Дан након потписивања Кумановског војно-техничког споразума, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је 10. јуна 1999. године Резолуцију 1244, документ који и данас представља основни међународно-правни оквир за решавање питања Косова.
На својој 4011. седници, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је 10. јуна 1999. године Резолуцију 1244, чиме је успостављен међународни цивилни и безбедносни оквир на Косову после завршетка сукоба и Нато бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије. Резолуција је усвојена са 14 гласова за, без гласова против, док је Кина била уздржана.
Пре тога, тадашњи председник Савезне Републике Југослације (СРЈ) Слободан Милошевић прихватио је мировни предлог који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин, а Скупштина Србије је 3. јуна 1999. године усвојила Документ за постизање мира, односно план САД, Европске уније и Русије о доласку међународних снага под мандатом УН на Косово.
Прихватање овог документа било је предуслов да се прекине агресија Натоа на СРЈ.
Резолуција 1244 предвидела је распоређивање међународног цивилног присуства, односно мисије Унмик, као и међународног безбедносног присуства Кфора.
Истовремено, Резолуција је потврдила принципе политичког решења заснованог на суверенитету и територијалном интегритету тадашње Савезне Републике Југославије, уз предвиђање суштинске аутономије за Косово.
Резолуција 1244 усвојена је дан након потписивања Кумановског војно-техничког споразума између представника Војске Југославије и МУП-а Србије са Натом, којим је окончано бомбардовање СРЈ и дефинисано повлачење југословенских војних и полицијских снага са Косова.
Међу одредбама Резолуције налази се и могућност повратка договореног броја српског и југословенског војног и полицијског особља ради обављања одређених функција, укључујући везу са међународним мисијама, обезбеђивање присуства на кључним граничним прелазима и заштиту српске културне и верске баштине.
И поред бројних политичких промена које су уследиле током протеклих 27 година, Резолуција 1244 остала је саставни део међународног правног оквира који регулише питање Косова и документ на који се Србија континуирано позива у међународним форумима.
Косово је 17. фебруара 2008. године једнострано прогласило независност, коју је признало више десетина држава чланица Уједињених нација. Међу државама које не признају Косово налазе се и пет чланица Европске уније – Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка, као и четири чланице Натоа – Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка.
Београд не признаје независност Косова и истиче да нема намеру да промени такав став, позивајући се, између осталог, и на одредбе Резолуције 1244.
Иако је Косово члан појединих међународних организација и финансијских институција, никада није примљено у Уједињене нације због изостанка сагласности Савета безбедности.
Истовремено, у појединим регионалним иницијативама и организацијама, попут Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ), Регионалне школе за јавну управу (РеСПА) и Споразума о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА), користи се назив „Косово*“, уз фусноту која упућује на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и Мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности.
Живадин Јовановић, који је у време доношења Резолуције био министар спољних послова СРЈ, оценио је да Резолуција 1244 представља темељни ослонац Србије у решавању косовског питања, наводећи да је реч о важећем и обавезујућем акту Савета безбедности УН који потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије, чији значај мора бити реафирмисан.
Двадесет седам година након њеног усвајања, Резолуција 1244 остаје један од најзначајнијих међународних докумената када је реч о статусу Косова и положају међународних мисија на терену.
