Како у овом случају изгледа “одблокирана Цефта” (Споразум о слободној трговини земаља централне Европе) најбоље се може видети ових дана на административном прелазу Мердаре између централне Србије и тзв. Косова где камиони са робом на улаз на КиМ чекају и по – недељу дана.

Иако су прве гужве на овом прелазу почеле одмах после одлуке Куртија да, наводно – “укине забрану за увоз робе из Србије на Косово“, колоне на Мердару су у међувремену све дуже и дуже, тренутно су више од три километра. Возачи кажу да у колони чекају око три дана, а још три-четири да се заврши процедура на тзв. косовској царини где се шлепери са српском робом детаљно контролишу и то – мануелно.

Седмодневно чекање на овом прелазу у оквиру “одблокиране Цефте” Сарацин је у поменутом интервјуу окарактерисао тек речима да на административном прелазу Мердаре – “ситуација није баш најбоља”.

Од малтретирања возача, привредника чија роба стоји на прелазу по недељу дана, што је у данашњим светским, европским околностима дигитализације, отворених граница, слободног протока људи и роба, просто непојмљиво, за Сарацина је важније да је “гол постигнут” да ја мање важно у “ком минуту”, као и да је тзв. Косово остало у Берлинском процесу, а Цефта “одблокирана”.

У међувремену, решења ситуације нема на видику, колоне на Мердару из дана у дан вероватно ће бити све дуже, као и чекања. Како ствари тренутно стоје, побољшање се може очекивати тек набавком скенера за Јариње и Брњак а скенер се, објаснио је сам Сарацин – “не може купити у продавници” додајући да је то процес који ће трајати.

Неминовни закључак из стања на Мердару јесте да је Курти поново, у очекиваном обрту, у већ виђеној ситуацији, дао ништа а да је за узврат добио све.

То “све” овог пута је у виду решења да тзв. Косово у Цефти уместо Унмика, што је решење установљено 2007. године, убудуће представљају – косовски званичници. Косово је, иначе, још пре три године, 2021, поднело захтев око промене начина представљања, од тада блокирало рад Цефта-e и на тај начин извршило притисак како би се захтев и прихватио. Наредних година на том плану није било важнијих помака ни дешавања, све до сада.  У овом процесу важан је и 14. јун  прошле године када је тзв. Косово после хапшења тројице полицајаца КПС на територији Србије  увело забрану увоза робе из Србије на КиМ.

На километарске колоне на Мердару, чињеницу да се ради о очитој опструкцији улаза робе из централне Србије на КиМ, али и на чињеницу да су у колони и они који су у транзиту, које возе европску робу на Космету или у Албанију, већ седми или осми дан нема никакве реакције из Европске уније, из Цефта где је “Косово” експресно награђено.

У међувремену, Курти је лаконски рекао да ће гужви на Мердару бити док не стигну скенери, а кад ће стићи скенери – не зна се. У преводу, опструкција улаза робе из Србије на КиМ биће настављена.

Иако су се пре десетак дана, када је објављена Куртијева одлука, понадали да ће продавнице ускоро поново  бити пуне робе из Србије, Срби на Космету и даље, и у овом случају, остају таоци Куртијевог режима.

Курти спроводи једну по једну акцију, реакција Запада као у овом случају нема, заједнички именитељ свих потеза и једини закључак јесте да је Србима из дана у дан све горе и горе.

Слично је било и децембра 2022. године када је у ноћној акцији север Космета преплављен припадницима специјалних јединица који су преко моста у Бошњачкој махали упали у Северну Митровицу, распоредили се у центру и по ободима града по магистралним путевима. Узалуд је тада Србија, узалуд су Срби са Севера понављали да специјалци по Бриселском споразуму на могу у четири општине. Нити је било реакције Запада, нити је Курти своје специјалце повукао.

Слично је било и прошле године када су припадници тзв. косовских безбедносних снага марширали по јужном делу Косовске Митровице на којих пар стотина метара од Ибра и Северне Митровице.

Подсећања ради, КБС по Бриселском споразуму, по резолуцији 1244, по међународном праву, не би требало ни да постоји. Једина реакција Запада у међувремену била је да настави да наоружава ову паравојну формацију.

