Застани Ибар водо, скупа с моравском водом,
Под небом ућуталим.
Држаћу службу жалну за својим давним родом,
Пострељаним и палим.

Овде лежи кадар из радионица:
Железничке и за градњу авиона…
Све их повезује лепљива смоница,
Лака наша земља од хиљаду тона.

Побацаше доле браваре, ложаче,
Тридесетак жена, сто малолетника
Недораслих никад, из те иловаче,
Ни до партизана, нити до четника.

Болни из болнице силом довучени,
Судије и брице, свирци и зидари,
Службеници, ђаци, сељаци, учени…
И чета жандара да мртва стражари.

Застани Ибар водо, скупа с моравском водом,
Под небом ућуталим.
Прилажем службу жалну за својим блиским родом,
Пострељаним и палим.

Надљуди и подљуди

Чувај се, сине, надљуди,
Моћи слепе, многоструке!
Натчовек, када се наљути,
Не одговара за поступке.

Сви смо гдекада нељуди,
Живи се кваре, унезвере,
Али посебно не љути
Ове под шлемом, северне.

За надљуде ми смо подљуди,
Нејасни, бедни, беспутни,
Ако им хладан ум полуди,
Убиће – неће трепнути.

Они су власници улова.
За накот што се отима
Важиће цена условна:
За Немца – српска стотина.

Наново долазе проклети
Надљуди неки кукасти!
Слободо, ваља те отети,
Животно семе украсти!

Лагер, објашњење речи

Лагер је реч туђа, звуковни низ груби
И тамо се мноштво брижних душа губи…

Лагер је реч тачна за мрачна спремишта,
У којим ништитељ не постиже ништа.

У лагеру туђин, у пуној опреми,
Не убија него – прецима отпреми…

Тајна лагер-листа попише поприште.
Тај запис не може нико да побрише.

Црвена земља*

Биоскоп „Ибар“ – сала нагло смрачена.
Још си ту, дечаче, никуд не отиде.
Сведок пројекције основних значења
Полубајке крваве, целулоидне.

Дечак доведен поред ђачких стотина
У тами шапата, тиске и кикота.
Белим платном промиче измишљотина
Koja разграничи питања животна.

Град себе глуми и филмичан испада,
Бриљира у кадру с домаћим звездама.
А дечак трне, тамо би да припада,
Макар под костимом јунака незнана

Стати уз статисте рафалом слагане,
Mеђу блиска брижна лица у поретку,
На реплику оца „Не бој се, Драгане!“
Прозван реченицом што доличи претку.

Још сам тронут дечак, све даљи октобри,
Играни по тачном слову сценарија,
Предатом претходно да речи одобри
Орган чија реч је виша и старија.

Писано о 80-годишњици стрељања у Краљеву 15–20. октобра 1941.

(Стање ствари, 15.10.2024)

Чланак Драган Хамовић: Присутни грађани се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Пишући о кратком боравку у Жичи, Исидора Секулић је указала на околност да је “наш патриотизам, недељив од вере и светиње”. А потом истакла како је та “пожртвовна љубав” иста “према Богу и према отаџбини”.

За само један век то се велико и важно интимно осећање у духу нације загубило и, програмираним и подржаваним танчањем и одбацивањем, лагано претапало у некритичко, губитничко и помодно, прихватање туђих идеолошких образаца и (псеудо)вредности. Тај се обескорењујући ток и смер чине незаустављивим и неизмењивим. Утолико више што му актуелне прилике и драматични изазови дају подстрека и замаха. Чини се да је данас све српско у кризи и опадању. А да су понајвише угрожене оне вредности које обухвата значење појма идентитет.

Разумевајући идентитет као перцепцију суштине савремена књижевност и њена наука, у издвојеним ауторским примерима, самосвесно, активно и ангажовано, указују на слојеве културне меморије као трајни залог за стварање, афирмацију и одбрану националних, духовних и културних посебности и вредности. Међу онима који то чине основано, истрајно и доследно, видно је место стекао и Драган Хамовић (1970).

У његовом разностраном, тематски и садржински богатом и разуђеном књижевном стваралаштву препознају се неке темељне ознаке, континуитети и вредности. Оне су стабилно похрањене у даљу националну митско-историјску и културну прошлост, али су, истовремено, чврсто везане за непосредну савременост и актуелна збивања.

