Јучерашње обраћање Александра Вучића поводом преотимања српских институција и кулминације терора над српском децом и старцима, развејало је последњу наду Срба који живе на Косову и Метохији.
У низу еуфорично презентованих „решења“ која никог не обавезују, а која би тобоже требало да учине живот српског становништва сношљивијим, један беспризорни наум – отварање писарница изван покрајине у којима ће бити „удомљени“ недавно прогнани са радних места, још једном потврђује да су актуелне српске власти на челу са председником државе директни саучесници поништавања српских институција и расељавања српског становништва. Само ће неупућени у данашње (не)могућности кретања на Косову и Метохији (запреке на друмовима, заустављања и легитимисања, чекање на административном прелазу итд.) поверовати да људи, на пример, из Косовске Митровице могу одлазити на посао у Рудницу надомак Рашке. Посебно је питање како ће корисници услуга измештених општинских служби стизати до њих. Последице ове „добробити“ осмишљене у главама учесника подмуклог „тријалога“ сасвим су јасне: за прогнаним службеницима, пре или касније, кренуће и њихове породице, а за њима, врло вероватно, и мноштво преосталих Срба.
За сваког часног Косовца и Метохијца надасве увредљиво проглашавање Косова и Метохије за „подручје посебне социјалне заштите“, осим лажне бриге (силна средства одашиљана из Београда за владе Александра Вучића никад нису ни стизала до најугроженијих, неће ни одсад), има и додатне штетне последице. Код оних којима је Косово и Метохија одавно „камен о врату“, најновија мера ће само појачати одијум према „незајажљивим“ Србима у покрајини.
Београд, 14. IX 2024.