Да Европа и САД, у освит стварања новог светског поретка, не могу бити неутралне а ни раводушне по питању исхода избора у Немачкој који ће одредити сазив доњег парламента Бундестага али и име новог канцелара сведочи подршка која је ових дана стигла „прокаженој“ Алтернативи за Немачку од стране нове америчке администрације али и традиционално конзервативне званичне Будимпеште. Истовремено старе пољуљане елите ЕУ, потежу стари аргумент, убеђујући бираче да је глас АфД-у чин подршке фашизму. О томе коме ће, уважавајући шири геополитички контекст и промену америчког спољнополитичког курса, аргумент о „десном непријатељу“ донети а коме одузети гласове, те пред којим изазовима се налазе немачки бирачи а пред којима етаблиране странке разговарамо са Хансом Лудвигом Нојхофом, европарламентарцем из АфД.
„Заиста, АфД је сада ускађена са новом америчком стратегијом потврђивања сопствене позиције и признавања позиције другог у мултиполарном светском поретку. Супротстављање Доналду Трампу могло би да доведе до тога да европске, још увек владајуће, странке, преиграју стварност и постану маргинализоване. Међутим, по правилу, нови трендови из САД временом се преливају и у Европу. Да није тако, Запад би био подељен“.
У ком правцу иду резултати анкета када је реч о рејтингу АфД?
Постоје предвиђања која се крећу око 25 одсто. Извесно да ће бити удвостручени број гласова у односу на претходне изборе. Све више људи схвата да картелске странке немају одговор на велика питања и изазове времена и, у најгорем случају, чак ни не признају реалност. Наш програм је, пак, у складу са реалношћу.
Колико је подршка Илона Маска, а колико Виктора Орбана утицала на раст рејтинга Алтернативе за Немачку?
Заиста смо били веома задовољни подршком Илона Маска и Виктора Орбана. Орбан је и сам дуго био клеветан. Али надамо се да ће то ускоро престати. Маск, с друге стране, ужива велике симпатије у Немачкој, пре свега као инвеститор и произвођач електричних аутомобила. Садашњи покушаји да се он оклевета не делују баш убедљиво.
Алис Вајдел је анимирала Немце, чак и оне колебљиве око подршке самој странци, да јој поклоне симпатије, као будућем канцелару. Како то објашњавате?
Алис Вајдел је млада, модерна и високо квалификована жена. ЦВ Алис Вајдел је међународни. Као школовани економиста, она је квалификована у овој области и самим тим је сушта супротност нашем актуелном министру економије, који је, узгред, писац књига за децу.
Демонстранти који су на улицама Немачке негодовали због отварања дебате око миграционог питања (Мерц- Алтернатива) све време су инсистирали на антифашизму. Нису ли аналогије између безбедносног питања какво је миграционо и фашизма натегнуте?
Тачно. Али бојим се да то јасније види из иностранства него код већине немачких новинара. Антифашизам је антидемократски борбени концепт са којим се Стаљин већ обрачунавао са својим противницима. ДДР је свој зид назвао „Антифашистички заштитни зид“. У том духу, термин је сада произвољно инструментализован против свих оних који мисле другачије. Он изокреће ствари, рачунајући на позитиван ефекат – и одвлачи пажњу од сопствене интелектуалне беспомоћности и духовне празнине.
Будући да етаблиране странке искључују коалицију са АфД, доведећи у питање вољу бирача као носиоца суверенитета, како би по вама могла да изгледа математика ових избора?
Мерц зна да само уз нашу помоћ може донети политичку промену али се не усуђује на тај корак из страха да би се ЦДУ могла распасти. Дакле, назире се коалиција левог центра ЦДУ са црвено-зеленим. Конзервативни табор остаје подељен и немоћан. Тиме је већина бирача преварена.
У којој мери је владајућа коалиција разумела упозорење изречено на Минхенској безбедносној конференцији да би покушај понављања румунског сценарија у Немачкој могао бити увод у отуђење од САД?
Иако би требало да сам припремљен за сваки њихов испад, изнова ме је изненадило колико порицање стварности дубоко сеже међу актуелном немачком политичком елитом. Нису хтели да поверују у то шта им је Венс рекао. У психологији се то зове репресија. Али они ће схватити да су сада под будним оком целог света, и то ће их учинити опрезнијим. Тренутно су у шоку. Имиџ непријатеља „Путина“ више не вреди много. Да сам терапеут, сада бих покушао да их нежно уведем у стварност. Али као политичар сумњам да нам је остало још толико времена.
Колико је ЕУ спремна да се суочи са чињеницом да је неолиберализму истекао рок?
Више волим да говорим о глобализму, чија је идеолошка срж безгранични „космополитизам“. Од 1991. Запад, односно САД и Европа као млађи партнер САД, верују да могу да прошире своју моћ и своје тржиште без ограничења. Такозване западне вредности треба да буду прихваћене у целом свету. Ово погрешно схватање мора хитно бити замењено новом парадигмом. Наиме, заштита свога- своје породице, своје националне државе и сопствене културе.
Шта за последицу може имати избацивање Европе из преговора о окончању сукоба у Украјини?
Пре свега, желим САД и Русији пуно успеха у преговорима како би бесмислено убијање коначно престало. А када се мир успостави, хитно морамо да вратимо наше односе са Русијом на прави пут. Потребан нам је нови мировни поредак у Европи, који наравно укључује и увек је укључивао Русију. То смо понављали изнова и изнова од првог дана рата.
Какву је улогу у новом светском поретку Европи наменила Русија, а какву Америка?
Почетак преговора показује да САД после својих катастрофалних униполарних интервенција реалност мултиполарног светског поретка стављају у темељ спољне политике. Међутим, много важније од онога што Руси и Американци мисле о Европи јесте какву слику и визију ми имамо о себи. Морамо хитно да радимо на томе и то је и моја централна тема у Бриселу.
Како коментаришете поруке послате са самита Патриота за Европу одржаног у Мадриду? Да ли можемо говорити о јакој европској десници без учешћа Алтернативе за Немачку?
Кроз посету Алис Вајдел Виктору Орбану у Мађарској и речи подршке америчке владе, вредност АфД-а је постала очигледна и спољном свету. И поред свих разлика између конзервативних снага у Европи, јасно је да су свима заједнички: суверенитет држава и заштита Европе. Отворене границе Европе довеле су ове вредности у опасност. Без АфД-а неће бити јаке европске деснице.
Народи Чешке, Србије, недавно и Грузије стављени су пред сложене политичке дилеме. Постоји ли унутрашња нит која повезује овa „догађањa народа“?
Нисам у позицији да компетентно коментаришем унутрашњу ситуацију у Србији. Генерално, ми у АфД упозоравамо на мешање у унутрашње ствари других држава. Оваква мешања су проузроковале много штете у прошлости.
Наташа Јовановић
