Покрет за одбрану Косова и Метохије

Драган Хамовић: Присутни грађани

Цртеж Драгана Пешића

Лагерска гробница

 

Застани Ибар водо, скупа с моравском водом,
Под небом ућуталим.
Држаћу службу жалну за својим давним родом,
Пострељаним и палим.

Овде лежи кадар из радионица:
Железничке и за градњу авиона…
Све их повезује лепљива смоница,
Лака наша земља од хиљаду тона.

Побацаше доле браваре, ложаче,
Тридесетак жена, сто малолетника
Недораслих никад, из те иловаче,
Ни до партизана, нити до четника.

Болни из болнице силом довучени,
Судије и брице, свирци и зидари,
Службеници, ђаци, сељаци, учени…
И чета жандара да мртва стражари.

Застани Ибар водо, скупа с моравском водом,
Под небом ућуталим.
Прилажем службу жалну за својим блиским родом,
Пострељаним и палим.

 

Надљуди и подљуди

 

Чувај се, сине, надљуди,
Моћи слепе, многоструке!
Натчовек, када се наљути,
Не одговара за поступке.

Сви смо гдекада нељуди,
Живи се кваре, унезвере,
Али посебно не љути
Ове под шлемом, северне.

За надљуде ми смо подљуди,
Нејасни, бедни, беспутни,
Ако им хладан ум полуди,
Убиће – неће трепнути.

Они су власници улова.
За накот што се отима
Важиће цена условна:
За Немца – српска стотина.

Наново долазе проклети
Надљуди неки кукасти!
Слободо, ваља те отети,
Животно семе украсти!

 

Лагер, објашњење речи

 

Лагер је реч туђа, звуковни низ груби
И тамо се мноштво брижних душа губи…

Лагер је реч тачна за мрачна спремишта,
У којим ништитељ не постиже ништа.

У лагеру туђин, у пуној опреми,
Не убија него – прецима отпреми…

Тајна лагер-листа попише поприште.
Тај запис не може нико да побрише.

 

Црвена земља*

 

Биоскоп „Ибар“ – сала нагло смрачена.
Још си ту, дечаче, никуд не отиде.
Сведок пројекције основних значења
Полубајке крваве, целулоидне.

Дечак доведен поред ђачких стотина
У тами шапата, тиске и кикота.
Белим платном промиче измишљотина
Koja разграничи питања животна.

Град себе глуми и филмичан испада,
Бриљира у кадру с домаћим звездама.
А дечак трне, тамо би да припада,
Макар под костимом јунака незнана

Стати уз статисте рафалом слагане,
Mеђу блиска брижна лица у поретку,
На реплику оца „Не бој се, Драгане!“
Прозван реченицом што доличи претку.

Још сам тронут дечак, све даљи октобри,
Играни по тачном слову сценарија,
Предатом претходно да речи одобри
Орган чија реч је виша и старија.

 

Писано о 80-годишњици стрељања у Краљеву 15–20. октобра 1941.

 

(Стање ствари, 15.10.2024)