Узалудан је посао набрајати сличне ситуације на Косову и Метохији. Од укидања динара, таблица, отимања земље Србима староседеоцима на којима ничу нове полицијске базе, до укидања српских институција, пребијања, хапшења Срба, лажних оптужби за наводне ратне злочине са измишљеним сведоцима, рушења гробаља, формирања ЗСО…

Реакција Запада нити има, нити ће их бити.

Сам специјални немачки изасланик Мануел Сарацин у поменутом интервјуу гласилу Европског савета рекао је да је “и на Западном Балкану у интересу грађана да се ствари покрећу и да дођу до стандарда и начина живота грађана Европе”.

Логично питање, заиста, јесте да ли и километарске колоне на Мердару, возачи који чекају по седам дана, спавају и једу у кабинама, да ли наоружани специјалци који контролишу саобраћај на путевима на Северу, да ли припадници КБС-а који марширају по Јужној Митровици, да ли порушени споменици на гробљима широм Косова, да ли отимање земље староседеоцима, спада у европске стандарде, да ли је то начин на који живе грађани Европе?

Зоран Шапоњић

(РТ Балкан, 19.10.2024)

Чланак Већ виђено: На Мердару се чека седам дана – Курти опет дао ништа, а добио све се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Али, како се од овог краћег задржавања полицајаца у јуну прошле године, на крају дошло до нечега што је Приштини 18 година било практично недостижно?

Пише: Драгана Вукосављевић

Дуга борба за равноправност

Споразум ЦЕФТА, односно Споразум о слободној трговини су у Букурешту 2006. године потписале: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Србија и испред Косова УНМИК (Мисија Уједињених нација на Косову).

Споразум је наредне године ступио на снагу.

Главни циљ ЦЕФТА споразума је стварање слободне зоне трговине између потписница, што значи уклањање царинских баријера и олакшавање трговине. Споразум тежи побољшању економске сарадње и потицању развоја трговинских односа.

У наредним годинама, нарочито након 2008. године (једнострано проглашавање независности Косова), Приштина је контиунирано покушавала да свој положај у овој иницијативи промени, али је успут договоре кршила.

Косовска влада коју је 2018. године водио Рамуш Харадинај, увела је одлуку о повећању таксе за увоз робе из Србије, али и из Босне и Херцеговине – на 100 одсто.

Циљ је тада био, говорио је Харадинај – „јачање домаће производње, економије и косовске државности“.

Уједно, тада је косовска влада обавезала Министарство трговине и индустрије, и све остале релевантне институције да уклоне и зауставе потенцијални увоз свих производа који се не односе и у супротности су са званичним и уставним именом Косова.

Харадинај је био тврдог става да ће таксу укинути онда када Србија призна Косово, али су оне ипак укинуте и без тога, 2020. године у трећем месецу нове Владе – Аљбина Куртија.

Он је тада, када је реч о таксама за Србију, укидање такси назвао – „замена такси постепеним реципроцитетом“.

Нанизао је, како је казао, баријере које је Србија поставила а које утичу на узајамну трговинску размену, мисливши најпре на утицај непризнавања косовских докумената, регистарских ознака и препреке које то са собом у смислу слободне трговине носи. Још је тада најавио Курти, да ће те баријере, косовска влада, иако таксе потпуно укида, преко реципроцитета уклањати постепено.

Готово двогодишње стопостотне таксе на српску робу, процењене су тада као тешко кршење споразума ЦЕФТА, што су Приштини указивали посебно међународни званичници.

Али, годину дана након њихових укидања, Приштина је поново покуцала на врата ЦЕФТА, сада са новим и, показало се, последњим захтевом да се у тој иницијативи представи сама, без УНМИК-а.

ЦЕФТА је ово одбила, што је Приштину додатно разбеснело и натерало да практично самоиницијативно блокира ову трговинску иницијативу, са упозорењем актуелне министарке трговине – да ће се они противити сваком акту Управног одбора ЦЕФТА-е све док захтев Косова за равноправност не буде прихвац́ен.

Ипак, ни наредних година на том плану није било важнијих помака, ни дешавања, изузев конзумирања помена ЦЕФТА споразума онда то када странама, опозицијама – затреба.

Помака није било, све до – испоставило се 14. јуна прошле године.

