У коришћењу дрога у региону Западног Балкана помериле су се бројне границе – старосне, територијалне и друштвене. Према најновијим истраживањима, психоактиве супстанце су се из градова прошириле на руралне средине, а спустила се и доња граница када тинејџери први пут пробају дрогу. Стручњаци из Београда, Приштине, Скопља и Тиране кажу за Косово онлајн да је водећи проблем то што нема довољно програма за рану детекцију нових дрога и препоручују да се мора много више радити на превенцији.
Пише: Катарина Саичић
Најновије истраживање Агенције ЕУ за дроге (ЕУДА) за 2026. годину открило је да око 24 милиона одраслих Европљана (15-64 године) користило канабис током претходне године што је око 8,4 одсто популације.
Око 850.000 људи користи опиоиде (хероин и сличне дроге), што представља око 0,3 одсто одрасле популације ЕУ. Процењује се да је око 500.000 људи убризгавало дрогу интравенозно током претходне године.
Главни трендови у Европи показују да се све више користе синтетичке дроге, да расте употреба кокаина, а присутан је и феномен мешања различитих дрога са алкохолом. Са друге стране, опада употреба хероина.
Саговорници Косово онлајна наводе да сви ти трендови важе и за регион Западног Балкана. Наш регион ове године није био обухваћен стугијом ЕУДА-е, али подаци од Агенције ЕУ за дроге од пре две године показали су да у региону чак 42 одсто младих користи марихуану, 22 одсто кокаин и да то чине из „забаве“.
Само три посто испитаника је навело да се обратило за помоћ како би контролисало и престало да користи ове дроге.
„Кокаин у праху и крек кокаин били су најчешц́е конзумиране дроге поред најмање једне друге супстанце, укључујуц́и дуван и алкохол“, наводи се у истраживању.
Стручњаци за Косово онлајн позоравају да нови трендови показују да се смањује број опијатских зависника, док се повећава број оних који користе марихуану, кокаин и метамфетамине. Поред тога, дрога је све доступнија, па сада није ограничена на централне градске општине, већ је има и у сеоским срединама. Набавка је све учесталија на интернету и преко друштвених мрежа, али и улични дилери опстају.
На Косову најраспрострањенија марихуана
Оснивач центра за саветовање и лечење зависности „Лавиринт“ Сафет Бљакај изјавио је за Косово онлајн да употреба дрога на Косову расте, а међу наркотицима најраспрострањенија је марихуана, па кокаин, док број хероинских зависника опада.
Бљакај је изнео податке који показују да се на Косову мењају дроге које се користе, али и да је њихова територијална распрострањеност све већа.
„Доста је опала употреба хероина у последњих осам година. У последњих пет година, више се користи кокаин и наравно, марихуана, која је захватила целу територију Косова, укључујући и руралне средине. За нас је врло забрињавајућа употреба кокаина. Ситуација у том погледу може потпуно да се отргне ван контроле институција”, казао је Бљакај за Косово онлајн.
Додао је да је ситуација најсложенија у Приштини, не само због кокаина који се тамо највише користи, већ и због других дрога.
„Дрога стиже у веће градове, а одатле се шири на друга места. Дакле, у Приштини има и неких других врста дрога које су налик на кокаин, као што су метамфетамини и амфетамини. Поготово забрињава амфетамин. То је дрога која је врло опасна и брзо ствара зависност, а особе које је користе су веома агресивне”, објашњава овај стручњак.
Указао је да је важно да лечење буде што квалитетније.
„Лечење се на Косову одвија у јавним институцијама као што је Психијатријска клиника у Приштини, Центар Лавиринт и друге приватне установе. Важно је да лечење буде што квалитетније, али имамо проблема у програмима за превенцију. Не постоји национални програм који обухвата целу територију, са циљем да се он усмерава на младе, не само оне у школама, него и младе ван школског система”, испричао је Бљакај.
Ниже цене – више дроге на црном тржишту
Према његовим речима, корисници дрога су све млађи.
„Када је реч о најмлађима, нама то није толико проблематично, јер су то спорадични случајеви. Дакле, било је ту и особа са девет, 11 или 12 година, али то су споредни случајеви. Највише их има међу младима од 14, 15 или 16 година, понеко са 17“, казао је Бљакај.
Додао је да његов центар од 2000. године прати цене дрога на Косову и у вези са тим, ниже цене подразумевају да наркотика има више на тржишту.
„Грам кокаина је до скоро био 80 евра. Последње две године, цена је пала, што значи да те дроге има више у понуди. Хероин је раније био веома јефтин, пре 10 година. Сада смо врло задовољни јер се код младих јако ретко срећу случајеви који почну са хероином. Има више врста марихуане у оптицају на црном тржишту. Марихуана из Албаније је јефтинија, али се не продаје добро. Стигла је марихуана из Европе која је тродупло скупља, али њу сви желе. То је занимљиво. Ако идемо по граму или по цигарети, једна цигарета кошта 10 евра. Она која стиже из Европе је троструко скупља и врло високог квалитета. Она садржи већи проценат супстанце ТСХ, двоструко већи него што је случај код домаће”, испричао је Бљакај.
