Како наводи тај медиј, некоординисано деловање владе Аљбина Куртија на северу негативно је утицало на став званичног Париза о укидању мера.

Дипломатски извори наводе да су једностране акције на северу изазвале сумњу у посвећеност Косова деескалацији.

Високи представник ЕУ Ђузеп Борељ сачинио је листу услова које Косово мора испунити у замену за укидање мера и такође је поднео извештај државама чланицама ЕУ о напретку који је Косово остварило испуњавањем наведених услова.

Влада Косова на челу са Куртијем саопштила је да је Косово испунило услове за деескалацију и да су у континуитету тражили укидање мера, сматрајући их неправедним. Курти је такав захтев упутио ЕУ у понедјељак док је боравио у Берлину у оквиру самита Берлинског процеса.

Поводом Куртијевог захтева, портпарол ЕУ Петер Стано је изјавио да ни Косово ни премијер Косова не одлучују о укидању мера.

Амбасада Италије у Приштини саопштила је да званични Рим подржава укидање мера против Косова које је увела ЕУ у складу са закључцима Европског савета усвојеним у децембру и да сматрају да тако нешто треба чинити постепено.

„Италија подржава укидање мера које је ЕУ одобрила за Косово и, у складу са закључцима које је Савет донео у Бриселу у децембру, сматра да то треба чинити постепено“, рекла је портпарол италијанске амбасаде у Приштини Арјета Халитај.

Портпарол немачке амбасаде у Приштини Кристијан Бочер рекао је да је немачки амбасадор Јорн Роде у више наврата поновио да Немачка подржава укидање мера али да је важно нагласити да је за одлуку о томе потребна једногласна сагласност свих земаља чланица ЕУ.

“Као што је амбасадор Роде поновио у неколико наврата, Немачка подржава укидање мера ЕУ али је важно напоменути да је за ову одлуку потребна сагласност свих држава чланица ЕУ”, рекао је он.

Што се тиче става Француске, дипломатски извори за Газета експрес наводе да су недавне некоординисане акције Владе Косова довеле у питање посвећеност Косова деескалацији.

(Газета Експресс/Косово онлајн, 17.10.2024)

Чланак Француска против, Италија и Немачка за укидање мера ЕУ Косову се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

У Службеном гласнику Европске уније 23. септембра објављена је Уредба од 18. септембра ове године, односно документ који су тог дана потписали високи представници ЕУ о укидању виза за пасоше Координационе управе.

Уредбу су у Стразбуру потписали председница Европског парламента (ЕП) Роберта Мецола и министар за европска питања Мађарске, Јанош Бока.

У одлуци се наводи да иста ступа на снагу 20 дана од дана објаве у Службеном гласнику ЕУ.

Пут до либерализације

Подсетимо, Европски савет је у јулу ове године донео одлуку о томе да пасоши које издаје Координациона управа за КиМ у Београду уђу у безвизни режим.

Закључно са објављивањем одлуке у службеном гласнику, цео процес да овај пасош Србије за њене држављане са Косова такође постане безвизни, трајао је непуних годину дана – од новембра прошле године када је унутар европских структура и покренута процедура да се потпише одлука, те после неколико гласања.

Када је Србија добила безвизни режим с Европском унијом 2009. године, њени држављани са Косова су ове пасоше већ годину дана подизали у полицијским управама својих општина у оближњим градовима иза административне линије које су ту биле измештене.

Они који су пасош узели у периоду између 2008. и 2009. године, током наредних 10 година користили су безвизни пасош Републике Србије.

Када је 2009. уведен посебан пасош за држављане Србије са Косова, који издаје Координациона управа за Косово и Метохију, канцеларије за издавање ових посебних пасоша преместиле су се у Београд.

Приштина се, уз доминантан део јавног и стручног мњења од самог почетка, закључно са даном када је одлука потписана септембра месеца – оштро противила иницијативи да се сада и за ове пасоше укине виза.

Пасоше које издаје Координациона управа, односно српске полицијске управе на Косову, сматрају „илегалним“, а при том поручују да ЕУ тиме спречава и подрива „интеграцију Срба у Републику Косово“.

Визе за носиоце косовских пасоша укинуте су 1. јануара ове године, што је утицало и на нешто повећан број Срба са Севера који су затражили овај пасош.

Према подацима од краја августа који су цитирани у приштинским медијима, преко 318.000 грађана на Косову поднело је захтев за косовски пасош од 1. јануара, до тог датума, а међу њима и нешто мање од 10,5 хиљада Срба.

Са друге стране, годинама се бележи пад броја носилаца пасоша Координационе управе.

Иако не постоје потврђени прецизни подаци о ажурираном броју ималаца ових пасоша, према извештају НВО „Актив“, између 16. августа 2007. године и 3. јуна 2016. – Координациона управа је издала укупно 76,807 пасоша, да би, како је крајем априла потврдио известилац Матјаж Немец, тај број пао на 18,000 људи.

(КоССев, 13.10.2024)

Чланак Уредба данас ступа на снагу – носиоци пасоша Координационе управе без виза у ЕУ се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

Како истиче, ова одлука се већ неко време “кувала” у Бриселу и могло је да се претпостави да ће доћи до раздвајања преговора и то из више разлога.