Хапшење тројице косовских полицајаца од стране српских = усмена забрана робе из Србије

Дан након што је у северном делу Митровице ухапшен Милун Миленковић звани Луне, немира и једнодневног али једног од последњих најупечатљивијих протеста на улицама града, српска полиција привела је тројицу косовских полицајаца уз наводе да су они загазили на територију Рашке. Приштина је изашла са опречним наводима – да је заправо српска полиција загазила на територију Лепосавића а полицајце „киднаповала“.

Ово је био повод да истог дана косовске власти на прелазима, како су то иницијално назвали, појача контроле и аутомобилског и теретног саобраћаја. То су и чинили у првим данима – детаљну проверу сваког од њих.

У наредним данима, провере самих путника су смањене, а мера се искристалисала као усмена забрана увоза робе из Србије. Разлог? Не економски већ „безбедносни“.

Возачи српских камиона, као одговор, на неколико дана тада су блокирали Јариње, Брњак и Мердаре, како би исказали незадовољство због блокаде увоза робе из Србије и пружили подршку Србима са Косова. Они неколико дана нису дозвољавали пролазак камиона са „РКС“ ознакама. То је потом утихнуло.

После тачно 12 дана тројица косовских полицајаца пуштена су из притвора у Србији уз оптужницу за по једно кривично дело „недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја“. Истог су дана, депортовани на Косово.

Поједини међународни званичници позивали су, у првим месецима, косовску владу да повуче одлуку о роби, али је њихов фокус касније ипак био на ослобађању тројице косовских полицајаца.

Више од годину дана без српске робе

Иако је можда негде и помишљала да своју „безбедносну меру“ промени, догађај у Бањској пар месеци након овога, додатно је допринео да се усмена мера забране увоза робе из Србије продужи и то на више од годину дана.

За то време, последице су на Северу Косова почеле да се осећају већ у првим недељама од када је она донесена. Српска роба, до тада доминантна, је нестајала.

Замениле су је производи из региона, али и косовски и албански.

У покушајима да је трговци ипак набаве, за тих је годину дана Косовска полиција извела више десетина акција заплене српске робе готово где год да су је налазили – у маркетима, магацинима, возилима које су пресретали, али и у апотекама.

Затварањем српских финансијских институција и банки, а и укидањем платног промета из Србије, снабдевање динарима али и српском робом – преселило се у Рашку.

Осим јаког утицаја на локалне трговце, још је тежи, указивало се са обе стране, за велике компаније, оне који су биле директни увозници роба.

Према подацима Алијансе за бизнис Косова током 2022. године робна размена између Косова и Србије била је близу 450.000.000 евра, а у години када је одлука о забрани уведена око 250 милиона.

Да економија и бизнис треба да буду ван политике, јер блокадама трпе и једна и друга страна, посебно су указивали тада председници привредних комора Србије и Косова.

Иначе, усмена забрана увоза српске робе на Косово једногласно се оцењивала као кршење економско трговинског Споразума о слободној трговини на Балкану ЦЕФТА, што је потврђено и у овогодишњем извештају Европске комисије.

Косово на мала врата у ЦЕФТА споразум

Ипак, помака ни у овом случају није било, све до пред 10. годишњицу Берлинског процеса у склопу ког је јуче у Берлину одржан самит.

Искључиво у погледу напретка Косова у регионалним интеграцијама, Немачка се истурила као директан посредник онога што ће се испоставити као отварање врата Косову за самостално представљање у ЦЕФТА или покретање са мртве тачке макар питања да се из ове иницијативе уклони УНМИК.

Немачка је почетком прошлог месеца понудила Приштини компромис – укидање забране српске робе у замену за уклањање УНМИК-а из ЦЕФТА Споразума.

Понудили су и техничку помоћ, скенере за преглед робе која се увози.

Иако је све говорило да Приштина ово није и неће прихватити, посебно након изјава најпре немачких дипломата да ће Берлински процес и сами споразуми ЦЕФТА наставити и без Косова, пре тачно недељу дана Приштина је пристала и меру „променила“, односно делимично укинула.

Српска роба може на Косово, али преко Мердара уз детаљну контролу, макар док не стигну немачки скенери.

