Вијест је изазвала немалу пажњу у најмањој екс-ју држави: састали се бивши Господар, Мило Ђукановић, и бивши свештеник Мираш Дедаић, који се упркос рашчињењу од васељенског патријарха, представља као поглавар „Црногорске православне цркве“.
Историјски сусрет је зачудним саопштењем у коме се не помиње ни мјесто ни вријеме састанка, објелоданила „Канцеларија ЦПЦ“. То саопштење не може да се преприча, мора да се прочита:
Фото: Мираш на прослави 250 година САД, извор: снимак екрана публикације “CPC”
„На састанку поглавара Црногорске православне цркве (ЦПЦ) Архиепископа цетињскога и Митрополита црногорскога Михаила, са почасним предсједником ДПС-а, Милом Ђукановићем, констатовано је да је покушај анексије Црногорске Српској цркви промијенјенога имена у Православна била посљедица недовољне информисаности о суштини саме Цркве, и као таква повијесна грешка, саопштено је из Канцеларије ЦПЦ.
“Повјесном грешком оцијењен је и покушај сламања црквенога устројства и јединства, који је нанио рану на живо ткиво Црногорске цркве, организацијом уличнога пуча 4. септембра 2023. године”, пише у саопштењу.
Ђукановић је, додаје се у саопштењу, изјавио да ДПС подржава Црногорску православну цркву и њенога поглавара владику Михаила Дедеића.
“Позвани су отпали да се врате у црквено и литургијско јединство са Црногорском православном црквом. Закључено је, када ЦПЦ кадровски и организационо ојача, од државе треба да захтијева, да је као домицлну и историјску цркву Црне Горе, подржи у намјери да уђе у литургијско јединство са свим православним црквама, посебно Васељнском. Владика Михаило изразио је задовољство резултатима састанка, наглашавајући да очекује подршку Црногорској православној цркви у њеној борби да поврати статус домицилне цркве са свим косеквенцама, каква је имала до 1918. године. Затражио је политичку подршку од црногорске опозиције да се узурпирана црква Светога Ивана Црнојевића на Цетињу, у власништву ЦПЦ-а, поново врати на коришћење ЦПЦ, да се незаконито уписана црквена имовина на Српску цркву, односно, Србију, поново узакони на црногорску државу и да се ријеши питање плацева за изградњу саборних цркава у Бару и Подгорици”, наводи се у саопштењу.
На крају, владика Михаило посебно је истакао да је Црногорска православна црква изразито проевропски оријентисана и да подржава процес који треба Црну Гору да уведе у чланство Европске уније 2028. године.“
Улични пуч који се помиње јесте свргавање Мираша на „свецрногорском“ збору од стране „Бориса“ Бојовића. Претходно су њих двојица забављали јавност једним, одиста бурлексним, телефонским разговором, којим су запријетли да помуте славу Миодрага Петровића Чкаље.
Но, игра покварених телефона и сад се збила. Након двадест четири сата од сусрета на врху показало се да га заправо – није било! Милов кабинет саопштио је да је био у питању неформални састанак, са кога нијесу била предвиђена саопштења, да Мило не фаворизује ниједну од најмање двију расколничких група, итд..
А да су расколничке групације у Црној Гори плод партијског рада, потврдио је ових дана некадашњи моћник, сада савјетник министра вањских послова, Ранко Кривокапић, захваливши се Либералном савезу на „идеји о обнављању Црногорске православне цркве“ „Грађански“ политичари у Црној Гори нимало се не устежу да стварају цркве, па да преузимају заслуге – за раскол!- чак и онда када је општепознато да те заслуге припадају Комунистичкој Партији и њеној Служби, конкретно Јову Капичићу. Видјети, уосталом, некролог који му је објављен у „Лучиндану“ гласилу „Црногорске православне цркве“.
***
Фото: отправник послова САД Мајкл Киз у посети Мирашу, извор: снимак екрана публикације “CPC”
Има једна староцрногорска кажа како је био неки јадо, па се још усудио да тражи да носи барјак. Племеници га, разумије се, одбише. Он, киван, оде бегу Мушовићу у Никшић да се потурчи. Знајући га бег му рече: „Опрости, попуњен је списак потурица за ову годину, дођи догодине.“
Бивши Господар, Мило, зна да је списак „нових аутокефалних цркава“ за ову годину попуњен. Али, чека слиједећу. Зато се састаје са расколницима, макар „неформално“. Прилике у васељенском православљу тегобне су и мутне, један моћан и богат човјек,“отац нације“ и даље гаји амбицију да, у таквим приликама, постане и “отац цркве“. Прошли пут му то спектакуларно није успјело И даље одбија да призна грешку. (Видјети Милову реакцију на недавну изјаву Филипа Вујановића да би ДПС и данас био на власти да се није сукобио са Црквом.) И даље је на врху пирамиде читаве скупине медија чији је главни циљ дифамација „Цркве Србије“.
Публицитет који је добио сусрет са Мирашем, показује му да још може да се „јаше на теми цркве“. Иако је на тој теми доживио пораз, она му сада боље дође него суочавање са криминално-корупцијским случајевима.
Црна Гора јесте потписала Темељни уговор са СПЦ, али су надлежни органи изузетно толерантни према вређању једине канонске и законите Православен цркве у земљи . Напади су свакодневни и толико бројни, да је црквеним информативним службама тешко да их све региструју.
За то вријеме траје незаконита и некултурнам опсада Цетињског манастира заставама.
Фото: мисија УН у Црној Гори код Мираша, извор: снимак екрана публикације “CPC”
У Црној Гори постигнут је завидан ниво демократије и људских слобода, осим за ону институцију која ју је и створила – Српску цркву. Ипак, масовно учешће народа, у прије свега литургијском, црквеном животу, говори да расколници немају шансе да промене стање „на терену“
Зато се једно вријеме уназад.почело уздизање митрополита Амфилохија у медијима који су га за овоземног живота највише каштиговали. Њихову слику покојног митрополита развејао је ових дан прота др Велибор Џомић.
Видјеће се каквим ће се све јадима и медијским манипулацијама још послужити.Но, и сада је јасно да им је главни сан да их Цариград некако призна, Показује то и фамозно саопштење „Канцеларије ЦПЦ“. И Господар Мило је својевременим крштењем унука на Фанару то призивао. Само што је и на Фанару попуњен списак нових цркава. За ову годину.
Александар Живковић за портал “Живот Цркве”