Он наглашава да на Косову има нешто више од 40.000 зависника од дрога, али се морају разликовати корисници дрога од проблематичних корисника дрога.
Снижавање старосне границе
Психијатар у Специјалној болници за болести зависности у Београду др Александар Вујошевић изјавио је да су се помериле бројне границе када је у питању узимање дроге – па је сада она доступна свима, без обзира да ли живе у селу или граду, док млади све раније пробају психоактивне супстанце.
„Дрога, односно психоактиве субстанце, постају доступне свима. Подела село-град, али и подела по општинама у градовима у којима је дрога распростањенија, више не постоји. У Београду је било типично да се дрога узима у централним општинама, али је то прошлост. Друштвена клима и промене које се дешавају утичу на то да је дрога свима доступна, наравно, уколико то желе”, рекао је Вујошевић за Косово онлајн.
Како каже, старосна граница се из године у године полако снижава.
„Данас више није необично када имамо децу од 14 година који су пробали прву психоактивну супстанцу. Пред крај средње школе долазе на ред такозване клупске дроге или психо-стимуланси, као што су спид или амфетамин. У нашој установи лечимо све облике зависности и бавимо се лечењем људи старих од 16 година. Не смемо заборавити алкохол који је најчешће прва супстанца која се проба. Тешко је говорити о зависности код јако младих људи. Пре ћемо ту говорити о пробању, о првим искуствима са психоактивним супстанцама. Што неко раније проба дрогу или уђе у свет било које зависности, знатно је већа могућност да створи зависнички карактер”, објаснио је наш саговорник.
У вези са померањем граница, дошло је и до промена у начину дистрибуирања дроге, па се она сада све више набавља преко друштвених мрежа или путем интернета.
„Сви се прилагођавају овом времену, па нажалост и дилери дрога. Постоје странице на интернету, такозвани „даркнет” и неке друге сличне ствари преко којих се дрога може набављати на различите начине. Дилери и у старој форми опстају и има их у великом броју, али и ти нови облици распродаје психоктивних супстанци су јако доступни и олакшавају набавку. То можемо гледати и из другог угла. Постоје и нове дроге које још нису сврстане у психоактивне супстанце, па чак нису ни забрањене. Оно што је добро је то што је успостављен систем за узбуњивање и све што је примећено да може бити у групи психоактивних сипстанци ставља се на списак, прати се и кажњава се њихово дистрибуирање”, рекао је доктор Вујошевић.
Око 300.000 корисника дрога у Србији
Када је у питању број корисника дрога у Србији, не постоји тачан број, али се процењује да их је око 300.000.
„Број људи који је пробао психоактиве субстанце и број људи који су зависници се прилично разликује. Има доста људи који су пробали психоактиве субстанце, али ипак нису дошли до степена зависности. Ту је цифра од око 300.000 људи који узимају психоактиве субстанце на проблематичан начин. Оно што је дуго био главни друштвени проблем када су у питању психоактиве субстанце су опијати – хероин и њему сличне супстанце. Опијатских зависника у Србији има 30.000 40.000. Евидентно је смањење људи који узимају хероин и то је тренд већ годинама. То је добро, али није добро да се све више узимају друге психоактивне супстанце – психостимуланси. Како они класични од кокаина, екстазија, амфетамина, па тако и те такозване нове дроге које су у ствари супстанце који својим дејством делују слично супстанцама према којима су направљене, јефтиније су и доступније”, објаснио је наш саговорник.
Када је у питању ситуација у региону, нема много разлике између земаља, будући да светски трендови увек на крају стигну и до нас.
„Слична је ситуација у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, па и Хрватској. Неки трендови који су се прво појавили у Западној Европи, стигли су и овде. На пример, смањење броја корисника хероина, што се појавило и код нас са неколико година закашњења. Каскамо по неколико година и у оном што је добро и у оном што је лоше. Ти трендови се на крају изједначе. Данас је свет, а и Европа, постао глобално село”, наводи он.
Према овом стручњаку, превенција је најбитнија за смањење броја корисника дрога.
У Северној Македонији без система за рану детекцију дрога
Стручњаци за борбу против наркоманије из Удружења „ХОПС – Опције за здрав живот” из Скопља Богдан Колев и Христина Тодоровска оценили су да је водећи проблем у Северној Македонији то што не постоји систем за рано упозоравање на психоактивне супстанце.
Колев је рекао да се стање са употребом дрога у Северној Македонији не разликује драстично од осталих земаља Западног Балкана.