Иако делимична, ова је нова одлука била довољна да, након 18 година, Косово на заједничким састанцима комитета ЦЕФТА представљају косовски званичници.

Да иронија буде већа, одлука је донета у години када ЦЕФТА-ом председава Србија.

На томе је и остало, изузев списка споразума који су истог дана потписивани, ни ЦЕФТА ни српска ресорна министарства о овоме се до данас нису огласили.

Јесу косовски званичници, али и покретач – Немачка и то честиткама. Потврђено је и да ће Косово убудуће у ЦЕФТА бити означено са звездицом.

УНМИК је примио к’ знању.

(КоССев, 15.10.2024)

Чланак Преко још једног трговинског рата са Србијом, ’’Косово’’ на мала врата у ЦЕФТА се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

„ЦЕФТА је деблокирана и од сада ће Косово представљати његови званичници, како треба, а не УНМИК“, саопштио је амбасадор Немачке у Приштини, Јорн Роде.

Он је ретвитовао објаву немачке министарке спољних послова, Аналене Бербок, на мрежи X, која је данас поручила да је разрешен чвор у ЦЕФТА споразуму о слободној трговини:

„Западни Балкан се приближава. У Берлинском процесу били смо у могуц́ности да радимо заједно да разрешимо чвор у ЦЕФТА споразуму о слободној трговини. Тиме отварамо пут за конкретна побољшања за локално становништво. И ојачавамо нашу заједничку Европу“.

Роде је уз ово, такође на мрежи X, навео:

„Заиста добра вест за Косово и цео регион, ЦЕФТА је деблокирана и од сада ће Косово представљати његови званичници, како треба, а не УНМИК. Велики корак напред за равноправну заступљеност и учешће у овом регионалном телу“.

Одржан специјални састанак Заједничког комитета ЦЕФТА

У Београду је данас одржан специјални састанак Заједничког комитета ЦЕФТА. Заменик косовског премијера, Бесник Бисљими, раније данас изјавио је да управо на њему очекује да се УНМИК уклони из ЦЕФТА и то по предлогу српске стране.

Такође, навео је и то да ће на њему онлајн путем учествовати косовска министарка трговине, Розета Хајдари.

Министарство унутрашње и спољне трговине Србије се до сада није огласило, али су на сајту ЦЕФТА већ објављене данас усвојене тачке на састанку у Београду, односно ЦЕФТА споразуми.

Усвојено је, наводи се, девет кључних споразума о трговинској и економској сарадњи. Међутим, међу њима, прецизно није наведено то да ће Приштина од сада представљати себе у овој иницијативи.

„Ови споразуми обећавају конкретне користи, укључујући поједностављивање пословних операција, стварање нових радних места и јачање заштите потрошача“, поручују из ЦЕФТА.

УНМИК „примио к знању“

Из УНМИК-а су, међутим, у међувремену поручили да „примају к знању споразум постигнут раније данас између ЦЕФТА страна, укључујући о УНМИК-у, о усвајању одлуке о изменама и допунама Заједничког комитета Пословника“.

Шефица УНМИК-а, Каролин Зијаде, навела је да је УНМИК доследно играо важну улогу у олакшавању и омогућавању сарадње у ЦЕФТА-и, подржавајући пут ка консензусу који је данас постигнут.

„Овом одлуком отворен је пут за усвајање револуционарних споразума за добробит и економски просперитет људи у региону“, нагласила је.

Кључни детаљи о девет споразума укључују:

Признавање АЕО програма: Предузећа са царинским бенефицијама на домаћем тржишту сада ће уживати ове привилегије на свих 7 ЦЕФТА тржишта, што омогућава брже и ефикасније царинске процедуре;

Олакшавање е-трговине: Увођење јединственог оквира омогућава предузећима да продају онлајн на свим ЦЕФТА тржиштима без ограничења, уз постављање стандарда за заштиту потрошача;

Достава пакета: Нова правила поједностављују доставу пакета између ЦЕФТА страна, побољшавајући регулаторну контролу уз увођење стандарда ЕУ за транспарентност цена и квалитет услуга;

Спречавање неоправданог геоблокирања: Ова правила гарантују да онлине продавнице не могу блокирати приступ веб локацијама на основу локације потрошача;

