У среду је донета одлука! Косово ће убудуће, након 18 година, у ЦЕФТА, на састанцима заједничког комитета, уместо УНМИК – представљати високи косовски званичници. Одлука је донета на специјалном састанку заједничких комитета, којим је председавала Србија. Ипак, информација да ће Косово само себе у ЦЕФТА-и представљати није дошла са те адресе, већ од немачког амбасадора у Приштини, представника државе која је питање покренула са, чинило се свих ових година, мртве тачке. До тога се дошло компромисом, да у замену за овај уступак Приштина такође начини „уступак“ – укине меру забране увоза робе из Србије, коју је ‘усмено’ увела под „чврстим“ изговором „безбедносних разлога“ након прошлогодишњег хапшења тројице косовских полицајаца од стране српских.
Али, како се од овог краћег задржавања полицајаца у јуну прошле године, на крају дошло до нечега што је Приштини 18 година било практично недостижно?
Пише: Драгана Вукосављевић
Дуга борба за равноправност
Споразум ЦЕФТА, односно Споразум о слободној трговини су у Букурешту 2006. године потписале: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Србија и испред Косова УНМИК (Мисија Уједињених нација на Косову).
Споразум је наредне године ступио на снагу.
Главни циљ ЦЕФТА споразума је стварање слободне зоне трговине између потписница, што значи уклањање царинских баријера и олакшавање трговине. Споразум тежи побољшању економске сарадње и потицању развоја трговинских односа.
У наредним годинама, нарочито након 2008. године (једнострано проглашавање независности Косова), Приштина је контиунирано покушавала да свој положај у овој иницијативи промени, али је успут договоре кршила.
Косовска влада коју је 2018. године водио Рамуш Харадинај, увела је одлуку о повећању таксе за увоз робе из Србије, али и из Босне и Херцеговине – на 100 одсто.
Циљ је тада био, говорио је Харадинај – „јачање домаће производње, економије и косовске државности“.
Уједно, тада је косовска влада обавезала Министарство трговине и индустрије, и све остале релевантне институције да уклоне и зауставе потенцијални увоз свих производа који се не односе и у супротности су са званичним и уставним именом Косова.
Харадинај је био тврдог става да ће таксу укинути онда када Србија призна Косово, али су оне ипак укинуте и без тога, 2020. године у трећем месецу нове Владе – Аљбина Куртија.
Он је тада, када је реч о таксама за Србију, укидање такси назвао – „замена такси постепеним реципроцитетом“.
Нанизао је, како је казао, баријере које је Србија поставила а које утичу на узајамну трговинску размену, мисливши најпре на утицај непризнавања косовских докумената, регистарских ознака и препреке које то са собом у смислу слободне трговине носи. Још је тада најавио Курти, да ће те баријере, косовска влада, иако таксе потпуно укида, преко реципроцитета уклањати постепено.
Готово двогодишње стопостотне таксе на српску робу, процењене су тада као тешко кршење споразума ЦЕФТА, што су Приштини указивали посебно међународни званичници.
Али, годину дана након њихових укидања, Приштина је поново покуцала на врата ЦЕФТА, сада са новим и, показало се, последњим захтевом да се у тој иницијативи представи сама, без УНМИК-а.
ЦЕФТА је ово одбила, што је Приштину додатно разбеснело и натерало да практично самоиницијативно блокира ову трговинску иницијативу, са упозорењем актуелне министарке трговине – да ће се они противити сваком акту Управног одбора ЦЕФТА-е све док захтев Косова за равноправност не буде прихвац́ен.
Ипак, ни наредних година на том плану није било важнијих помака, ни дешавања, изузев конзумирања помена ЦЕФТА споразума онда то када странама, опозицијама – затреба.
Помака није било, све до – испоставило се 14. јуна прошле године.
Хапшење тројице косовских полицајаца од стране српских = усмена забрана робе из Србије
Дан након што је у северном делу Митровице ухапшен Милун Миленковић звани Луне, немира и једнодневног али једног од последњих најупечатљивијих протеста на улицама града, српска полиција привела је тројицу косовских полицајаца уз наводе да су они загазили на територију Рашке. Приштина је изашла са опречним наводима – да је заправо српска полиција загазила на територију Лепосавића а полицајце „киднаповала“.
