Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК), 104.480 бирача је регистровано за гласање путем поште, док су 22.414 особе гласале у 30 дипломатских представништава Косова широм света, јавио је Радио Слободна Европа (РСЕ).
Међутим, да би се сазнао тачан број гласова из иностранства, они прво морају да буду верификовани, а тај процес је почео у уторак поподне.
Веровато више од сто хиљада потврђених гласова дијаспоре
Еуген Цаколи, истраживач у Косовском демократском институту (КДИ), каже за РСЕ да ће велики број гласова за које се очекује да ће бити потврђени као важећи, а процењује да би их могло бити више од 100.000, имати „изузетно значајан“ утицај на коначан исход избора и последично на расподелу мандата у Скупштини Косова од 120 места.
„Ако узмемо у обзир трендове из 2025, тачније оне из децембра, и под претпоставком да би Покрет Самоопредељење остварио исти резултат, овај политички субјект би могао да дође до 53 мандата, што значи повећање од пет мандата. У нормалним условима узео би два мандата од Демократске партије Косова, два од Демократског савеза Косова и један од Алијансе за будућност Косова, али то увек зависи од учинка самих тих политичких субјеката“, каже Цаколи.
На основу прелиминарних резултата, који укључују само редовне гласове, Покрет Самоопредељење је освојио 42,95 одсто гласова или 48 места, Демократска партија Косова 21,14 одсто гласова или 24 места, Демократски савез Косова 17,60 одсто гласова или 20 места, а Алијанса за будућност Косова, партија која је недавно одлучила да буде позната као Алијанса, освојила је 7,16 одсто гласова или осам места.
Број освојених мандата све одређује
Цаколи каже да ће на крају број мандата у скупштини одредити „ко ће имати највеће шансе“ за формирање нових институција Косова.
Према Уставу Косова, председник Скупштине Косова и влада се бирају већином гласова посланика, односно са 61 гласом.
Такође, према Уставу, место председника скупштине припада странци која је победила на изборима, у овом случају Покрету Самоопредељење.
Такође, после конституисања скупштине, тој партији припада право да прва предложи мандатара за састав Владе Косова. Највиши правни акт предвиђа да у случају извршне власти, штафета може прећи и на друге партије, ако победник избора не успе да формира већину. Међутим, то остаје у дискреционом праву председника, у садашњем случају вршитељке дужности председнице Косова Аљбуљене Хаџију, која долази из редова Покрета Самоопредељење.
У претходном сазиву, који је резултат избора одржаних 28. децембра, Самоопредељење је обезбедило 57 места у скупштини и, уз подршку осам посланика из невећинских заједница, успело је да обезбеди парламентарну већину и формира владу.
Од 120 места у Скупштини, 20 је резервисано за невећинске заједнице: десет за несрпске заједнице и десет за српску заједницу. Што се тиче десет места за српску заједницу, на основу досадашњих резултата, Српска листа ће освојити девет од њих, а једно место ће припасти странци За слободу, правду и опстанак Ненада Рашића.
„Знајући да се очекује да субјекти из редова заједница буду представљени идентичним бројем мандата, а можда чак и посланика у новом сазиву, то значи да ће бити до два посланика из несрпских заједница који могу имати утицај на одређивање тога да ли ћемо имати институције или не“, каже Цаколи.
Још већи значај гласова из дијаспоре
Утицај гласова из иностранства на коначан резултат избора, према Цаколију, овог пута је већи и због ниске излазности на изборима на Косову.
Излазност 7. јуна је била 37,02 одсто, односно 725.488 бирача, што је мање него на децембарским изборима, када су гласале 906.754 особе или 45,36 одсто бирачког тела.
По питању утицаја гласова из дијаспоре сагласан је и Љирим Краснићи, директор невладине организације Гермин, која се бави питањима дијаспоре.
„Тежина гласова из иностранства у коначном резултату могла би бити међу највећима досад у изборној историји Косова“, каже он за РСЕ.
Поредећи с претходним изборима, Краснићи каже да се овог пута очекује више гласова из иностранства.
„На основу искуства с прошлих избора и великог броја бирача регистрованих за гласање путем поште, може се очекивати да укупан број гласова путем поште буде око 80.000, а да ће укупан број гласова ван Косова премашити 100.000“, каже он.
Могућ даљи раст значаја гласова бирача ван Косова
На изборима 7. јуна забележен је највећи број регистрованих бирача за гласање из иностранства, с више од 132.000 пријава.
После укључивања гласова из дијаспоре, Цаколи очекује да ће укупна излазност на изборима бити око 41 одсто.
„Трендови показују да имамо повећано интересовање гласача у дијаспори и пад интересовања међу гласачима на Косову“, каже он.
Према Цаколијевим речима, ако се тренд пада излазности на гласањима на Косову настави у будућности, а порасте учешће оних који живе ван земље, утицај гласова из дијаспоре могао би да буде још већи.
„Дакле, у децембру су то била два-три (места), док смо сада дошли до рачунице од пет места. Ако се настави такав тренд, (утицај гласова из дијаспоре) могао би још више да порасте у будућности“, каже Цаколи.
Док су редовни гласови унутар Косова који се обично броје у учионицама одмах после затварања бирачких места пребројани за неколико сати у недељу, изборне власти сада морају да преброје и условне гласове, као и гласове особа с посебним потребама, поред оних из дијаспоре.
ЦИК планира да коначне резултате избора објави 26. јуна, а да их сертификује 6. јула, али су ови рокови само планови, јер ће све зависити и од жалби које стране могу поднети у вези с процесом.
Горан Аврамовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