Аспекти права интелектуалне својине (ПИС): Хармонизовани стандарди интелектуалне својине заштитиће предузећа и потрошаче од фалсификоване робе, подстичући иновације;

Успостављање електронског система за управљање ризиком: Електронска размена података побољшаће ефикасност царине у циљању високоризичних пошиљки;

Олакшавање трговине услугама за туристичке агенције: Туристичке агенције ће добити лакши приступ свим ЦЕФТА тржиштима, стварајући нове прилике за раст;

Механизам за решавање спорова: Нови механизам гарантује правичност и транспарентност у решавању трговинских спорова;

Олакшавање осигурања од аутоодговорности: Поједностављени процеси осигурања моторних возила омогућаваће путницима безбрижну вожњу широм ЦЕФТА-е;

Поред тога, Заједнички комитет ЦЕФТА је усвојио, додали су, три одлуке које имају за циљ реформу унутрашњих послова.

„Ове реформе уводе нови Пословник о раду Заједничке комисије, ажурирају Одлуку којом се уређује рад Секретаријата и успостављају нова тела која ће надгледати сарадњу у новим областима као што су достава пакета, права интелектуалне својине и професионалне квалификације“, навели су.

Данијела Гачевић, вршитељка дужности директора Секретаријата ЦЕФТА, наводи се даље у овом саопштењу, истакла је значај усвајања ових споразума:

„ЦЕФТА је од фундаменталног значаја за слободно кретање роба и услуга, подстичући економски раст и интеграцију. Овим одлукама стварамо јачи, јединственији економски простор у којем предузећа могу брже расти, а потрошачи су заштићени чак и када купују изван својих локалних тржишта. Предности ће се осетити у целој ЦЕФТА-и, а мала и средња предузећа ће бити оснажена да извозе и искористе дигитална тржишта”.

Одлука да Косово у овој иницијативи више не представља УНМИК долази у истој недељи када је косовска влада одлучила да, за сада, на једном од прелаза са Србијом омогући улазак српске робе, после више од годину дана.

Заправо, ово је и био компромис понуђен Приштини од Немачке, још почетком прошлог месеца – укидање забране српске робе у замену за то да Косово буде равноправни представник у ЦЕФТА-и.

(КоССев, 09.10.2024)

Чланак Роде: ’’Косово’’ у ЦЕФТА више неће представљати УНМИК већ његови званичници се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Како је Курти најавио, тако се и догодило. Јуче је саопштено да ће тзв. Косово убудуће у ЦЕФТА-а (Споразум о слободној трговини земаља централне Европе), на састанцима заједничких комитета, уместо УНМИК-а, представљати високи косовски званичници. На овај начин, тзв. Косово је на мала врата уведено у ЦЕФТА споразум, док су УНМИК, односно УН, међународна заједница, из ове приче одступили.  

Сад, после оваквог развоја ситуације остало је отворено питање или је Курти у међувремену постао видовит, па му се приказало шта ће се десити у среду или наредни понедељак, или је читава прича око увођења тзв. Косова у ЦЕФТА споразум без УНМИК-а, само за звездицом, као и око забране српске робе на КиМ, од почетка само, прљава или не, али игра Запада и приштинских власти у којој су косовски Срби, у препознатљивом сценарију били тек – таоци. 

Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици за РТ Балкан подсећа да је тзв. Косово блокирало увоз српске робе средином прошле године после хапшења тројице косовских полицајаца.

“Тада је, наводно, због тих хапшења блокиран увоз српске робе. Касније, када су полицајци ослобођени, речено је да се блокада наставља због тога што се тај увоз користи за “транспорт наоружања за тзв. северну бригаду, ‘цивилну заштиту’… Тако је остало дуже од годину дана, направило велику штету, све док се недавно није појавила Немачка са иницијативом да се забрана увоза робе укине а да заузврат ‘Косово’ добије уступак, да у  ЦЕФТА-и не буде представљено преко УНМИК-а. Увоз српске робе није међутим ни сада ослобођен јер је то дозвољено само на једном прелазу и опет није решено оно што је највећи проблем, а то је да мали привредници са севера КиМ могу да увозе робу из Србије, са друге стране тзв. Косову је направљен већ поменути уступак”, вели Рапајић.