“Први разлог је политичка ситуација, превасходно у Северној Македонији. Тамо је дошло до преокрета на последњим изборима. Међутим, то је само један добар изговор бриселској номенклатури да раздвоји преговоре Албаније и Северне Македоније. Наводни разлог за раздвајање преговора је то што Скопље није извршило промену највишег правног акта по други пут у последњих неколико година, пошто су они већ мењали устав кад су мењали име своје државе”, наводи Илић.

Он подсећа да је и Бугарска у преговарачком процесу поднела као услов да се бугарска национална мањина призна у Северној Македонији и да постане уставна категорија, што је, додаје, Скопље одбило због реципроцитета, јер ни Бугарска не признаје македонску националну мањину.

Тиме Скопље, како истиче, свакако крши европску Конвенцију о људским правима и мањинска права око три и по хиљаде Бугара, колико их је било званично на последњем попису у Северној Македонији.

“Међутим, такве исте чланове Европске конвенције крши и Бугарска, која је већ чланица Европске уније, а обе су чланице Савета Европе из кога је конкретно Русија суспендована, због знамо већ којих разлога. А најстрашније од свега је што је и Албанија члан Савета Европе и то је постала још у време док је на снази био закон где нисте могли да имате мањинско име и презиме у исто време, него сте морали да имате барем албанско име или барем албанско презиме. И ако то није кршење основних чланова, основних одредби европске Конвенције о људским правима и других пратећих конвенција о заштити мањина, онда не знам шта је”, каже Илић.

Он оцењује да Брисел “жмури на оба ока” када се ради о кршењу права националних мањина у Албанији”, и то највише српске националне мањине, која је тамо “сведена на статистичку грешку”.

“Подсетио бих да је Албанија некада била већински српска земља у средњем веку. Међутим, данас је Срба по овом најновијем попису, наводно, свега неколико стотина, док се волшебно појавило неких 7.500 Бугара. Међутим, Албанија ни дан данас, ни према једној националној мањини, ни према грчкој, ни према македонској, ни према српској, ромској, влашкој и тако даље, односно цинцарској, нема третман који је предвиђен и европском Конвенцијом о људским правима и другим пратећим конвенцијама. Па то није била никаква препрека да, ево, 15. октобра, како је најављено, се отвори овај први кластер”, наводи наш саговорник.

С друге стране, Северна Македонија је, по његовим речима, доста поодмакла у култури неговања мањинских права, – “наравно, изузимајући права Срба, која се ни тамо не поштују већ деценијама”.

“То из Брисела није препознато и мислим да се ради о чистим политичким уценама, с једне стране. С друге стране, није проблем само уласка Бугара као категорије у највиши правни акт Северне Македоније. Има ту још неколико мањина које би у том истом пакету требало да буду правно препознате као уставна категорија. Мислим да су и Хрвати међу њима и то је, да кажемо, нешто што се потпуно изузима из тих полемика о приступним преговорима Северне Македоније ЕУ, имајући у виду да је, на пример хрватска национална мањина такође требало да буде препозната. Међутим, Загреб није притискао Скопље у том погледу, као Софија”, објашњава Илић.

Додаје да што се тиче осталих земаља у региону, њима се на овај начин шаље порука да никада неће постати чланице Европске уније, “у оваквим границама или у оваквим геополитичким околностима”.

“Северна Македонија је прави пример. То је земља која је све дала, која је променила име, која је променила идентитет више пута, која је ушла у Нато, која је, наравно, увела санкције Русији, признала такозвано Косово и чак и она је имала неколико изручених Хашком трибуналу, тих северномакедонских официра војске и полиције који су гушили албанску побуну 2001. Али то ништа није променило и Северна Македонија никада, по мојом мишљењу, неће ући као самостална, целовита држава у ЕУ јер да је неко хтео, она би барем започела приступне преговоре”, закључује Илић.

Порука “нама осталима” је да без обзира колико уступака будемо давали и без обзира колико будемо кооперативни – наше место није у ЕУ, истиче наш саговорник.

“Надам се да ће наше политичке елите, и културне, и духовне, и све друге, да схвате ту поруку и да размишљају о алтернативи”, упозорава.

(Косово онлајн, 04.10.2024)

Чланак Илић: Порука Брисела је да земљама Западног Балкана није место у ЕУ, без обзира на уступке се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.

“Свако може нешто да очекује. Без обзира на овакве захтеве, постоје конкретна очекивања Европске уније и Немачке од владе Косова и одлуке које треба да се донесу за Самит лидера Берлинског процеса 14. октобра које би онда можда могле да отворе врата за додатне разговоре у вези косовског захтева за чланство у Европској унији”, рекао је Деда за Косово онлајн.

Он је указао да је ова тема била “део пакета” с почетка ове године, али и да је Влада Косова то одбила.

“О томе се размишљало када је било актуелно питање учлањења Косова у Савет Европе и када се од Косова тражило да поднесе нацрт Статута Заједнице српских општина Уставном суду на разматрање. Тада је део ширег пакета договора било и разматрање одлуке Европске уније о захтеву Косова за чланство у ЕУ који је Косово поднело пре две године. Сада то више није на столу и не верујем да се о томе размишља унутар ЕУ”, навео је Деда.

(Косово онлајн, 02.10.2024)

Чланак Деда: Захтев Косова за чланство у ЕУ није тренутно на столу у Бриселу се појављује прво на Покрет за одбрану Косова и Метохије.