Ово је био повод да истог дана косовске власти на прелазима, како су то иницијално назвали, појача контроле и аутомобилског и теретног саобраћаја. То су и чинили у првим данима – детаљну проверу сваког од њих.
У наредним данима, провере самих путника су смањене, а мера се искристалисала као усмена забрана увоза робе из Србије. Разлог? Не економски већ „безбедносни“.
Возачи српских камиона, као одговор, на неколико дана тада су блокирали Јариње, Брњак и Мердаре, како би исказали незадовољство због блокаде увоза робе из Србије и пружили подршку Србима са Косова. Они неколико дана нису дозвољавали пролазак камиона са „РКС“ ознакама. То је потом утихнуло.
После тачно 12 дана тројица косовских полицајаца пуштена су из притвора у Србији уз оптужницу за по једно кривично дело „недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја“. Истог су дана, депортовани на Косово.
Поједини међународни званичници позивали су, у првим месецима, косовску владу да повуче одлуку о роби, али је њихов фокус касније ипак био на ослобађању тројице косовских полицајаца.
Више од годину дана без српске робе
Иако је можда негде и помишљала да своју „безбедносну меру“ промени, догађај у Бањској пар месеци након овога, додатно је допринео да се усмена мера забране увоза робе из Србије продужи и то на више од годину дана.
За то време, последице су на Северу Косова почеле да се осећају већ у првим недељама од када је она донесена. Српска роба, до тада доминантна, је нестајала.
Замениле су је производи из региона, али и косовски и албански.
У покушајима да је трговци ипак набаве, за тих је годину дана Косовска полиција извела више десетина акција заплене српске робе готово где год да су је налазили – у маркетима, магацинима, возилима које су пресретали, али и у апотекама.
Затварањем српских финансијских институција и банки, а и укидањем платног промета из Србије, снабдевање динарима али и српском робом – преселило се у Рашку.
Осим јаког утицаја на локалне трговце, још је тежи, указивало се са обе стране, за велике компаније, оне који су биле директни увозници роба.
Према подацима Алијансе за бизнис Косова током 2022. године робна размена између Косова и Србије била је близу 450.000.000 евра, а у години када је одлука о забрани уведена око 250 милиона.
Да економија и бизнис треба да буду ван политике, јер блокадама трпе и једна и друга страна, посебно су указивали тада председници привредних комора Србије и Косова.
Иначе, усмена забрана увоза српске робе на Косово једногласно се оцењивала као кршење економско трговинског Споразума о слободној трговини на Балкану ЦЕФТА, што је потврђено и у овогодишњем извештају Европске комисије.
Косово на мала врата у ЦЕФТА споразум
Ипак, помака ни у овом случају није било, све до пред 10. годишњицу Берлинског процеса у склопу ког је јуче у Берлину одржан самит.
Искључиво у погледу напретка Косова у регионалним интеграцијама, Немачка се истурила као директан посредник онога што ће се испоставити као отварање врата Косову за самостално представљање у ЦЕФТА или покретање са мртве тачке макар питања да се из ове иницијативе уклони УНМИК.
Немачка је почетком прошлог месеца понудила Приштини компромис – укидање забране српске робе у замену за уклањање УНМИК-а из ЦЕФТА Споразума.
Понудили су и техничку помоћ, скенере за преглед робе која се увози.
Иако је све говорило да Приштина ово није и неће прихватити, посебно након изјава најпре немачких дипломата да ће Берлински процес и сами споразуми ЦЕФТА наставити и без Косова, пре тачно недељу дана Приштина је пристала и меру „променила“, односно делимично укинула.
Српска роба може на Косово, али преко Мердара уз детаљну контролу, макар док не стигну немачки скенери.
Иако делимична, ова је нова одлука била довољна да, након 18 година, Косово на заједничким састанцима комитета ЦЕФТА представљају косовски званичници.
Да иронија буде већа, одлука је донета у години када ЦЕФТА-ом председава Србија.
На томе је и остало, изузев списка споразума који су истог дана потписивани, ни ЦЕФТА ни српска ресорна министарства о овоме се до данас нису огласили.
Јесу косовски званичници, али и покретач – Немачка и то честиткама. Потврђено је и да ће Косово убудуће у ЦЕФТА бити означено са звездицом.
УНМИК је примио к’ знању.