Како објашњава наш саговорник, дошло се у ситуацију да “ви нешто нелегално урадите, ван споразума ЦЕФТА забраните увоз робе, а онда, да бисте повукли то што сте нелегално урадили, Немачка вам помогне да ви нешто добијете – неки уступак”.

“То је јако лош пример за нас Србе са Космета, зато што сад, за било шта што треба да нам се врати од права која би ми требало да имамо, верујем да ће Приштина тражити неки  уступак. Слободна трговина са централном Србијом би требало да буде нормална ствар. Влада Аљбина Куртија је направила да то буде ненормално, а заузврат је награђена. Вратили смо се на претходно стање, а тзв. Косово је награђено. Значи, убудуће, за свако враћање на претходно стање, требало би очекивати неку награду за ‘Косово'”, каже саговорник.

Рапајић додаје да све ово ипак не би назвао “прљавом игром”, јер “Запад без обзира шта се дешава тражи да буде неког позитивног догађаја, да покаже да ситуација иде у позитивном смеру, а Курти то добро користи”.

“Мене више нервира што Србија то прихвата, него што Курти то тражи”, каже Рапајић.

Подсећања ради, тзв. Косово је у ЦЕФТА-и од 2007. када се лажна држава прикључила овој иницијативи, представљао УНМИК, односно Мисија УН на КиМ. Пре три године, 2021. “Косово” је поднело захтев око промене начина представљања, од тада блокирало рад ЦЕФТА-e и на тај начин извршило притисак како би се захтев и прихватио. Наредних година на том плану није било важнијих помака ни дешавања, све до, сада се испоставља 14. јуна прошле године када је тзв. Косово после хапшења полицајаца увело забрану увоза робе из Србије на КиМ.

Споразум је оваквим развојем ситуације сада деблокиран, све пред десету годишњицу Берлинског процеса који је заказан за 14. октобар.

Иако је из Приштине у међувремену објашњено како је улазак “Косова” у ЦЕФТА-у без УНМИК-а “резултат многих напора и посвећености ‘Косова’ да прилагоде своју позицију у овом механизму”, све је са мртве тачке покренуто недавно када је  Немачка понудила да “Косово” уђе у ЦЕФТА-у без УНМИК-а, само уз звездицу, која би указивала на фусноту да статус тзв. Косова није коначно решен, а да заузврат, “Косово” укине забрану увоза робе из Србије, што се и догодило.

У међувремену, амбасадор Немачке на Косову Јорн Роаде изјавио је како је чињеница да ће тзв. Косова у ЦЕФТА-и убудуће представљати косовски званичници, а не УНМИК, “велики корак напред ка равноправној заступљености учешћа у овом регионалном телу”. Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок на друштвеној мрежи “Икс” написала је како је чвор у споразуму о слободној трговини ЦЕФТА коначно развезан и да је тиме отворен пут за конкретна побољшања за локално становништво.

Посао је сада завршен, као и обично, колатерална штета били су косовски Срби који би сада требало да буду срећни што, ето, опет у продавницама могу наћи производе из Србије.

Иначе, Мисија привремене управе УН на Космету, позната ка УНМИК, чија је улога у међувремену постала минорна, предала је на овај начин још једну у низу функција које је имала у јужној српској покрајини. Основана у складу са резолуцијом СБ УН 1244, мисија је у почетку имала бројне одговорности од обављања основних цивилно-управних функција, надгледања развоја привремених институција до коначног решења, осигурања безбедног и неометаног повратка свих избеглих и расељених лица до надгледања преноса власти са привремених институција на институције које би биле успостављене у складу са политичким решењем. Од краја 2008. године, а после једностраног проглашења независности тзв. Косова, мисија ЕУ – ЕУЛЕКС преузела је већину улога УНМИК-а на КиМ.

“Улога УНМИК-а јесте минорна, могла би да буде већа, али чак ни они који су сада на челу УНМИК-а немају жељу да њихова улога буде већа. Тренутно се УНМИК преоријентисао да ради на помирењу, што је добра ствар, али, уместо да буду управљачка мисија, они су свој кредибилитет срозали на неку посматрачку мисију”, каже за РТ Балкан Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе из Северне Митровице.

