Бивши шеф косовске дипломатије Петрит Сељими оценио је да се односи Косова и САД налазе у озбиљној кризи, упркос томе што су Сједињене Државе деценијама важиле за најближег међународног савезника Приштине.
„Односи Косова и САД никада нису били на нижем нивоу у модерној историји Косова. Можемо то улепшавати или се претварати да је другачије, али истина је брутална“, рекао је Сељими у интервјуу за Економиа Онлине.
Он је навео да је дијалог о стратешким споразумима са САД суспендован, док Вашингтон истовремено шаље амбасадоре у друге земље региона, али не и на Косово.
Посебно је указао на недавни ауторски текст отправнице послова америчке амбасаде у Приштини, који је, према његовим речима, још једна порука да Косово пропушта прилике за ближу сарадњу са САД у енергетском сектору.
„Добијамо поруку за поруком од америчке владе да нисмо на добром путу“, рекао је Сељими.
Амбасада у Вашингтону са свега неколико дипломата
Сељими је критиковао и стање у косовској амбасади у Вашингтону, наводећи да она већ годинама функционише са минималним бројем запослених.
„Већ четири године наша амбасада у Вашингтону има мање особља него амбасаде у Софији или Тирани. Да ли је нормално да земља попут Косова пет година има само два или три дипломате у Вашингтону?“, упитао је.
Ниска излазност као порука грађана
Говорећи о ванредним парламентарним изборима одржаним прошле недеље, Сељими је оценио да је слабији одзив бирача последица замора изазваног учесталим изласцима на биралишта.
„Три избора у року од годину дана ипак су превише и грађани су то јасно поручили“, рекао је.
Он сматра да су на мању излазност утицали и економски проблеми, друштвена криза и слабљење поверења грађана у институције.
Затегнути односи последњих година
Односи Приштине и Вашингтона оптерећени су последњих година неслагањима око ситуације на северу Косова и појединих потеза косовских власти које су САД и Европска унија у више наврата критиковали као некоординисане са међународним партнерима.
Амерички званичници су током 2023. и 2024. године више пута тражили деескалацију ситуације на северу. Након кризе изазване уласком градоначелника у општинске зграде на северу 2023. године, Косово је искључено из војне вежбе Дефендер Еуропе 23, што су амерички званичници тада навели као једну од последица погоршаних односа.
Истовремено, упркос политичким неслагањима, сарадња у области безбедности није прекинута. Косовске безбедносне снаге наставиле су да учествују у заједничким активностима са америчком војском, укључујући и вежбу Дефендер Еуропе 2025, док су Сједињене Државе почетком 2024. одобриле продају противоклопних ракетних система „Џавелин“ Косову, а сарадња је настављена и кроз друге програме подршке и модернизације КБС-а.
Као један од показатеља да Вашингтон последњих месеци инсистира на новим приоритетима у односима са Приштином, Сељими је навео и недавни ауторски текст отправнице послова амбасаде САД на Косову Ану Пратипати.
САД инсистирају на енергетици
Пратипати је тада позвала Косово да се укључи у америчке пројекте течног природног гаса (ЛНГ) у региону, оцењујући да је енергетска безбедност директно повезана са националном безбедношћу и економском стабилношћу. Упозорила је да се „прозор“ за прикључење регионалним пројектима постепено затвара и да би Косово, уколико буде одлагало одлуке, могло да остане без приступа америчком ЛНГ-у.
Након њеног текста, Америчка привредна комора на Косову позвала је будућу владу да питање ЛНГ-а са планова пређе на конкретне кораке, оцењујући развој гасне инфраструктуре стратешким националним приоритетом. Сличне поруке упутио је и бивши амерички амбасадор Џефри Ховенијер, који је оценио да би изостанак одговора на америчку понуду за енергетско партнерство могао додатно да умањи интересовање Вашингтона за ангажман на Косову.
Енергетика и гасна инфраструктура у међувремену су постале једна од централних тема нове америчке политике према Западном Балкану, која већи нагласак ставља на безбедност, енергетску повезаност и пројекте од стратешког значаја.
Матеја Агатоновић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