Та удвојена оптика (очи које гледају на оба света) кроз коју је сагледаван лични и породични круг, на једној, и драматична, страдална и херојска историја, на другој страни, у његовој поезији и аутофикцијској прози дали су обиље карактеристичних присних лирских слика богатих умноженим значењем, а у књижевно-научном и есејистичком раду јасну и доследну усмереност на пажљиво испитивање национално-духовне вертикале. Резултати таквог стваралачког усмерења су видљиви, знани, потврђени и истицани, док је њихова свест о дугом трајању и вредностима националне културе и књижевности кристализована у проблемском, афирмативном и изразито родољубивом разумевању, описивању и синтези. Мимо савремених идеолошких препорука, анационалног тренда дефетизма и самопорицања.

Успостављајући чврсто тематско језгро и препознатљив матични простор у својој поезији, Драган Хамовић је активирао развијен лук културног памћења од прапочела до данас.

Нарочито исказујући слух и ангажовану заинтересованост за трагичне моменте и осетљивост за савремена драматична збивања. За онај индивидуализовани свагдањи час у којем бива важно претрајати и у том одуховљеном трајању одбранити и будућности проследити темељне идентитетске вредности. Отуда је у Хамовићевој поезији активно присутно “осећање измештености, отуђености и разгранате стрепње”, које се надилази снажним духовним успоном, са креативним ослонцем на потврђеним традицијским изворима и вредностима. На самоизабраном матичном путу ка усправној земљи.

Бивајући помно загледан у модерно српско песништво као репрезента нововременог културног успона, у његов историјски контекст, скоковит развој и културну самосвест, Драган Хамовић је у критичко-есејистичким књигама и монографијама, са нарочитом сасређеношћу и теоријско-методичком основаношћу, ишчитавао и тумачио дела неких од великих и важних стваралаца прошлог и новог века. На тај начин да његово тумачење буде синтетичко у захвату, подробно и прецизно у опису и разговетно и уверљиво у изразу и стилу. Изграђујући се тако у врсног зналца и поузданог књижевног тумача коме су заветна мисао, канонска вредност и традицијски поредак путоказ и мера, а високи вредносни досег конкретизована потврда ваљаности избора идеолошког, научног и аналитичког усмерења.

Због тога се његове књиге узимају са знатном мером поверења у поузданост приступа, тачност и примереност увида и релевантност критичких оцена.

Он је један од истакнутијих савремених књижевних зналаца и културних делатника у пуном напону стваралачког рада и зрења. Његове књиге нису само лична и културна хроника, критички опис и научна синтеза, оне су и израз високе свести о вредности и угрожености националне особености и наслеђа, као и потребе да се њима оснажи идеја културног патриотизма, националне самосвести и вредности. Свега онога што је данас потиснуто и запостављено а што нас у европским обзорима, на најистакнутијим ауторским примерима, репрезентативно представља и препоручује историјском и културном памћењу, као највишем и најаутентичнијем изразу креативности и духовности. Онога што је у савременом свету неизмењива културна и егзистенцијална основа, трајно добро и поуздање за будуће хумано трајање.

Из тог разлога се издвајање његовог књижевног и научног рада чини по заслузи и вредности као пример, репрезент и узор. А његово укупно културно и јавно деловање привилегује као ваљано усмерен напор ка оснажењу магистралне линије националног културног памћења и вредности које, на том правцу, представљају културни хероји о чијем је раду и значају утемељено, посвећено, достојно и ваљано писао.

Иако се чини да су књижевни напор и принос смисла недовољни да промене захуктали низлазни ток, јер се данас мало чита, књижевно мисли и збори, ипак су добра књига, песма, тачна мисао и реченица довољни да нас опомену, подсете, прену и нагнају да даље гледамо и дубље мислимо. А када то почнемо да чинимо, онда ће нам се и наше културне и духовне вредности и традиције учинити као неопходан и неизмењив темељ и поуздан путоказ за стварање и трајање. За разумевање света у ком има места за нас, све докле негујемо аутентичне вредности и поштујемо стваралачки рад, као препознатљив израз личних и националних особина и врлина.

(Беседа изговорена 6. октобра у манастиру Рача, на додели Рачанске повеље Драгану Хамовићу)

(Новости, 09.10.2024)

Чланак Трајање и смисао се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.