Зоран Шапоњић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(РТ Балкан, 10.10.2024)

Чланак Наставак предаје: Како је тзв. Косово ушло у Цефту уместо Унмика? се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Српску привреду је ова забрана, према подацима Привредне коморе Србије, коштала више од 280 милиона евра, али изјава немачког амбасадора Јорна Родеа наговештава да би цех који ће Србија платити на крају могао бити много већи и да је заправо компромис плаћен Унмиком. 

Тзв. Косово до сада није имало право да се самостално представља у оквиру Цефта споразума, већ је за то била задужена Мисија привремене управе Уједињених нација на АП КиМ (Унмик). Роде сада тврди да ће се то променити, што је био и захтев приштинских власти. 

Немачки амбасадор Јорн Роде каже да је добра вест што је Цефта деблокирана и што ће сада “Косово” представљати његови званичници, а не Унмик.

“Заиста добра вест за ‘Косово’ и цео регион, ЦЕФТА је деблокирана и од сада ће ‘Косово’ представљати његови званичници, како треба, а не Унмик. Велики корак напред за равноправну заступљеност и учешће у овом регионалном телу”, навео је Роде на друштвеној мрежи Икс.

“Косово” без Унмика, али са звездицом

Саветник премијера привремених приштинских институција Јетон Зулфјај изјавио је да, иако од данас “Косово” више неће бити представљено под знаком Унмика у Цефти, поред његовог имена ће и даље стајати звездица, преноси “Економија онлајн”. Зуљфај је на заједничкој конференцији са министарком приштинских институција задуженом за индустрију, предузетништво и трговину Розетом Хајдари рекао да је такво представљање тражено од 2021. године, због одбијања Србије да третира “Косово” као равноправног члана.

Он је рекао да од 2021. године када је затражен овај захтев Србија одбија да “Косово” третира као равноправно.

Хајдари је рекла да ће “Косово” бити представљено “као и остале земље чланице”, захваљујући напорима “косовске владе”.

“Обавештавамо вас да је на састанку који смо имали са Цефтом, одлучено да је коначно укинуто учешће Унмика и то након интензивног рада ‘владе Косова’. ‘Косово’ ће бити представљено само и без учешћа Унмика. Влада је преко Министарства 24. септембра упутила писмо Секретаријату у којем смо тражили смену Унмика, како би ‘Косово’ било представљено као и остале земље чланице”, рекла је Хајдаријева.

Београд се поводом ових тврдњи није огласио. Централноевропски уговор о слободној трговини (Цефта) саопштио је да је данас усвојио девет нових споразума за унапређење трговине, запошљавања и права потрошача у региону, али се у њиховом саопштењу не наводи ко је на седници заступао тзв. Косово. 

Одлука тзв. владе Косова о укидању забране увоза робе из Србије долази након притисака из Немачке, која је инсистирала да се тиме штети Централноевропском уговору о слободној трговини (Цефта) и Берлинском процесу, иницијативи која има за циљ да помогне економски развој шест земаља Западног Балкана и њихово приближавање Европској унији (ЕУ). Немачки изасланик за Западни Балкан Мануел Сарацин је током септембра долазио у Приштину где је од Куртијевих власти изричито тражио да укину забрану уласка робе из централне Србије на КиМ и деблокирају Цефта споразум. Под окриљем заштите Срба, Сарацин је открио да рампа Приштине не годи ни немачким компанијама које послују у Србији, јер не могу на КиМ да продају своју робу.

Курти и Бисљими: Унмик ће престати да представља “Косово”

Да ће Унмик престати да представља тзв. Косово у Цефти, како преноси “Косово онлајн”, тврде и премијер приштинских институција Аљбин Курти и потпредседник тзв. владе Косова Бесник Бисљими.

Курти је на конференцији за медије после седнице Владе, поновио да “‘Косово’ нема трговинске мере против Србије” и казао да су постигнути позитивни помаци у оквиру Цефте где ‘Косово’ од данас не би требало да представља Унмик.

“Није никако реч о трговинским мерама, већ о мерама безбедности, јер су неки покушали да нас се отарасе”, казао је Курти и додао да се данас одржава састанак Цефте на којем “Косово” представља министарка трговине и предузетништва Розета Хајдари.

Курти је рекао да ће у понедељак бити одржан Самит у Берлину када би Цефта требало да се унапреди у заједничко регионално тржиште.

