали терористичке трупе на Космету, тако и сада хоће да кажу: ‘Да, ми смо ту, ми смо присутни.’ Њих не секира да ли ће се српски народ плашити, да ли ће због тога осећати стрепњу, нелагоду, страх. Њима је битно да пресијом спрече чак и политичко деловање или доношење одлука легалних власти посебно у РС у складу са вољом народа”, каже генерал Ковач.

Он подсећа да су претње, војна принуда, пресија на разне начине, увек постојали од стране освајача на овим просторима, од Отоманске Империје, преко Аустроугарске, па све до сада, и да ће Срби морати да штите своје националне интересе, ако желе да опстану.

И Андреј Млакар, уредник на војној ТВ Фронт, слаже се са проценом да НАТО у овом случају прави резервну одступницу с обзиром на околности на Истоку и да у Украјини не могу да остваре циљеве који су били зацртани.

 

 

“Сада је вероватно у току нови план развоја резервног проблематичног противника а резервни противник у овом случају је Србија. Генерал Каволи је у свом говору у Вашингтону од пре шест дана посветио Србији поприлично пажње. Он Србију дефинише као руску претњу на Балкану, као експонента Русије и Кине и проблематичну државу, која угрожава своје суседе на овом подручју. У оквиру тога он је и најавио повећање контигената на Косову и у БиХ. Неке ствари се већ дешавају, а то је повећање броја извиђачких летова НАТО авиона око Србије. Последњи такав лет био је пре два дана када су Французи полетели са аеродрома Земуник, летели изнад јужног дела Хрватске, преко Црне Горе, код Пећи ушли на КиМ, одакле контролишу комплетан део севера Космета као и зону Рашке области, део централне Србије све до Бујановца и Врања, одакле су се вратили у Земуник”, наводи Млакар.

По његовим речима, НАТО константно врши извиђање територије Србије, и из правца Румуније, сада и из Хрватске, а у том контексту треба гледати и недавни упад балона или беспилотне летелице изнад Ваљева, када је Војска Србије подигла МИГ-ове.

“У оквиру тога најављен је и долазак 146 Британаца на територију Космета”, каже Млакар.

Наш саговорник подсећа да је НАТО после бомбардовања и доласка на КиМ имао тешку артиљерију на Космету, али да је она повучена после 2003. године.

“Сад треба видети шта ће допремити, али превасходно ће то бити самоходне хаубице. Вероватно британске, можда пољски лаки топови калибра 105 мм. Пошто Британци тренутно обнављају своју самоходно артиљерију, купују шведске хаубице, остаје нејасно шта ће они довести на КиМ пошто су велики део тог арсенала већ дали Украјини. Да ли ће они, да ли ће неко други из НАТО пакта одрадити тај део посла остаје отворено, а ту треба имати у виду и Румуне, пошто се, колико сам схватио, и румунски контигент спрема на Косово и Метохију. Французи су недавно део борбене технике допремили у Босну и Херцеговину железницом. НАТО поново појачава војно присуство на простору Балкана”, каже Млакар.

Зоран Шапоњић

(РТ Балкан, 18.04.2024)