„То остаје озбиљан и дугорочан изазов за владе, организације и за све чиниоце који раде на овој теми. Као организација са скоро 30 година рада директно са људима који користе дроге, често видимо да постоје велике разлике између онога што је написано у законима, стратегијама и онога што се заиста дешава на терену. Иако постоји израђена национална стратегија за дроге и акциони планови, примена је ограничена и не даје увек жељене резултате. Део мера и активности остаје само на папиру, без довољно финансија, кадра и јасних механизама за праћење да ли те мере заиста функционишу”, рекао је Колев за Косово онлајн.
Према његовом мишљењу, посебно забрињава податак што у Македонији још увек није успостављен систем за рано упозоравање на нове психоактивне супстанце, нити услуге или сервиси где се може проверити састав супстанци.
„Да је то постојало, то би помогло да се ризици правовремено препознају и да се боље заштити јавно здравље свих грађана који живе у овој држави. У време када се стално појављују нове психоактивне и непредвидиве супстанце, ово је озбиљан недостатак земаља Западног Балкана. Ово знам јер имам информацију да и у другим земљама Западног Балкана не постоји овакав систем за детекцију психоактивних супстанци”, казао је стручњак из Северне Македоније.
Његова колегиница из истог удружења Христина Тодоровска поручила је да борба против наркоманије мора бити усмерена на организације које се баве илегалном трговином.
„Пре него што почнемо да причамо о новим дрогама, желим прво да се осврнемо на већ постојеће такозване традиционалне стимулансе који су све доступнији на тржишту у целом региону Западног Балкана. За разлику од нових супстанци за које немамо информације да ли су присутне овде или нису. То је резултат недостатка програма за проверу супстанци, односно ‘драг чекинг’ програма. Немамо такав програм и не можемо знати нигде да ли је стигла нека нова супстанца и да ли се она производи овде”, казала је Тодоровска.
Она је поручила да борба против дрога не треба да се води против људи који употребљавају супстанце, већ против организованог криминала и мрежа које профитирају од нелегалне трговине.
Учесталост употребе кокаина у Албанији 41 одсто
Аналитичарка јавних политика у Центру „Грађански отпор” из Тиране Ритвана Хајдари изјавила је да је учесталост употребе кокаина у Албанији 41 одсто, док је на Западном Балкану проценат скоро двоструко мањи – 21 одсто. Она је напоменула да посебно забрињава што млади у Албанији веома рано пробају дрогу.
„Употреба психоактивних супстанци у Албанији је феномен који почиње веома рано у животу адолесцената и у порасту је. У извештају ‘Здравље и понашање деце школског узраста’ наводи се да је седам одсто петнаестогодишњака барем једном пробало канабис. Такође, пет одсто ученика је пријавило да су га користили у последњих 20 дана. Ова статистика јасно показује чињеницу да употреба дрога код младих почиње изузетно рано”, казала је Хајдари за Косово онлајн.
Додаје да је на основу европског истраживања о дрогама, објављено да у Албанији постоји веома висока учесталост употребе кокаина – 41 одсто, чиме је оставила иза себе Западни Балкан са 21 процентом и Европску унију са 29 одсто.
„Што се тиче најчешц́е коришц́ене психоактивне супстанце у нашој земљи, то је канабис са 56 одсто удела. Веома алармантан податак је употреба психоактивних супстанци у друштву. Коришћење у школским просторијама достиже 17 одсто, а на радним местима 11 одсто. Говоримо о окружењима која би требало да буду што безбеднија и исправнија и то јасно показује да је приступ овим супстанцама лакши, да су веома доступне. Подаци полиције за младе и адолесценте, показују да су петнаестогодишњаци све више укључени у кривична дела везана за психоактивне супстанце. Статистика за 2020. годину за старосну групу од 15 до 17 година говори о 75 таквих случајева, док је 2025. тај број био 147. За старосну групу од 18 до 29 година прошле године тај број је достигао 1.797 случајева“, рекла је Хајдари.
Она напомиње да је радозналост први разлог због којег млади почињу да користе дроге, посебно тинејџери.
Кључна превенција и рехабилитација
Препоручила је да јавне политике треба да се фокусирају на спречавање случајева злоупотреба дрога и рехабилитацију тих младих људи, док би школе требало да имају функционалније системе.
„Психосоцијалне службе би требало да буду активније, ближе младима, јер је ово проблем који је подељен на неколико карика. Почиње у породици, затим ако породица не може да се носи са тим, узимајуц́и у обзир културни ниво родитеља и друге услове у којима се могу нац́и, одговорност прелази на школу, а потом се окрец́емо релевантним јавним институцијама. Поред доброг функционисања школских структура, потребно нам је функционисање центара заједнице. Ови центри би требало да буду ближи младима”, закључила је Хајдари.