Курти је одлуку о непотпуном укидања забране уласка производа из Србије на КиМ лицемерно образложио недостатком техничких средстава и напоменуо да приштинске власти нису успеле да отворе “границу” на свим прелазима, јер још нису  добили скенере.

Потпредседник тзв. владе Косова Бесник Бисљими је у међувремену изјавио да се очекује да ће Унмик на крају данашњег састанка престати да представља “Косово” у Цефти.

“Данас ће се, управо у Београду гласати, уз предлог српске стране, да Унмик коначно престане да представља Косово у Цефти. Ово видим као веома позитиван развој догађаја, поготово што се дешава у Београду, то је нешто што се није дешавало дуги низ година и надам се да ће се овај конструктивни рад Србије, која схвата да се стварност променила, онда пренети и на дијалог, како би се стране увериле да Бриселски и Охридски споразум треба да се спроведу у целини”, рекао је Бисљими.

Бербок: Успели смо да одвежемо чвор у Цефта

Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок поручила је да су кроз Берлински процес били у могућности, како је навела, да разреше чвор у Цефта споразуму о слободној трговини.

Она је на платформи Икс написала да се тиме отворио пут за конкретна побољшања која ће утицати на локално становништво.

“Западни Балкан се приближава. У Берлинском процесу били смо у могућности да радимо заједно да разрешимо чвор у Цефта споразуму о слободној трговини. Тиме отварамо пут за конкретна побољшања за локално становништво. И ојачавамо нашу заједничку Европу”, написала је Аналена Бербок.

Привредна комора Србије је саопштила да поздравља одлуку о најави укидања забране уласка производа из Србије на тржиште тзв. Косова, али да одлука није потпуна, с обзиром на то да се односи на могућност пласмана домаће робе само преко прелаза Мердаре, што, и даље, доводи српске компаније у дискриминаторни положај.

Они су истакли да се “одлуком о наставку забране пласмана робе на ‘Косово’, на осталим прелазима, влада у Приштини, и даље, крши принципе слободне трговине, што је у директној супротности са Цефта споразумом, којим је утврђена обавеза ‘Косова’ да обезбеди слободу кретања роба, као и Споразумом о стабилизацији и придруживању Косова Европској унији.

Из ПКС су указали да наставак примена забране на осталим прелазима, не доприноси нормализацији односа између Београда и Приштине и да није у духу стварања заједничког регионалног тржишта предвиђеног Берлинским процесом, а да је до сада нанела компанијама из Србије губитке веће од 280 милиона евра, мерено само неоствареним пласманом.

(РТ Балкан, 09.10.2024)

Чланак Договор у оквиру Цефте: Тзв. Косово без Унмика, али и даље са звездицом се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Курти је појаснио да Косово нема трговинске мере против Србије, већ да је “реч о мерама безбедности”.

“Није никако реч о трговинским мерама, већ о мерама безбедности јер су неки покушали да нас се отарасе”, казао је Курти и указао да се данас одржава састанак Цефте на којем Косово представља министарка трговине и предузетништва Розета Хајдари.

Наводећи да је састанак у оквиру Цефте већ почео, Курти каже да ће у понедељак бити одржан Самит у Берлину када би Цефта требало да се унапреди у заједничко регионално тржиште.

“Наравно, нисмо успели да отворимо границу на свим граничним прелазима јер скенере још нисмо добили”, рекао је Курти.

Потпредседник Владе Косова Бесник Бисљими је у међувремену рекао да се очекује да ц́е Унмик на крају данашњег састанка престати да представља Косово у Цефти.

“Данас ц́е се, управо у Београду гласати, уз предлог српске стране, да Унмик коначно престане да представља Косово у Цефти. Ово видим као веома позитиван развој догађаја, поготово што се дешава у Београду, то је нешто што се није дешавало дуги низ година и надам се да ц́е се овај конструктивни рад Србије, која схвата да се стварност променила, онда пренети и на дијалог, како би се стране увериле да Бриселски и Охридски споразум треба да се спроведу у целини”, рекао је Бисљими.

(Газета Експресс/Косово онлајн, 09.10.2024)

Чланак Курти и Бисљими: Позитиван помак у Цефти, Унмик ће престати да представља ’’Косово’’ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.